Ema Votson (Emma Watson) "On za nju" govor u Ujedinjenim Nacijama / UN žene 2014

Ambasador dobre volje UN žena, Ema Votson, iznosi svoja dirljiva zapažanja prilikom specijalnog događaja On za nju u sedištu Ujedinjenih Nacija u Njujorku, 20. septembra 2014. Učestvujte, posetite: HeForShe.org

Vaše ekselencije,

Generalni sekretaru UN-a,

Predsedniče generalne skupštine,

Izvršni direktore UN organizacije
za prava žena

i uvaženi gosti.

Danas započinjemo kampanju
pod nazivom "On za nju" (He for She).

Obraćam vam se
jer nam je potrabna vaša pomoć.

Želimo da zaustavimo rodnu nejednakost,

a da bismo uspeli u tome,
moramo svi da se uključimo.

Ovo je UN- ova prva kampanja ovog tipa.

Želimo da podstknemo
što više muškaraca i dečaka

da budu zagovornici promene.

I ne želimo samo da govorimo o tome.

Želimo da se potrudimo
da to bude opipljivo.

Pre šest meseci, imenovana sam
za Ambasadora dobre volje pri UN-u.

I što sam više govorila o feminizmu,
sve mi je bilo jasnije

da je borba za prava žena
isuviše često postala

sinonim za mržnju prema muškarcima.

Ako nešto zasigurno znam,

to je da ovo mora da prestane.

Samo da znate, feminizam je po definiciji

verovanje da muškarci i žene
trebaju da imaju jednaka prava

i mogućnosti.

To je teorija političke, ekonomske

i društvene jednakosti polova.

Još davno sam počela
da preispitujem rodne predrasude.

Sa svojih osam godina,
bila sam zbunjena prozivkom "šefica",

zato što sam želela da režiram predstave
koje smo priređivali za naše roditelje.

Dečake nisu tako nazivali.

Sa 14, pojedini ogranci medija
su me pretvarali u seksualni objekat.

Sa 15, moje prijateljice su počele
da napuštaju voljene sportske timove

jer nisu želele da izgledaju mišićavo.

Sa 18, moji prijatelji muškarci nisu bili
u stanju da izraze svoja osećanja...

Odlučila sam da postanem feministkinja.

I to mi ne izgleda komplikovano.

Ali moja skorašnja istraživanja
su mi pokazali da je feminizam postao

nepopularna reč.

Žene izbegavaju da budu
identifikovane kao feministkinje.

Očito da sam ja u rangu onih žena

čije se izražavanje vidi
kao suviše snažno, suviše agresivno,

usamljeno i usmereno protiv muškaraca.
Čak i neprivlačno.

Zašto je ova reč postala tako neprijatna?

Dolazim iz Britanije,

i mislim da je moje pravo da budem plaćena
koliko i moje kolege muškarci.

Mislim da je pravilno da ja budem u stanju
da donosim odluke vezane za moje telo.

Mislim -
(gromoglasan aplauz)

Mislim da je pravilno
da žene budu uključene,

kada sam ja u pitanju, u političke i
one odluke koje će da utiču na moj život.

Mislim da je pravilno da mi se u društvu
poklanja isto poštovanje kao muškarcima.

Ali nažalost, mogu da kažem
da ne postoji nijedna država

u svetu u kojoj sve žene
mogu da se oslone na ova prava.

Nijedna država u svetu
još uvek ne može da kaže

da je postigla rodnu ravnopravnost.

Ova prava... ja smatram ljudskim pravima,

ali ja sam jedna od srećnih.

Moj život je puka privilegija,
zato što me roditelji nisu voleli manje

- jer sam rođena kao kćerka.
- (zviždanje)

U mojoj školi me nisu ograničavali
jer sam devojka.

Moji mentori nisu pretpostavljali
da ću postići manje

jer bih mogla da imam decu jednog dana.

Uticaji ovih
Ambasadora rodne ravnopravnosti

stvorili su mene ovakvu kakva sam...

oni to možda ne znaju,
ali oni su nenamerni feministi

koji danas menjaju svet.

Potrebno nam je više takvih.

A ako i dalje mrzite reč, reč nije važna.

Već zamisao i ambicija iza nje.

Jer nisu sve žene
dobile ista prava kao ja.

Zapravo, statistički,
samo nekolicina jeste.

Hilari Klinton je 1997,
održala čuveni govor u Pekingu

o pravima žena.

Nažalost, većina stvari koje je želela
da promeni i dalje su tu.

Ali ono što sam zapazila je
da je manje od 30%

publike muškarci.

Kako da utičemo na promene u svetu
kad je samo polovina sveta pozvana,

ili se oseća poželjnim
učesnikom u razgovoru?

Muškarci...

iskoristila bih ovu priliku
da vam uručim zvaničnu pozivnicu.

(Aplauz)

Rodna ravnopravnost je i vaš problem.

Jer i danas gledam kako se uloga mog oca

kao roditelja,
ceni manje u društvu, uprkos

tome što mi je bio potreban
koliko i moja majka.

Gledala sam mladiće
kako pate od mentalnih bolesti,

nesposobne da zatraže pomoć
iz straha da bi zbog toga bili

manje muškarci - ili manje muškarac.

Zapravo, u Ujedinjenom Kraljevstvu
samoubistvo je najčešći ubica muškaraca,

između 20-49, ostavljajući za sobom
saobraćajne nesreće, srčana obolenja.

Gledala sam muškarce ranjive
i nesigurne od naopakog shvatanja

šta čini uspešnog muškarca.

Ni muškarci nemaju blagodeti
rodne ravnopravnosti.

Ne govorimo često o muškarcima
kao zatvorenicima rodnih stereotipa,

ali ja vidim da oni to jesu

i da će se onda, kada budu slobodni,
stvari promeniti i za žene,

kao prirodna posledica toga.

Da muškarci ne moraju da budu agresivni
kako bi bili prihvaćeni,

ni žene ne bi bile prinuđene
da budu pokorne.

Da muškarci ne moraju da vladaju,
ni žene ne bi morale da budu savladane.

I žene i muškarci bi trebalo
da imaju slobodu da budu osetljivi.

I muškarci i žene bi trebalo
da imaju slobodu da budu jaki.

Vreme je da svi vidimo pol kao spektar,

a ne kao dva suprotstavljena ideala.

(Aplauz)

Ako prestanemo da određujemo
jedni druge prema onome što nismo

i počnemo da određujemo sebe prema tome
ko smo, svi ćemo biti slobodniji.

I upravo o tome se radi u "On za nju".

Radi se o slobodi.

Želim da muškarci uzmu ovu odgovornost
kako bi njihove kćerke,

sestre i majke bile oslobođene predrasuda.

Ali takođe, i da njihovi sinovi
imaju pravo da budu ranjivi i humani,

da povrate te delove sebe
koje su napustili

i da samim tim budu vernija
i potpunija verzija sebe samih.

Možda mislite:
"Ko je ova mala iz Harija Potera?"

- (Smeh)
- "I šta to ona radi

kad priča ovako ispred UN-a?"
- I to je zaista dobro pitanje.

I sama sam se pitala baš to.

Sve što znam je
da marim za ovaj problem i da želim

da ga popravim.

Videvši to što sam videla
i kako mi je data prilika,

osetila sam da je moja odgovornost
da kažem nešto.

Državnik Edmund Burke je rekao:

"Sve što je potrebno
da sile zla trijumfuju

je da dobri muškarci i žene
ne urade ništa."

Dok sam imala tremu zbog ovog govora
i u svojim trenucima sumnje,

govorila sam sebi odlučno:

"Ako neću ja, ko će?

Ako ne sad, kada?"

Ako imate slične sumnje
kada vam se ukažu prilike,

nadam se da će ove reči da budu korisne

jer...

izvesno je da ako ne uradimo ništa
trebaće 75 godina,

ja ću tada imati skoro 100,
da žene mogu da očekuju

da budu plaćene kao i muškarci.

Za isti posao.

U narednih 16 godina,15,5 miliona devojaka
će biti udato u dečjem uzrastu.

I, trenutnim tempom, tek će 2086. godine
sve afričke devojke

moći da imaju srednjoškolsko obrazovanje.

Ako verujete u jednakost,
možda ste jedan od onih

nenamernih feminista
o kojima sam malopre pričala.

Ako jeste, aplaudiram vam.

Borimo se za reč ujedinjenja,
ai dobra vest je da imamo

pokret ujedinjenja.

Zove se "On za nju".

Pozivam vas da iskoračite,
budete prepoznati i da se zapitate:

"Ako neću ja, ko će?
Ako ne sad, kada?"

- Mnogo, mnogo vam hvala.
- (Aplauz)