Džim Felon : Istraživanje uma ubice

Psihopatske ubice su osnova za neke TV emisije koje morate da gledate, ali šta je ono što ih obeležava? Neuronaučnik Džim Felon priča o snimcima mozga i genetičkoj analizi koji mogu otkriti trule instalacije u prirodi ( i odgajanju ) ubica. U obrtu, previše čudnom za fikciju, on deli fascinirajuću porodičnu istoriju koja čini njegov posao jezivo ličnim.

Ja sam neuronaučnik, profesor na univerzitetu u Kaliforniji.

I proteklih 35 godina,

proučavao sam ponašanje

na bazi svega od gena

preko neurotransmitera, dopamina, takvih stvari,

sve do analize kola.

Dakle, to je ono što normalno radim.

Ali onda sam, iz nekog razloga,

ušao u nešto drugo, baš skoro.

I sve je počelo od toga kada me je jedan kolega pitao

da analiziram gomilu mozgova

psihopatskih ubica.

I tako bi ovo bio tipičan govor koji bih dao.

Pitanje je: "Kako završite sa psihopatskim ubicom?"

Šta mislim pod psihopatskim ubicom

su ovi ljudi, ovi tipovi ljudi.

Neki od mozgova koje sam proučavao

su ljudi koje znate.

Kada dobijem mozgove ja ne znam u šta gledam.

Ovo su bili slepi eksperimenti. Takođe su mi dali normalne ljude i sve.

Dakle, pogledao sam oko 70 ovih.

I došao do nekoliko podataka.

Dakle, gledamo na ovakve stvari teorijski,

na bazi genetike

i oštećenja mozga i interakcije sa sredinom

i kako tačno ta mašina funkcioniše.

Dakle, zanima nas tačno gde u mozgu

i koji je najznačajniji deo mozga.

Dakle, gledali smo u ovo.

U interakciju gena,

koja se naziva epigenetski efekti,

oštećenje mozga i sredinu,

i kako su ove stvari povezane.

Kako na kraju ispadnete psihopata i ubica

zavisi od toga kada tačno dođe do oštećenja.

To je veoma, vremenski precizna stvar.

Postoje različiti tipovi psihopata.

Pratimo ovo. A evo ovde, čisto da biste uočili obrazac.

Obrazac je da ovi ljudi, svaki od njih koje sam pogledao,

koji je bio ubica i koji je bio serijski ubica,

imao je oštećenje orbitalnog korteksa.

Koji se nalazi tačno iznad očiju,

i takođe unutrašnjeg dela temporalnog režnja.

Dakle, to je obrazac koji je imao svaki od njih,

ali su takođe bili malo različiti.

Imali su i druge vrste oštećenja mozga.

Ključna stvar je efekat

glavnih nasilnih gena,

kao što je MAO-A gen.

Postoji varijanta ovog gena u normalnoj populaciji.

Neki od vas ga imaju. I povezan je sa polom.

Nalazi se na X hromozomu. Tako da ga

možete dobiti samo preko majke.

Zbog ovoga su, verovatno, više muškarci

psihopatske ubice

ili veoma agresivni.

Zato što ćerka može da dobije jedan X hromozom od oca,

jedan X hromozom od majke, pa je uticaj razređeniji.

Ali za sina, on može da dobije

X hromozom od majke.

Dakle, ovako se prenosi sa majke na sina.

I ima veze sa previše serotonina u toku razvoja.

Što je interesantno zato što serotonin

treba da vas učini smirenim i opuštenim.

Ali ako imate ovaj gen, u materici

vaš mozak je okupan u njemu.

Tako da ceo vaš mozak postaje neosetljiv na serotonin.

I zato nema uticaj kasnije u životu.

Držao sam jedan govor u Izraelu

prošle godine.

I imao je neke posledice.

U teorijskom smislu,

da bi došlo do ekspresije ovog gena,

na nasilni način,

morali biste vrlo rano, pre puberteta,

da budete uključeni u nešto zaista traumatično,

ne malo stresa, ne biti išamaran ili nešto slično.

Nego stvarno prisustvovati nasilju

ili biti uključeni u njemu, u 3D.

OK? Na taj način funkcioniše nervni sistem.

I ukoliko imate taj gen,

i videli ste mnogo nasilja

u određenim situacijama,

to vam je recept za katastrofu, apsolutnu katastrofu.

I ono što mislim da bi se moglo dogoditi u ovim delovima sveta

u kojima je prisutno konstantno nasilje,

jeste da završite za generacijama dece

koja gledaju to nasilje.

I, da sam ja devojčica, negde okružena nasiljem,

znate, 14-godišnjakinja, i želim da nađem momka,

tražila bih nekog opasnog tipa, da me zaštiti.

I ono što predstavlja problem je da ovo teži koncentraciji ovih gena.

I sada ih imaju i dečaci i devojčice.

Dakle nakon nekoliko generacija -

i evo je ideja- imamo "atomsku bombu".

Dakle to je ideja.

Ali onda mi je majka rekla "Čujem da pričaš naokolo

o psihopatskih ubicama.

I pričaš o tome kao da ti dolaziš iz normalne porodice."

Ja sam odgovorio, " O čemu ti to pričaš?"

Onda mi je ispričala o našem porodičnom stablu.

Okrivila je očevu stranu, naravno.

Ovo je bila jedna onih situacija, jer ona nije imala nasilnu prošlost.

Ali moj otac jeste.

Rekla je "Imam dobre i loše vesti.

Jedna od tvojih rođaka je Ezra Kornel, osnivač Kornel univerziteta.

Ali loše vesti su te da je tvoja rođaka i Lizi Borden."

Ja sam odgovorio "Ok, pa šta? Imamo Lizi."

Ona je nastavila " Ne, postaje gore, pročitaj ovu knjigu."

I evo je, "Čudno ubijena" i ona je istorijska knjiga.

I prvo ubistvo

majke od strane sina,

bilo je od mog pra-pra-pra-pra-pra-pradede.

Ok, dakle to je bio prvi slučaj ubistva majke.

I knjiga je veoma zanimljiva. Zato što je o suđenjima vešticama

i kako su ljudi tada razmišljali.

Ali tu nije kraj.

Još sedmorica muškaraca, sa očeve strane,

počevši tad, Kornelovi, su bili ubice.

Ok, ovo zaslužuje malu pauzu.

(Smeh)

Zato što su moj otac

i trojica mojih stričeva, u Drugom svetskom ratu,

bili protivnici rata, mamine maze.

Ali svako malo, nađe se slučaj kao Lizi Borden, npr. tri puta u veku,

i onda smo "kvit".

(Smeh)

Dakle, pouka ove priče je:

ljudi u staklenim kućama ne bi trebalo da bacaju kamenje.

Ali više je onih koji to rade.

(Smeh)

I mi moramo da preuzmemo akciju. Jer su naša deca saznala za ovo

i čini se da im je to u redu.

Ali će naši unuci biti zabrinuti.

Zato sam počeo da radim PET snimke

svih u porodici.

(Smeh)

Počeli smo da radimo PET skeniranja, EEG i genetičke analize

da vidimo gde leže loše vesti.

Sad, jedna osoba -- ustvari

jedan sin i jedna ćerka, rođeni brat i sestra

se nisu slagali. A njihovi obrazci su potpuno isti.

Imaju isti mozak, isti EEG.

I sada su najbliži koiko mogu biti.

Ali, negde će biti loših vesti.

I mi ne znamo gde će se one pojaviti.

Dakle, ovo je moj govor.

(Smeh)