Serbian subtitles

← Da li bi alkotest aparat mogao da detektuje rak? - Džulijen Burška

Get Embed Code
22 Languages

Showing Revision 7 created 04/13/2020 by Ivana Korom.

  1. Kako to da alkotest aparat može da izmeri
    količinu alkohola u nečijoj krvi,
  2. nekoliko sati nakon što su popili
    poslednje piće, samo na osnovu daha?
  3. Izdahnut vazduh sadrži
    tragove stotina, čak i hiljada,

  4. štetnih organskih jedinjenja,
  5. malih molekula dovoljno laganih
    da putuju lako kao gasovi.
  6. Jedan od njih je etanol,
    koji konzumiramo u alkoholnim pićima.
  7. Putuje kroz krvotok
    do malih vazdušnih kesa u plućima,
  8. prelazeći u izdahnut vazduh
    pri koncentraciji 2,000 puta manjoj,
  9. u proseku, nego u krvi.
  10. Kada neko dune u alkotest,

  11. etanol u njihovom dahu prelazi
    u reakcijsku komoru.
  12. Tamo se pretvara u drugi molekul
    koji zovemo sirćetna kiselina,
  13. u specijalnom tipu reaktora koji
    proizvodi eletričnu struju tokom reakcije.
  14. Jačina struje pokazuje količinu etanola
  15. u uzorku vazduha, i po analogiji, u krvi.
  16. Pored isparljivih ogranskih
    jedinjenja kao što je etanol

  17. koje koristimo u hrani i piću,
  18. biohemijski procesi naših ćelija
    proizovde mnoge druge.
  19. A kad nešto prekine te procese,
    kao bolest što može,
  20. kolekcija isparljivih
    ogranskih jedinjena u dahu
  21. može da se promeni takođe.
  22. Dakle da li bismo mogli da detektujemo
    bolest analizirajući dah osobe,
  23. a da ne koristimo invazivnije
    instrumente za dijagnostiku
  24. kao što su biopsije,
    vađenje krvi i radijacija?
  25. U teoriji, da,

  26. ali testiranje na bolest je komplikovanije
    od testiranja na alkohol u krvi.
  27. Da bi se identifikovala bolest,
  28. istraživači treba da posmatraju
    skup od desetine jedinjenja u dahu.
  29. Određena bolest može da uzrokuje
    da se neka jedinjenja
  30. povećaju ili smanje u koncentraciji,
    dok druga mogu da budu nepromenjena,
  31. šablon je verovatno drugačiji
    za svaku bolest,
  32. a možda čak i varira
    za različite etape iste bolesti.
  33. Na primer, tipovi raka su među
    najistraživanijim kandidatima

  34. koji mogu da se dijagnostikuju
    putem analize daha.
  35. Jedna od biohemijskih promena
    koju većina tumora uzrokuje
  36. je veliko povećanje
    kod procesa generisanja energije
  37. koje se zove glikoliza.
  38. Poznato kao Varburgov efekat,
  39. ovaj porast u glikolizi prouzrokuje
    povećanje metabolita kao što je laktat
  40. koji zauzvrat može da utiče
    na celu kaskadu metaboličkih procesa
  41. i naposletku rezultira
    promenjenim sastavom daha,
  42. verovatno uključuje povećanu koncentraciju
    isparljivih jedinjena
  43. kao što je dimetil-sulfid.
  44. Ali Varburgov efekat je samo jedan
    potencijalni indikator prisutva raka,
  45. i ne otkriva ništa o posebnom tipu raka.
  46. Mnogo više indikatora je potrebno
    da bi se ustanovila dijagnoza.
  47. Kako bi našli ove subtilne razlike,

  48. istraživači upoređuju dah zdrave osobe
  49. sa dahom osobe koja pati
    od neke određene bolesti
  50. koristeći šablone zasnovane
    na uzorcima stotine dahova.
  51. Ova kompleksna analiza zahteva
    fundamentalno drugačiji,
  52. prilagodljiviji tip senzora
    u odnosu na alkotest aparat.
  53. Nekoliko njih se razvija.
  54. Neki razlikuju individualna jedinjenja
  55. tako što posmatraju kako se jedinjenja
    pomeraju kroz niz električnih polja.
  56. Neki drugi koriste niz otpornika
    napravljenih od različitih materijala
  57. gde svaki menja svoju rezistenciju
    kada je izložen određenoj mešavini
  58. isparljivih organskih jedinjenja.
  59. Postoje i drugi izazovi.

  60. Ove supstance su prisutne
    u veoma niskim koncentracijama,
  61. obično samo nekoliko delova u milijardi,
  62. mnogo manje nego
    koncentracije etanola u dahu.
  63. Na nivoe jedinjenja mogu
    da utiču faktori koji nisu sama bolest,
  64. uključujući godine, pol,
    ishranu i način života.
  65. Na kraju, postoji problem
  66. razlikovanja koja jedinjenja u uzorku
  67. su proizvedena u telu pacijenta
  68. a koja su udahnuta u okruženju
  69. neko vreme pred testiranje.
  70. Zbog ovih izazova, analiza daha
    nije skroz spremna za sada.

  71. Ali preliminarne kliničke studije
    na raku pluća, debelom crevu,
  72. i ostalim tipovima raka su imale
    ohrabrujuće rezultate.
  73. Jednog dana, rano otkrivanje raka
    može biti lako kao udisaj i izdisaj.