YouTube

Got a YouTube account?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtitles

← "Smelfiji" i drugi eksperimenti iz sintetičke biologije

Get Embed Code
31 Languages

Showing Revision 3 created 07/18/2017 by Mile Živković.

  1. Šta kada bi naše biljke
  2. mogle da osete
    nivo toksina u zemljištu
  3. i izraze taj nivo putem boje svog lišća?
  4. Šta kada bi te biljke mogle
    i da uklone te toksine iz tla?
  5. A šta kada bi one mogle
  6. da proizvedu svoju ambalažu
  7. ili da se naprave tako da se beru
  8. samo patentiranim mašinama
    svoga vlasnika?
  9. Šta se desi kada biološki dizajn
  10. pokreće motivacija masovno
    proizvedenih dobara?
  11. Kakav bi to čudan svet bio?
  12. Zovem se Ani i ja sam dizajnerka
    i istraživač u medijskoj laboratoriji MIT,

  13. gde sam deo nove i jedinstvene grupe
    koja se zove Fikcija dizajna,
  14. a tu se bavimo nečim što je
    između naučne fantastike i činjenica.
  15. Na MIT-u imam dovoljno sreće
    da radim sa naučnicima
  16. koji izučavaju svakakve
    najnovije oblasti,
  17. poput sintetičke neurobiologije,
  18. veštačke inteligencije,
    veštačkog života
  19. i svega ostalog sličnog tome.
  20. Širom kampusa, tu su
    zaista briljantni naučnici
  21. koji postavljaju pitanja poput onoga
    kako svet načiniti boljim mestom.
  22. Deo onoga što moja grupa voli da pita
    je to: "Šta je bolje?"
  23. Šta je bolje za vas, za mene,
  24. za belkinju, gej muškarca,
  25. veterana, dete sa prostetičkim udom?
  26. Tehnologija nikad nije neutralna.
  27. Ona oblikuje stvarnost
  28. i održava kontekst.
  29. Možete li zamisliti šta bi ovo reklo
    o balansu života i posla na vašem poslu
  30. kada bi vam od prvog dana davali ovo?
  31. (Smeh)

  32. Verujem da je uloga umetnika i inženjera

  33. da postavljaju krucijalna pitanja.
  34. Umetnost je ono kako vidite
    i osećate budućnost,
  35. a danas je uzbudljivo vreme
    da se bude dizajner,
  36. uz sve nove alate koji postaju dostupni.
  37. Na primer, sintetička biologija
  38. pokušava da predstavi biologiju
    kao problem dizajna.
  39. Kroz ove razvoje,
  40. u mojoj laboratoriji se pitamo
    koje su uloge i odgovornosti
  41. umetnika, dizajnera, naučnika
    ili poslovnog čoveka?
  42. Koje su implikacije
  43. sintetičke biologije,
    genetskog inženjeringa
  44. i kako oni oblikuju naš pojam toga
    šta znači biti čovek?
  45. Koje su implikacije ovoga
    na društvo, na evoluciju
  46. i kakvi su sve ulozi u igri?
  47. Moje sopstveno spekulativno
    istraživanje o dizajnu trenutno

  48. tiče se sintetičke biologije,
  49. ali za rezultate
    koji su više vođeni emocijama.
  50. Opsednuta sam mirisom
    kao prostorom za dizajn,
  51. i ovaj proces je započeo idejom,
  52. šta kada biste mogli da napravite
    selfi mirisa, smelfi?
  53. (Smeh)

  54. Šta kada biste mogli da snimite
    miris sopstvenog tela

  55. i pošaljete ga partneru?
  56. Zanimljivo je da sam otkrila da je ovo
    bila tradicija u Austriji u 19. veku
  57. kada su parovi kao deo udvaranja
    čuvali komadić jabuke
  58. ispod pazuha tokom plesa,
  59. i na kraju večeri,
  60. devojka bi voćku dala momku
    koji joj se najviše dopao,
  61. i ukoliko bi to bilo obostrano,
  62. on bi pojeo tu smrdjivu jabuku.
  63. (Smeh)

  64. Poznato je da je Napoleon napisao
    Žozefini mnogo ljubavnih pisama,

  65. ali možda najčuvenija je njegova
    kratka i hitna poruka:
  66. "Kući za tri dana. Ne kupaj se."
  67. (Smeh)

  68. I Napoleon i Žozefina
    obožavali su ljubičice.

  69. Žozefina je nosila parfem od ljubičica,
  70. na dan svadbe je nosila ljubičice
  71. i Napoleon joj je slao buket ljubičica
  72. svake godine na njihovu godišnjicu.
  73. Kada je Žozefina preminula,
  74. na njenom grobu posadio je ljubičice,
  75. i tik pre nego što je izgnan,
  76. vratio se na grobno mesto
  77. i ubrao nešto od tog cveća,
    zatvorio ga u medaljon
  78. i nosio sa sobom do svoje smrti.
  79. Ovo me je tako dirnulo,

  80. pomislila sam, mogu li da napravim
    ljubičicu koja bi mirisala kao Žozefina?
  81. Šta kada bi, do kraja večnosti,
  82. svaki put kada odete na njen grob,
  83. mogli da pomirišete Žozefinu
    onakvu kakvu je Napoelon voleo?
  84. Da li bismo mogli da osmislimo
    nove načine za žaljenje,
  85. nove rituale prisećanja?
  86. Ipak smo napravili transgenske useve,
  87. koji su osmišljeni zbog veće zarade,
  88. useve koji odolevaju transportu,
  89. useve koji imaju dug životni vek,
  90. useve koji su slatkog ukusa
    ali odolevaju štetočinama,
  91. ponekad po cenu hranljive vrednosti.
  92. Možemo li iskoristiti iste tehnologije
    za emotivno osetljive rezultate?
  93. Trenutno u mojoj laboratoriji

  94. izučavam pitanja poput tog
    zbog čega čovek miriše kao čovek?
  95. Ispostavlja se da je to prilično složeno.
  96. Faktori poput ishrane,
    lekova, stila života,
  97. sve utiče na to kako mirišete.
  98. Otkrila sam da je znoj većinom bez mirisa,
  99. ali naše bakterije i mikrobiom
  100. su odgovorni za vaš miris,
    raspoloženje, identitet
  101. i mnogo više toga.
  102. Postoje razni molekuli koje ispuštate,
  103. a koje primetimo samo podsvesno.
  104. Beležila sam i skupljala

  105. bakterije sa raznih mesta na svom telu.
  106. Nakon razgovora s naučnikom,
    pomislili smo
  107. možda bi savršena mešavina Ani
  108. bila 10% ključne kosti, 30% pazuha,
  109. 40% bikini zone i tako dalje,
  110. i ponekad bih dala istraživačima
    iz drugih laboratorija
  111. da pomirišu moje uzorke.
  112. Zanimljivo je čuti kako miris tela
  113. ljudi osete van konteksta tela.
  114. Dobila sam odgovore poput:
  115. miriše kao cveće, kao piletina,
  116. kao kornfleks,
  117. kao goveđe meso.
  118. (Smeh)

  119. U isto vreme, uzgajam biljke mesožderke,

  120. zbog njihove sposobnosti da ispuštaju
    mirise nalik na meso da bi privukle plen,
  121. kako bi pokušala da stvorim
    nešto nalik na simbiozu
  122. između mojih bakterija i ovog organizma.
  123. I tako, na MIT-u sam i u kafiću
  124. i pričam sa naučnikom
  125. koji je slučajno hemičar i botaničar
  126. i pričam mu o svom projektu
  127. a on kaže: "Pa to zvuči kao botanika
    za usamljene žene."
  128. (Smeh)

  129. Nezabrinuta, kažem: "U redu."

  130. Izazvala sam ga.
  131. "Možemo li da napravimo biljku
    koja će mi uzvratiti ljubav?"
  132. Iz nekog razloga rekao je:
    "Naravno, zašto da ne?"
  133. Počeli smo sa tim, da li možemo
    da nateramo biljku da raste ka meni

  134. kao da sam ja sunce?
  135. Izučavamo mehanizme u biljkama
    poput fototropizma,
  136. koji tera biljke da rastu ka suncu
  137. tako što proizvodi hormone poput auksina
  138. zbog koga ćelije rastu duže
    na strani biljke gde je senka.
  139. Trenutno pravim niz karmina
  140. koji su prožeti ovim hemikalijama
  141. koje mi pružaju mogućnost da sa biljkom
    komuniciram kroz njene hemijske signale -
  142. karmini od kojih biljke rastu
    tamo gde ih ja poljubim,
  143. biljke koje cvetaju
    tamo gde poljubim cvet.
  144. Kroz ove projekte,

  145. postavljam pitanja poput toga
  146. kako da definišemo prirodu.
  147. Kako da definišemo prirodu
    kada joj promenimo svojstva naukom,
  148. i kada treba to da radimo?
  149. Da li da to radimo zbog zarade,
    ili praktične koristi?
  150. Zarad emotivne koristi?
  151. Može li se biotehnologija koristiti
    za stvaranje dela dirljivih poput muzike?
  152. Koje su granice između nauke
  153. i njene mogućnosti da oblikuje
    naš emotivni pejzaž?
  154. Čuvena je mantra dizajna
    da forma prati funkciju.

  155. Sada, uglavljena negde
    između nauke, dizajna i umetnosti,
  156. pitam se, šta ako fikcija
    informiše činjenice?
  157. Kakva bi to laboratorija bila
  158. i kakva bismo pitanja zajedno postavljali?
  159. Često u tehnologiji tražimo odgovor,

  160. ali kao umetnica i dizajnerka,
  161. volim da se zapitam: ali šta je pitanje?
  162. Hvala vam.

  163. (Aplauz)