Zašto vaše političke diskusije ne vode nikuda | Rob Viler | TEDxMarin

Ubedljivo novo istraživanje o jeziku nudi odgovor na političku polarizaciju. Šta ako novo istraživanje socijalne psihologije ima ključ kojim se mogu premostiti američke političke podele?

Robb Viler je profesor sociologije, psihologije i organizacionog ponašanja na Univerzitetu Stenford. Doktorirao je i stekao master diplomu na Univerzitetu Kornel, a osnovne studije je završio na Univerzitetu u Ajovi. Prethodno je predavao na Univerzitetu u Kaliforniji, u Berkliju, gde je 2009. godine dobio Zlatnu jabuku za nastavu, jedinu nagradu za predavače koju dodeljuje studentsko telo.

Istraživanje profesora Vilera je usmereno na sile koje zbližavaju ljude (saradnju, moral, solidarnost), one koje ih razdvajaju (predrasude, nadmetanje) i prilike koje predstavljaju njihovo složeno uzajamno dejstvo (politika, organizacije). Tema njegovog istraživanja je da su mnogi aspekti društvenog života koji se često posmatraju kao antisocijalni - ogovaranja, hijerarhije, moralnih sudovi - zapravo u osnovi društvenog poretka.

Ovaj govor održan je na lokalnom TEDx događaju, organizovanom nezavisno od TED konferencija.

Verovatno ste stekli utisak,
kao i većina ljudi,

da polarizacija postaje sve gora
u našoj zemlji,

da je podela na levicu i desnicu

lošija nego što je bila u bilo koje vreme.

Možda se, takođe, sa razlogom pitate

da li istraživanje
podržava vašu intuiciju.

Ukratko, odgovor je, nažalost, da.

(Smeh)

U istraživanju za istraživanjem,

otkrivamo da su se liberali
i konzervativci znatno međusobno udaljili.

Sve se više ograđuju
u skučene ideološke prostore,

konzumirajući različite vesti,
razgovarajući samo sa istomišljenicima,

a sve više njih bira da živi
u različitim delovima zemlje.

Smatram da od svega toga
najviše uznemirava kada se vidi

ova rastuća netrpeljivost na obe strane.

Liberali i konzervativci,

demokrate i republikanci

sve više i više jednostavno
ne vole jedni druge.

Vidite to na više različitih načina.

Ne žele da budu prijatelji jedni drugima.
Ne žele da se zabavljaju jedni sa drugima.

Ako se to desi, ako saznaju,
vide jedno drugo kao manje privlačne

i sve više ne žele da njihova deca
stupe u brak sa nekim

ko podržava drugu stranku,

što je naročito šokantan podatak.

U mojoj laboratoriji,
sa studentima sa kojima radim,

kad govorimo o nekoj vrsti
društvenog obrasca -

ja sam zaluđenik za filmove,
pa se često pitam:

„U kakvom smo filmu sa ovim obrascem?“

Dakle, u kakvom smo filmu
sa političkom polarizacijom?

Pa, mogao bi biti film o katastrofi.

Svakako se čini kao katastrofa.

Mogao bi biti ratni film.

Takođe se uklapa.

No, ja uporno mislim
da smo u filmu apokalipse zombija.

(Smeh)

Znate tu vrstu.

Tu su ljudi koji tumaraju u grupama,

ne razmišljaju svojom glavom,

obuzeti mentalitetom mase,

pokušavajući da prošire
svoju bolest i unište društvo.

Ako ste kao ja, liberalni
i fakultetski obrazovani,

a statistički,
pretpostavljam, većina vas...

(Smeh)

je baš to.

(Smeh)

Verovatno mislite, kao i ja,

da ste dobar lik
u filmu o apokalipsi zombija,

a svu tu mržnju i polarizaciju
propagiraju drugi ljudi,

konzervativci.

Mi smo Bred Pit, zar ne?

Slobodoumni, pravedni,

samo pokušavamo da zadržimo
ono do čega nam je stalo.

Znate, nismo pešaci u vojsci zombija.

To ne.

To nikako.

Međutim, evo u čemu je stvar.

Šta mislite, u kom filmu oni misle da su?

Pa, oni potpuno veruju da su dobri likovi
u filmu o apokalipsi zombija, zar ne?

I bolje bi vam bilo da poverujete
da misle da su Bred Pit,

a da smo mi zombiji.

Ko može da kaže da nisu u pravu?

Vidite, oni kliknu na glupe linkove
na internetu koji kažu ovakve stvari...

Mi kliknemo na glupe linkove
koji kažu ovakve stvari.

(Smeh)

Žale se što žive u našoj blizini,

što moraju da žive sa nama,

čak i što dele večeru
na Dan zahvalnosti sa nama.

A mi radimo sve to isto.

Zar ne?

Vidite, istina je.

Istraživanja o polarizaciji koja ja viđam

pokazuju da konzervativci
izgledaju malo gore.

Deluju malčice besnije,

malo manje sklone kompromisu.

Možemo reći sebi da to znači
da ovo nije naš problem,

da oni to rade.

Međutim, mislim da bi to bilo
traženje lakšeg izlaza.

Mislim da je istina da smo svi deo ovoga.

Dobra strana toga
je da možemo biti deo rešenja.

Pa, šta ćemo da radimo?

Šta možemo da učinimo da narušimo
polarizaciju u svakodnevnom životu?

Šta možemo da uradimo
da bismo se povezali i komunicirali

sa našim političkim suparnicima?

Pa, upravo to su pitanja
kojima smo ja i moj kolega, Met Fajnberg,

postali opčinjeni pre nekoliko godina

i počeli smo da sprovodimo
istraživanje na ovu temu.

Jedna od prvih stvari koju smo otkrili,

za koju mislim da je veoma korisna
za razumevanje polarizacije,

je razumeti da političku podelu
u našoj zemlji

podupire dublja moralna podela.

Jedan od najsnažnijih nalaza
u istoriji političke psihologije

je obrazac koji su identifikovali
Džon Hajt i Džesi Grejem, psiholozi,

da liberali i konzervativci
obično podržavaju različite vrednosti

u različitoj meri.

Na primer, nalazimo da liberali
obično podržavaju vrednosti

poput jednakosti, pravednosti
i zaštite od nepravdi

u većoj meri od konzervativaca,

a konzervativci obično podržavaju
vrednosti poput lojalnosti, patriotizma,

poštovanja prema autoritetu
i moralne čistote

više nego liberali.

Met i ja smo pomislili
da bi možda ta moralna podela

mogla biti od pomoći u razumevanju

načina na koji liberali i konzervativci
međusobno razgovaraju

i zašto se toliko često
mimoilaze u razgovoru.

Stoga smo sproveli istraživanje

u kome smo doveli liberale,

gde je trebalo da napišu ubedljiv esej

koji bi bio ubedljiv za konzervativca
u prilog istopolnog braka.

Otkrili smo da su liberali
bili skloni da iznose argumente

koji se tiču liberalnih moralnih vrednosti
jednakosti i pravednosti.

Navodili su stvari poput:

„Svi treba da imaju pravo
da vole koga izaberu“,

i „Oni“ - a „oni“ su gej Amerikanci -

„zaslužuju jednaka prava
kao i drugi Amerikanci.“

Sve u svemu, pronašli smo
da se 69 procenata liberala

pri sastavljanju eseja pozivalo na jednu
od liberalnijih moralnih vrednosti,

a samo devet procenata se pozivalo
na jednu od konzervativnijih vrednosti,

iako je trebalo da pokušaju
da ubede konzervativce.

A kada smo izučavali konzervativce
i zadali im da iznesu ubedljive argumente

u prilog proglašavanja engleskog
kao zvaničnog jezika SAD-a,

klasično konzervativne političke pozicije,

pronašli smo da nisu mnogo bolji u tome.

Pedeset devet procenata njih
je iznelo argumente

koji se tiču jedne od konzervativnijih
moralnih vrednosti,

a samo osam posto se pozivalo
na liberalnu moralnu vrednost,

iako je trebalo da budu usmereni
na to da budu ubedljivi za liberale.

Odmah možete videti
zašto smo u nevolji, zar ne?

Moralne vrednosti ljudi
su njihova najdublja uverenja.

Ljudi su spremni da se bore
i da umru za svoje vrednosti.

Zašto bi odustali od toga
samo da bi se složili sa vama

u vezi sa nečim oko čega baš i ne žele
da se slože sa vama?

Ako to ubedljivo obraćanje
koje podnosite svom ujaku republikancu

znači da ne samo da treba
da promeni svoje gledište,

već da mora i da promeni
svoje osnovne vrednosti,

to neće daleko odmaći.

Šta bi moglo da bolje deluje?

Pa, smatramo da je to tehnika
koju nazivamo moralno preokviravanje

i izučavali smo je u nizu eksperimenata.

U jednom od tih eksperimenata

sakupili smo liberale
i konzervativce u istraživanju

gde su čitali jedan od tri eseja

pre nego što su anketirani
u pogledu stavova prema životnoj sredini.

Prvi od tih eseja

bio je relativno konvencionalni esej
za zaštitu životne sredine

koji je pobuđivao liberalne vrednosti
brige i zaštite od nepravde.

Govorio je stvari poput:
„Na mnogo bitnih načina,

nanosimo pravu štetu
mestima u kojima živimo“

i „Od ključnog je značaja
da sada preduzmemo korake

da bismo sprečili
dalje uništavanje naše Zemlje.“

Drugoj grupi učesnika

je zadato da pročitaju
veoma drugačiji esej

koji je osmišljen tako da zadire
u konzervativnu vrednost moralne čistote.

To je, takođe, bio esej
u prilog zaštite sredine

i navodio je stvari poput:

„Održavanje naših šuma, pijaće vode
i neba čistim je od presudnog značaja.“

„Zagađivanje mesta na kojima živimo
treba da smatramo odvratnim“,

kao i: „Smanjenje zagađivanja
nam može pomoći da očuvamo

ono što je čisto i lepo
u mestima u kojima živimo.“

Zatim smo imali treću grupu

kojoj je dodeljeno da čita
samo esej nevezan za politiku.

To je bila samo grupa za poređenje
da bismo dobili osnovni nivo.

Otkrili smo, kada smo anketirali ljude

u vezi sa njihovim stavovima
prema životnoj sredini nakon toga,

da kod liberala nije bilo bitno
koji esej su pročitali.

Bez obzira na to su bili skloni da imaju
izrazite stavove za zaštitu sredine.

Liberali podržavaju
zaštitu životne sredine.

Konzervativci su, međutim,

značajno više podržavali
progresivnu ekološku politiku

i zaštitu životne sredine

kada bi pročitali esej o moralnoj čistoti

nego kada bi pročitali
jedan od druga dva eseja.

Čak smo pronašli da su konzervativci
koji su pročitali esej o moralnoj čistoti

bili značajno skloniji da kažu
da veruju u globalno zagrevanje

i bili su zabrinuti zbog njega,

iako ovaj esej nije ni pominjao
globalno zagrevanje.

To je samo srodna ekološka tema.

Toliko je bio snažan ovaj efekat
moralnog preokviravanja.

Izučavali smo ovo na mnoštvu
različitih političkih pitanja.

Dakle, ako hoćete
da pokrenete konzervativce

u pogledu pitanja poput istopolnog braka
ili nacionalnog zdravstvenog osiguranja,

pomaže ako ta liberalna politička pitanja
vežete za konzervativne vrednosti

kao što su patriotizam i moralna čistota.

Izučavali smo to i obrnuto.

Ako hoćete da pokrenete liberale na desno,
u vezi sa konzervativnim političkim temama

kao što su vojni troškovi i proglašenje
engleskog jezika za zvanični jezik SAD-a,

bićete mnogo ubedljiviji

ako ta konzervativna politička pitanja
vežete za liberalne moralne vrednosti

kao što su jednakost i pravednost.

Sva ova istraživanja
imaju istu jasnu poruku -

ako želite da ubedite nekoga
u vezi sa određenom politikom,

od pomoći je ako povežete tu politiku
sa njegovim osnovnim moralnim vrednostima.

Kada to tako kažete,
deluje vrlo očigledno, zar ne?

U fazonu, zašto smo došli ovde večeras?

(Smeh)

Neverovatno je intuitivno.

Iako jeste tako, to je nešto
oko čega se zaista mučimo.

Ispostavilo se da kada hoćemo da ubedimo
nekog u vezi sa političkim pitanjem,

govorimo kao da se obraćamo ogledalu.

Ne ubeđujemo toliko
koliko recitujemo sopstvene razloge

zašto verujemo u neku političku poziciju.

Govoreći kao liberal,

smatram da će nam trebati
potpuno novi skup argumenata

ako hoćemo da pokrenemo
naredni talas ljudi

u pogledu kritičnih pitanja
poput klimatskih promena,

imigracije i nejednakosti.

A da bismo osmislili te argumente,

moraćemo da odvojimo vreme

da zaista saslušamo
naše konzervativne suparnike,

da razumemo koje su njihove vrednosti,

a zatim kreativno razmislimo
zašto bi se oni složili sa nama

na način koji ne podrazumeva
da moraju da žrtvuju

stvari do kojih im je najviše stalo.

Stalno smo govorili kada smo osmišljavali
ove preokvirene moralne argumente:

„Empatija i poštovanje,
empatija i poštovanje.“

Ako možete da uđete u to,

možete se povezati

i možda ćete moći da ubedite
nekoga u ovoj zemlji.

Ako ponovo razmislim
o tome u kom smo filmu,

možda sam se prethodno zaneo.

Možda nije film o apokalipsi zombija.

Možda se radi o filmu
sa pandurima ortacima.

(Smeh)

Samo prihvatite to, molim vas.

(Smeh)

Znate taj tip - imate belog policajca
i policajca koji je crnac,

ili možda pogubljenog
i organizovanog policajca.

Šta god da je u pitanju,
ne slažu se zbog te razlike,

ali na kraju, kada moraju
da se udruže i sarađuju,

solidarnost koju osećaju

je još veća zbog tog jaza
koji su morali da prevaziđu, zar ne?

Sećate se da je u tim filmovima

obično najgore u drugom činu

kada su naši junaci udaljeniji
nego ikada pre.

Možda je to mesto
na kome se nalazimo u ovoj zemlji,

u poodmaklom drugom činu
filma sa pandurima ortacima -

(Smeh)

razjedinjenim, ali uskoro
će se ponovo udružiti.

Dobro zvuči,

ali ako hoćemo da se to dogodi,

mislim da odgovornost počinje sa nama.

Stoga je moj poziv vama

da ponovo ujedinimo ovu zemlju.

Hajde da to uradimo uprkos političarima,

medijima, Fejsbuku, Tviteru,
kongresnim izmenama granica okruga

i svemu tome, svim stvarima
koje nas razdvajaju.

Uradimo to jer je ispravno.

I uradimo to jer nas ova mržnja i prezir

koji svakodnevno prožimaju sve nas

čine groznim i kvare nas,

a to preti samoj strukturi našeg društva.

Dugujemo jedni drugima i našoj zemlji

da pružimo ruku i pokušamo da se povežemo.

Ne možemo priuštiti da ih više mrzimo,

a ni da im dopustimo da nas mrze.

Empatija i poštovanje.

Empatija i poštovanje.

Ako razmislite o tome, to je najmanje
što dugujemo našim sugrađanima.

Hvala.

(Aplauz)