Kako revolucija pametnih telefona u Indiji stvara novu generaciju čitalaca i pisaca

Indija je druga zemlja u svetu po broju stanovnika, a ima samo 50 pristojinih knjižara, kaže izdavač Čiki Sarkar. Zato se zapitala: kako da navedemo više ljudi da čitaju knjige? U ovom zabavnom govoru o novoj vrsti pripovedanja, saznajte kako Sarkar koristi revoluciju pametnih telefona u Indiji da stvori novu generaciju čitalaca i pisaca.

Pogledajte oko sebe.

Bilo da ste u podzemnoj, u parku,
na aerodromu, u restoranu,

ili čak na ovoj konferenciji,

svi imate telefon u rukama
ili možda u džepovima.

Koliko vas ima knjigu?

Samo nekoliko, zar ne?

Ovaj prizor bi me dočekao

svaki put kad bih izašla iz kancelarije.

Bila sam okružena morem
profesionalaca u dvadesetim godinama

zalepljenih za svoje telefone.

Niko nije imao knjigu u rukama.

I to bi me činilo jako, jako frustriranom.

Bila sam knjiški moljac čitavog života.

Knjige su bile prekretnice mog života.

Prvi čovek u kog sam se zaljubila
bio je gospodin Darsi.

Prvi put sam pročitala „Harija Potera“
u 21. godini na letnjem raspustu.

I sećam se prve noći koju sam provela
u malom stanu kupljenom u mojim 20-im,

veoma ponosno,

čitajući „Da Vinčijev kod“ cele noći.

A sada ću vam priznati nešto užasno:

čak i danas, kad se osećam loše,
legnem u krevet uz „Rat i mir“.

Nemojte se smejati.

(Smeh)

Ali, bila sam kao i svi ljudi oko mene:

i ja sam živela na telefonu.

Naručivala sam namirnice onlajn,

pa je uskoro moja aplikacija znala
da mi treba mesečna zaliha pelena.

Rezervisala sam bioskop preko telefona.

Rezervisala sam avion preko telefona.

I na dugim putovanjima kući,
kao većina urbanih Indijaca,

zaglavljena u saobraćaju,
ubijala sam vreme na Vatsapu,

na video pozivu sa sestrom blizakinjom.

Bila sam deo izvanredne revolucije
koja se događala u Indiji.

Indijci su drugi u svetu
po korišćenju pametnih telefona.

A cene podataka su smanjene tako radikalno

da polovina urbane Indije
i čak deo ruralne Indije

sada ima pametne telefone
sa internetom u svojim rukama.

A ako znate išta o Indiji,
znaćete da je „pola“

kao cela Amerika ili tako nešto.

Znate, to su velike brojke.

(Smeh)

A brojevi stalno rastu.

Eksplodiraju.

Osnažuju Indijce

na razne izvanredne načine.

Ipak, nijedna od ovih promena
koje sam viđala

se nije odrazila na moj svet, svet knjiga.

Živim u zemlji veličine Evrope,

koja ima samo 50 pristojnih knjižara.

Činilo se da Indijci nisu želeli
da čitaju iz zabave.

Tako da, ako pogledate
listu bestselera u Indiji,

ono što ćete na njoj uvek naći

su ispitna i stručna literatura.

Zamislite kada bi priručnik za test SAT

mesecima bio najprodavaniji
na listi Njujork tajmsa.

Ipak, revolucija pametnih telefona

stvarala je čitaoce i pisce
drugačije vrste.

Bilo to na Fejsbuku ili Vatsapu,

Indijci su pisali, delili i čitali
najrazličitije stvari:

užasne viceve, lažnu pop istoriju,

dugačke, emotivne ispovesti,

kritike protiv vlade.

Čitajući i deleći ove stvari,
pitala sam se:

„Mogu li ove pisce i čitaoce

da preobratim u svoje čitaoce?“

Tako da sam napustila
svoju udobnu kancelariju

i svoj posao izdavača
najbolje indijske izdavačke kuće,

i osnovala svoj posao.

Prešla sam u veliku prostoriju

u jeftinom boemskom delu
Delhija sa malim timom.

Tamo sam osnovala
novu vrstu izdavačke kuće.

A ona zahteva novu vrstu čitalaca

i novu vrstu knjiga.

Pa sam se zapitala:
„Šta bi novi čitalac želeo?

Da li bi cenio hitnost, relevantnost,

pravovremenost, direktnost -

baš one kvalitete koje oni žele
od svojih onlajn usluga,

zapravo, kvalitete koje žele
od života danas?“

Znala sam da su moji čitaoci
uvek u pokretu.

Morala bih da se uklopim
u njihov način života i raspored.

Da li bi oni uopšte želeli
da čitaju knjigu od 200 strana?

Ili bi želeli neko malo lakše štivo?

Indijci su neverovatno štedljivi,

pogotovo kad se radi o čitanju onlajn.

Znala sam da im moram obezbediti
knjige za manje od dolara.

I tako je rođena moja firma.

Bila je to platforma sa listom priča
dizajniranih za pametne telefone,

koja je, takođe, dozvoljavala amaterima
da okače sopstvene priče,

kako bi bile prikazane
zajedno uz baš one pisce

koje čitaju i kojima se dive.

Mogli smo i da uđemo
na digitalne platforme drugih ljudi.

Pa, zamislite ovo:

vi ste recepcioner
i imali ste dug dan na poslu,

rezervišete taksi svojom aplikacijom,

on stiže,

uđete u auto, smestite se na sedište

i upalite aplikaciju.

I pronađete priče koje vas čekaju,
specijalno za putovanje.

Zamislite da ste mlada lezbejka

iz relativno konzervativnog grada
kao što je Laknau, blizu Delhija.

Vaši roditelji ne smeju da saznaju za to.

Skroz bi odlepili.

Da li biste hteli lezbejske ljubavne priče
na hindiju, za manje od dolara,

da možete da čitate na svom telefonu?

Da li bih mogla da spojim čitaoce

sa događajima u njihovoj okolini
u realnom vremenu?

Tako smo objavljivali biografije
vrlo poznatih političara

nakon pobeda na važnim izborima.

Kada je vrhovni sud
dekriminalizovao homoseksualnost,

LGBTQ kolekcija je čekala
na našoj početnoj strani.

A kada je Toni Morison Indije,
velika spisateljica Mahasveta Devi umrla,

naši čitaoci su našli njenu kratku priču
čim je vest osvanula.

Ideja je bila da budemo u toku
sa svakim trenutkom života naših čitalaca.

Ko su naši čitaoci?

Uglavnom su to muškarci ispod 30 godina.

Neko kao što je Salil,

koji živi u gradu u kom nema
modernih knjižara.

On koristi aplikaciju skoro svaki dan.

Neko kao što je Manodž,

koji nas uglavnom čita
tokom dugog puta do kuće.

Neko kao što je Ahmed,
koji voli našu nefikciju

koju može odjednom da pročita
i koja je jako jeftina.

Zamislite da ste mladi dečko
zaluđen tehnikom

u indijskoj Silicijumskoj
dolini, gradu Bangalor.

A onda jednog dana,
aplikacija vas obaveštava

da je vaša omiljena glumica
napisala seksi kratku priču

koja vas čeka.

Tako smo pokrenuli Džagernaut.

Došli smo do bivše poznate glumice
za odrasle Sani Leon.

Ona je najguglanija osoba u Indiji.

I ona nam je napisala
kolekciju kratkih seksi priča

koje smo objavljivali
nedelju dana svako veče.

To je bila senzacija.

Niko nije mogao da veruje
da Sani Leon piše za nas.

Ali je pisala,

pokazala svima da greše,

i pronašla je ogromnu čitalačku publiku.

Baš kad smo redefinisali
pojam knjige i ponašanje čitaoca,

preispitujemo ko je autor.

Na našoj platformi za pisce amatere,

imamo pisce od tinejdžera do domaćica.

I oni pišu najrazličitije stvari.

Kratke kao što su stihovi,
eseji, kratke priče...

Pedeset posto njih se vraća
na aplikaciju da opet piše.

Na primer, Niradž.

On je sredovečni izvršni direktor,
ima ženu, dvoje dece i dobar posao.

I voli da čita.

Ali svaki put kad bi pročitao
knjigu koju voli,

bio bi ispunjen žaljenjem.

Pitao se da li bi i on mogao da piše.

Bio je ubeđen da ima priče na umu.

Ali vreme i stvarni život
mu nisu dozvoljavali.

A onda je čuo za platformu
Džagernaut za pisce.

Ono što mu se svidelo kod nje
je što je osećao da tamo

može da bude rame uz rame

baš sa onim piscima
kojima se najviše divio.

I tako je počeo da piše.

Ugrabio bi minut ili sat, tu i tamo,

između letova,

kasno noću, kada bi se dočepao
malo slobodnog vremena.

I napisao je izvanrednu priču za nas.

Napisao je priču o porodici plaćenih ubica

koji žive u krivudavim ulicama
starog Delhija.

Svidela nam se, bila je
tako sveža i originalna.

I u tren oka, Niradž je dobio
ne samo ponudu za film,

već i ugovor da napiše drugu priču.

Njegova priča je jedna od najčitanijih
na našoj aplikaciji.

Moje putovanje je tek u samom začetku.

Mi smo kompanija stara dve godine,
pred kojom je dug put.

Ali već imamo, i imaćemo
do kraja ove godine,

oko pola miliona priča,
od kojih su mnoge jeftinije od dolara.

Većina naših čitalaca voli da čita

i isprobava autore
za koje nikada nisu ni čuli.

Trideset posto stvari sa početne strane

potiču sa platforme naših autora.

Budući da smo svuda,

da smo pristupačni i relevantni,

nadam se da će čitanje
postati svakodnevica,

lako i prirodno kao provera imejla,

rezervacija karte onlajn

ili naručivanje namirnica.

Što se tiče mene,

otkrila sam da je, ulazeći u svet
pametnih telefona od šest inča,

moj svet postao jako veliki.

Hvala vam.

(Aplauz)