0:00:06.879,0:00:10.959
Zamislite brilijantnu neuronaučnicu[br]po imenu Meri.

0:00:10.959,0:00:13.600
Meri živi u crno-beloj sobi,

0:00:13.600,0:00:16.220
čita isključivo crno-bele knjige,

0:00:16.220,0:00:20.320
a njeni ekrani prikazuju[br]samo crnu i belu boju.

0:00:20.320,0:00:25.920
Međutim, iako nikada nije videla boje,[br]Meri je ekspert za viđenje boja

0:00:25.920,0:00:31.051
i zna sve što je ikada otkriveno[br]vezano za fiziku i biologiju toga.

0:00:31.051,0:00:33.321
Zna kako različite[br]talasne dužine svetlosti

0:00:33.321,0:00:36.732
stimulišu tri vrste[br]kupastih ćelija u mrežnjači

0:00:36.732,0:00:38.751
i zna kako električni signali

0:00:38.751,0:00:42.561
putuju kroz optički nerv do mozga.

0:00:42.561,0:00:45.232
Tamo stvaraju obrasce nervne aktivnosti

0:00:45.232,0:00:49.921
koji odgovaraju milionima boja[br]koje većina ljudi može razlikovati.

0:00:50.571,0:00:52.022
Sada zamislite da jednoga dana

0:00:52.022,0:00:54.692
dođe do greške u funkcionisanju[br]Merinog crno-belog ekrana

0:00:54.692,0:00:57.440
i pojavi se jabuka u boji.

0:00:57.440,0:00:58.501
Prvi put,

0:00:58.501,0:01:03.312
ona može da doživi nešto[br]za šta je godinama znala.

0:01:03.312,0:01:05.021
Da li saznaje nešto novo?

0:01:05.021,0:01:07.182
Postoji li nešto vezano za opažanje boja

0:01:07.182,0:01:10.182
što nije bilo obuhvaćeno[br]celokupnim njenim znanjem?

0:01:10.182,0:01:13.491
Filozof Frenk Džekson je izneo[br]ovaj misaoni eksperiment,

0:01:13.491,0:01:16.889
zvani Merina soba, 1982. godine.

0:01:16.889,0:01:21.182
Tvrdio je da, ako je Meri već znala[br]sve fizičke činjenice o viđenju boja,

0:01:21.182,0:01:24.722
a doživljaj boje je ipak uči nečemu novom,

0:01:24.722,0:01:27.462
onda se mentalna stanja[br]poput opažanja boja

0:01:27.462,0:01:31.553
ne mogu u potpunosti opisati[br]fizičkim podacima.

0:01:31.553,0:01:33.492
Misaoni eksperiment Merine sobe

0:01:33.492,0:01:37.322
opisuje ono što filozofi nazivaju[br]argument saznanja,

0:01:37.322,0:01:40.041
da postoje svojstva i znanja[br]koji nisu fizičke prirode

0:01:40.041,0:01:44.322
koja se mogu otkriti[br]samo kroz svesni doživljaj.

0:01:44.572,0:01:47.774
Argument saznanja[br]protivreči teoriji fizikalizma

0:01:47.774,0:01:50.713
koja kaže da sve,[br]uključujući mentalna stanja,

0:01:50.713,0:01:53.454
ima fizičko objašnjenje.

0:01:53.454,0:01:55.643
Za većinu ljudi koji čuju Merinu priču,

0:01:55.643,0:01:59.483
intuitivno se čini očigledno da će,[br]kada zapravo vidi boje,

0:01:59.483,0:02:02.863
to biti potpuno drugačije[br]nego učenje o njima.

0:02:02.863,0:02:05.927
Prema tome, mora postojati[br]neko svojstvo viđenja boja

0:02:05.927,0:02:09.143
koje nadilazi njegov fizički opis.

0:02:09.143,0:02:12.672
Argument saznanja se ne odnosi[br]samo na viđenje boja.

0:02:12.672,0:02:18.185
Merina soba koristi viđenje boja[br]radi predstavljanja svesnog doživljavanja.

0:02:18.185,0:02:21.673
Ako fizičke nauke ne mogu[br]da u celosti objasne viđenje boja,

0:02:21.673,0:02:26.654
onda možda ne mogu potpuno objasniti[br]ni druga svesna iskustva.

0:02:26.654,0:02:29.304
Na primer, mogli bismo znati[br]svaki fizički detalj

0:02:29.304,0:02:32.724
o strukturi i funkcijama[br]mozga neke druge osobe,

0:02:32.724,0:02:37.654
a da i dalje ne razumemo[br]kako izgleda biti ta osoba.

0:02:37.654,0:02:42.487
Ova neopisiva iskustva imaju svojstva[br]koja se nazivaju kvalija,

0:02:42.487,0:02:47.485
subjektivne osobine koje se ne mogu[br]precizno opisati ili izmeriti.

0:02:47.485,0:02:50.299
Kvalija je jedinstvena[br]za osobu koja je doživljava,

0:02:50.299,0:02:51.584
kao osećaj svraba,

0:02:51.584,0:02:52.784
zaljubljenosti

0:02:52.784,0:02:54.554
ili dosade.

0:02:54.554,0:02:59.477
Fizičke činjenice ne mogu sasvim objasniti[br]mentalna stanja poput ovih.

0:02:59.477,0:03:02.185
Filozofi koje zanima[br]veštačka inteligencija

0:03:02.185,0:03:03.985
koriste argument saznanja

0:03:03.985,0:03:06.715
da bi teoretisali[br]da ponovno stvaranje fizičkog stanja

0:03:06.715,0:03:11.375
neće nužno iznova stvoriti[br]i odgovarajuće mentalno stanje.

0:03:11.375,0:03:12.476
Drugim rečima,

0:03:12.476,0:03:16.134
sklapanje kompjutera koji oponaša[br]funkciju svakog pojedinačnog neurona

0:03:16.134,0:03:17.436
ljudskog mozga

0:03:17.436,0:03:21.835
neće nužno stvoriti[br]svestan kompjuterizovani mozak.

0:03:22.475,0:03:26.657
Ne slažu se svi filozofi[br]da je eksperiment Merine sobe koristan.

0:03:26.657,0:03:30.576
Neki tvrde da bi joj njeno opsežno znanje[br]o viđenju boja omogućilo

0:03:30.576,0:03:32.636
da stvori isto mentalno stanje

0:03:32.636,0:03:35.226
koje se proizvodi[br]pri stvarnom viđenju boja.

0:03:35.226,0:03:38.685
Greška na ekranu[br]joj ne bi pokazala ništa novo.

0:03:39.415,0:03:42.745
Drugi kažu da njeno znanje[br]otpočetka nije bilo potpuno

0:03:42.745,0:03:45.446
jer je zasnovano[br]samo na onim fizičkim podacima

0:03:45.446,0:03:48.216
koji se mogu pretočiti u reči.

0:03:48.216,0:03:49.905
Godinama nakon što ga je izneo,

0:03:49.905,0:03:53.646
Džekson je zapravo preokrenuo stav[br]o svom misaonom eksperimentu.

0:03:53.646,0:03:58.426
Odlučio je da čak i Merino iskustvo[br]viđenja crvene boje i dalje odgovara

0:03:58.426,0:04:01.456
merljivom fizičkom događaju u mozgu,

0:04:01.456,0:04:05.297
a ne nepoznatoj kvaliji[br]koja je izvan fizičkog objašnjenja.

0:04:05.297,0:04:07.537
Ipak, i dalje nema konačnog odgovora

0:04:07.537,0:04:11.037
na pitanje da li bi Meri[br]naučila nešto novo

0:04:11.037,0:04:12.826
kada vidi jabuku.

0:04:12.826,0:04:14.926
Može li biti da postoje[br]suštinska ograničenja

0:04:14.926,0:04:18.917
toga šta možemo saznati[br]o nečemu što ne možemo doživeti?

0:04:18.917,0:04:21.948
I da li bi to značilo da postoje[br]izvesni aspekti univerzuma

0:04:21.948,0:04:25.158
koji zauvek leže izvan naše spoznaje?

0:04:25.158,0:04:30.676
Ili će nam nauka i filozofija omogućiti[br]da prevaziđemo ograničenja našeg uma?