WEBVTT

00:00:14.507 --> 00:00:16.846
Zašto jadikujemo kada čujemo - „Šekspir“?

00:00:16.846 --> 00:00:17.806
Ako mene pitate, 


00:00:17.806 --> 00:00:19.968
to je najčešće zbog njegovih reči.

00:00:19.968 --> 00:00:22.870
Svi ti „tvoj“, „ti“ i „stoga“

00:00:22.870 --> 00:00:26.992
i „zašto si ti?“ mogu da budu
više nego pomalo dosadni.

00:00:26.992 --> 00:00:30.768
Ipak, morate da se zapitate -
zašto je on tako popularan?

00:00:30.768 --> 00:00:32.963
Zašto su njegove drame iznova obrađivane

00:00:32.963 --> 00:00:35.393
više nego drame ijednog drugog dramaturga?

00:00:35.393 --> 00:00:36.874
To je zbog njegovih reči.

00:00:37.572 --> 00:00:40.905
Tamo u kasnom 15. veku i ranom 16. veku,

00:00:40.905 --> 00:00:43.528
reči su bile najbolji alat
koji je osoba mogla da ima,

00:00:43.552 --> 00:00:45.869
i bilo je mnogo tema za razgovor.

00:00:45.869 --> 00:00:48.560
Ipak, većina je bila prilično depresivna.

00:00:48.584 --> 00:00:50.641
Znate, uz Crnu kugu i sve to.

00:00:51.855 --> 00:00:54.616
Šekspir stvarno koristi mnogo reči.

00:00:54.616 --> 00:00:58.898
Jedno od njegovih najvećih dostignuća
je njegova upotreba uvreda.

00:00:58.898 --> 00:01:01.569
One bi ujedinile celu publiku;

00:01:01.569 --> 00:01:03.315
i bez obzira na to gde ste sedeli

00:01:03.315 --> 00:01:06.315
mogli ste da se smejete
onome što se dešavalo na sceni.

00:01:06.315 --> 00:01:09.694
Reči, posebno dijalog u postavci drame,

00:01:09.718 --> 00:01:12.126
koriste se iz mnogo različitih razloga:

00:01:12.126 --> 00:01:14.476
da podese raspoloženje na sceni,

00:01:14.476 --> 00:01:17.346
da obezbede više atmosfere postavci,

00:01:17.346 --> 00:01:20.320
i da razviju odnose između likova.

00:01:20.915 --> 00:01:24.708
Uvrede ovo postižu 
na veoma kratak i oštar način.

00:01:25.619 --> 00:01:27.926
Hajde prvo da se posvetimo „Hamletu“.

00:01:27.926 --> 00:01:29.873
Baš pre ovog dijaloga,

00:01:29.873 --> 00:01:34.573
Polonije je otac Ofelije, 
koja je zaljubljena u kraljevića Hamleta.

00:01:34.573 --> 00:01:39.524
Kralj Klaudije pokušava da odgonetne
zašto se kraljević Hamlet ponaša tako ludo

00:01:39.524 --> 00:01:42.194
otkako se kralj oženio Hamletovom majkom.

00:01:42.194 --> 00:01:47.847
Polonije nudi da njegova ćerka
izvuče informacije od Hamleta.

00:01:47.847 --> 00:01:50.852
Onda dolazimo do scene druge, drugog čina.

00:01:50.852 --> 00:01:54.009
Polonije: „Poznajete li me, gospodaru?“

00:01:54.009 --> 00:01:58.162
Hamlet: „Vrlo dobro; 
vi ste snabdevač ribom.“

00:01:58.162 --> 00:02:01.076
Polonije: „Nisam, gospodaru.“

00:02:01.076 --> 00:02:04.832
Hamlet: „Onda bih voleo
da ste tako pošten čovek.”

00:02:04.832 --> 00:02:08.077
Čak i ako niste znali šta se podrazumeva
pod „snabdevačem ribom“,

00:02:08.077 --> 00:02:11.137
možete koristiti 
neke tragove iz konteksta.

00:02:11.137 --> 00:02:15.981
Prvo: Polonije je reagovao negativno,
znači mora da je nešto loše.

00:02:15.981 --> 00:02:19.441
Drugo: Ribe smrde,
znači mora da je nešto loše.

00:02:19.441 --> 00:02:24.088
I treće: „snabdevač“
jednostavno ne zvuči kao dobra reč.

00:02:24.088 --> 00:02:26.490
Dakle, čak i ako ne znate značenje,


00:02:26.490 --> 00:02:29.210
počinjete da shvatate karakterizaciju

00:02:29.210 --> 00:02:32.130
odnosa između Hamleta i Polonija,

00:02:32.130 --> 00:02:34.040
koji nije bio dobar.

00:02:34.040 --> 00:02:35.843
Ako temeljnije istražite -

00:02:35.843 --> 00:02:39.083
„snabdevač ribom“ se odnosi 
na neku vrstu trgovačkog posrednika,

00:02:39.083 --> 00:02:42.156
u ovom okviru, odnosilo bi se
na nešto slično „svodniku”,

00:02:42.156 --> 00:02:45.760
kao da Polonije 
prodaje svoju ćerku za novac,

00:02:45.784 --> 00:02:48.176
što i čini, za kraljevu milost.

00:02:48.689 --> 00:02:52.560
Ovo nam dozvoljava da vidimo
da Hamlet nije tako lud kao što se pravi,

00:02:52.584 --> 00:02:56.604
i pojačava neprijateljstvo
između ova dva lika.

00:02:57.191 --> 00:02:58.745
Želite li još jedan primer?

00:02:58.769 --> 00:02:59.947
„Romeo i Julija“

00:02:59.947 --> 00:03:04.057
sadrži neke od najboljih uvreda
u Šekspirovim dramama.

00:03:04.057 --> 00:03:05.976
To je drama o dva klana,

00:03:06.000 --> 00:03:09.030
i nesrećnim ljubavnicima
koji oduzmu svoje živote.

00:03:09.030 --> 00:03:10.868
Pa, kao i sa svakim pesničenjem,

00:03:10.868 --> 00:03:14.000
znate da ima ozbiljnog vređanja.

00:03:14.000 --> 00:03:15.576
I niste razočarani.

00:03:15.600 --> 00:03:18.476
Još u prvoj sceni, prvog čina, 
odmah na početku,

00:03:18.476 --> 00:03:21.176
prikazan nam je nivo nepoverenja i mržnje

00:03:21.176 --> 00:03:25.345
između članova dve porodice,
Kapuletijevih i Montekijevih.

00:03:25.345 --> 00:03:28.520
Gregorio: „Namrštiću se 
kada prođem pored njih,

00:03:28.520 --> 00:03:31.000
pa neka shvate kako im je volja.“

00:03:31.000 --> 00:03:35.599
Samson: „Ne, već kako smeju.
Ja ću im pokazati šipak;

00:03:35.599 --> 00:03:38.883
i to će, ako otrpe, biti sramota za njih.“

00:03:38.907 --> 00:03:40.976
Dolaze Avram i Baltazar.

00:03:41.000 --> 00:03:44.682
Avram: „Pokazujete li
vi nama šipak, gospodine?“

00:03:44.682 --> 00:03:47.514
Samson: „Ja zaista pokazujem
šipak, gospodine.“

00:03:47.538 --> 00:03:51.422
Avram: „Pokazujete li
vi nama šipak, gospodine?“

00:03:51.446 --> 00:03:55.786
Dobro, kako ovaj razvoj događaja pomaže
da razumemo raspoloženje i likove?

00:03:55.810 --> 00:03:57.976
Pa, hajde da analiziramo uvrede.

00:03:58.572 --> 00:04:01.745
Pokazati šipak se možda ne čini
nešto bitnim u današnje vreme,

00:04:01.745 --> 00:04:04.491
ali Samson kaže da je to uvreda za njih.

00:04:04.515 --> 00:04:07.056
Ako je tako primaju, 
mora biti da jeste bila uvreda.

00:04:07.539 --> 00:04:09.976
Ovo počinje da nam pokazuje 
nivo neprijateljstva

00:04:10.000 --> 00:04:13.346
čak i između ljudi 
koji rade za ove dve kuće.

00:04:13.780 --> 00:04:16.278
I obično ne biste nešto nekome uradili

00:04:16.278 --> 00:04:18.969
osim ako ne želite 
da ih isprovocirate na borbu,

00:04:18.969 --> 00:04:21.418
što je upravo ono što će se desiti.

00:04:21.865 --> 00:04:26.072
Kad bolje razmislimo, pokazati šipak
u vreme kada je ova drama napisana

00:04:26.072 --> 00:04:28.394
je bilo kao danas pokazati
nekome srednji prst.

00:04:28.998 --> 00:04:30.890
Prilično jaka osećanja idu uz to,

00:04:30.890 --> 00:04:34.156
stoga počinjemo 
da osećamo tenziju ove scene.

00:04:34.156 --> 00:04:37.611
Kasnije na sceni, Tibalt,
iz kuće Kapuletijevih,

00:04:37.611 --> 00:04:41.196
upućuje jednu dobru uvredu Benvoliu,
iz kuće Montekijevih.

00:04:41.196 --> 00:04:46.618
Tibalt: „Šta, mačuješ se
sa plašljivim slugama?

00:04:46.642 --> 00:04:49.948
Okreni se, Benvolio, i vidi svoju smrt.“

00:04:49.972 --> 00:04:52.955
Benvolio: „Ja samo održavam mir.

00:04:52.955 --> 00:04:54.495
Vrati mač

00:04:54.495 --> 00:04:56.976
ili ga upotrebi sad,
da zajedno ove ljude razvadimo.“

00:04:57.000 --> 00:05:00.099
Tibalt: „Zamahuješ mačem, a pričaš o miru!

00:05:00.123 --> 00:05:04.751
Mrzim tu reč kao što mrzim pakao,
Montekijeve, i tebe.

00:05:04.751 --> 00:05:06.446
Drž' se, kukavico!“

00:05:07.986 --> 00:05:10.246
U redu, „plašljive sluge“.

00:05:10.246 --> 00:05:13.549
Ponovo, znamo da to nije dobra stvar.

00:05:13.573 --> 00:05:17.883
Obe porodice se mrze,
a ovo samo doliva ulje na vatru.

00:05:18.727 --> 00:05:20.894
Koliko je tačno loš ovaj ubod?

00:05:20.894 --> 00:05:23.169
„Plašljivi sluga“ je kukavica, i nazvati

00:05:23.169 --> 00:05:25.438
nekoga tako pred njegovim ljudima

00:05:25.438 --> 00:05:26.888
i suparničkom porodicom,

00:05:26.888 --> 00:05:28.509
znači da će biti borbe.

00:05:29.046 --> 00:05:31.566
Tibalt u suštini izaziva Benvolia,

00:05:31.566 --> 00:05:34.976
i, da bi sačuvao svoju čast,
Benvolio mora da se bori.

00:05:35.259 --> 00:05:36.975
Ovaj dijalog nam pruža uvid

00:05:36.975 --> 00:05:39.899
u karakterizaciju ova dva lika.

00:05:39.923 --> 00:05:43.512
Tibalt misli o Montekijevima
da nisu ništa više od kukavičkih pasa,

00:05:43.512 --> 00:05:45.354
i nimalo ih ne poštuje.

00:05:45.378 --> 00:05:48.525
Ponovo, doprinoseći 
dramatičnoj tenziji ove scene.

00:05:48.525 --> 00:05:51.047
U redu, ovde sledi upozorenje
za one koji nisu čitali.

00:05:51.047 --> 00:05:54.456
Tibaltova vrela krv i jaka mržnja
prema Montekijevima

00:05:54.480 --> 00:05:57.931
je ono što mi ljudi književnosti
zovemo njegovom „tragičnom manom“,

00:05:57.931 --> 00:05:59.920
ili onim što izaziva njegovu propast.

00:06:00.500 --> 00:06:01.790
O, da.

00:06:01.814 --> 00:06:04.287
On nastrada od Romeove ruke.

00:06:05.352 --> 00:06:09.761
Dakle, kada čitate Šekspira,
stanite i pogledajte reči,

00:06:09.761 --> 00:06:12.395
jer one stvarno pokušavaju
nešto da vam kažu.