Dela 19:5
Kada to čuše,

krstiše se u ime Gospoda Isusa.

Telo i gresi, umrite!

Umri sa Hristom.
Vaskrsni sa Hristom.

To je sve. Sveti Duše, dođi.
Sveti Duše, oslobodi je.

Umri sa Hristom.

Dela 19:6: "I kada Pavle
položi ruke na njih

siđe Duh Sveti na njih,

i govorahu jezike i proricahu."

Sveti Duše, još...

Dođi sa svojim Svetim Duhom.
Ispuni me.

Reči su samo počele da naviru.

Hvala ti, Gospode!

Šta sam to radio?
- Šta?

Šta sam to radio?

Šta si radio?
Molio si se u jezicima.

Dela 3:6-7:
Onda Petar reče,

"U ime Isusa Hrista Nazarećanina,
ustani i hodi."

...I odmah se utvrdiše njegova
stopala i gležnjevi.

Da li te boli?
- Ne.

Nimalo?
- Ne.

U Isusovo ime,
zahvaljujem Ti! Amin.

Gotovo je?
Aliluja!

Više od mesec ju je
bolelo, pa je u šoku.

To je Isus.

Ranije sam gledala
ove stvari na TV-u

i nisam verovala,
ali danas verujem,

jer se dešava meni.

Bolu nestani.

I ti to možeš.
Sada skroz ustani.

Dobro je?
- Da.

Hvala ti Oče, amin.
Probaj da osetiš.

Je l' osećaš neku razliku?

Stvarno me više ne boli.

Vau.

Gospode zahvaljujem Ti na
isceljenju, jer će bol otići.

Probaj da osetiš glavu.

Ne...
Brate, ne osećam bol!

Sada je bol nestala.
- Da, bol je sada nestala.

Mi kao crkva danas stojimo pred
novom reformacijom.

Reformacijom u kojoj se vraćamo

onome što čitamo
u Delima Apostolskim.

Ako pogledate na crkvu danas,

videćete da se veoma razlikuje
od onog što čitamo u Delima.

Jer imamo oko
2000 godina istorije

u kojima se je crkva stalno menjala.

U Delima možemo videti da
je crkva bila živo telo.

Bila je telo sačinjeno od vernika
koji beše vođeni Svetim Duhom.

Crkva je bila pokret učenika.

Hrišćanstvo je došlo u Grčku
i postalo filozofija.

Došlo je u Italiju i
postalo institucija.

Došlo je u Evropu i
postalo kultura.

Došlo je u Ameriku i
postalo je biznis...

Ako uzmete telo i od njega
napravite biznis,

nije li to prostitucija?

Upravo je to ono što smo danas
učinili od crkve.

Podvodimo Hristovu crkvu,
telo Hristovo.

Zbog toga moramo
da vidimo reformaciju,

gde ćemo ići mnogo dalje,

po pitanju doktrine,
po pitanju Duha,

i po pitanju celokupnog
crkvenog ustrojenja.

Zašto je crkva ovakva kakva je?

Vreme da se vratimo onome
što je napisano u Delima Apostolskim.

Gospod nas sada vraća
na početak.

Ono što čini Dela Apostolska
najjedinstvenijom knjigom Svetog Pisma,

jeste da su Dela
jedini deo, u celom Svetom Pismu

i u svim spisima,
koji nam pokazuje

kako da zapravo izađemo u svet
i okupimo sledbenike.

Ako pročitate jevanđelja koja
prethode Delima Apostolskim

interesantno je to da,
čak iako su ove knjige

napisane u to vreme,

verovatno tridesetak godina
nakon raspeća,

one opisuju vreme pre raspeća.

Stoga iz njih ne vidimo punoću
hrisćanskog života,

jer Hrist još nije umro,
još nije bio pogreben,

nije vaskrsao, niti je
poslao svoj Sveti Duh.

Zato u jevanđeljima ne vidimo

kako su izašli u svet
i zapravo okupili sledbenike.

Sveti Duh tada još nije bio dat.

Osim toga, tada još uvek
nismo imali silu

da izađemo
i budemo uspešni u tome.

Mislim da danas to najviše
doprinosi strahu

onih koji ne poznaju Svetog Duha.

Jer im je Isus rekao da idu
i da čekaju.

Rekao je, "Kad Sveti Duh siđe na vas
primićete silu

i onda ćete biti moji svedoci".

Ovo je stvarno!
Zaista je stvarno!

Amin, ovo je stvarno!

Aliluja.
- Upravo je isceljena.

Neverovatni Isus.
- Hvala Ti, Isuse!

Pogledajte, ona hoda!

U mnogim crkvama postoji ploča

na zidu na kojoj je napisano:

"Hristos je bio isti juče, isti je danas
i biće isti zauvek."

Mi kao vernici danas
verujemo u to da je

Isus isti juče, danas i zauvek.

Ali ako je On isti,
onda je isti i Sveti Duh.

A ako je Sveti Duh isti,

onda bi i ono što čitamo u
Delima trebalo da bude isto.

Biva odmah isceljena silom
Gospoda Isusa Hrista!

Ovaj čovek je upravo iscelio ovu ženu.

Preplavljen je emocijama.

Gotovo je!
- Gotovo je! Završeno je!

Završeno je, a on plače.

Hodala sam ovako, jer se
nisam mogla kretati brže.

Šta sada možeš?

Sestro uradi ovako.

Nisam mogla da uradim ovo.
Ovo nisam mogla.

Ni ovo nisam mogla.

Plakala sam kada sam to radila.

Sva slava Njegovom imenu!

U Delima vidimo rane hrišćane,

najranije sledbenike Isusa Hrista.

Živeli su na ovakav način.

Prilazili su ljudima u njihovim
domovima, na ulicama.

Susretali su ljude
gde god su bili.

I jevanđelje je počelo rasprostirati se
celim svetom.

Hiljade i hiljade ljudi

spoznalo je veru u Isusa Hrista

i beše kršteni i
primiše Svetoga Duha.

Ali u jednom trenutku istorije
vidimo da je

hrišćanstvo institucionalizovano i
postalo je državna religija.

Ova hijerarhija, ta institucionalizovana
crkva, pratila nas i kroz doba reformacije

Lutera, Kelvina i Cvinglija.

Pokušali su da reformišu crkvu
i vrate pravom jevanđelju,

vrate Delima Apostolskim.

Ali nisu uspeli.

I dalje smo imali zgradu.
I dalje smo imali posebno sveštenstvo.

Ljudi su se okupljali u posebnim zgradama,

za posebne prilike, sa poglavarima
i ljudima koji su

prinosili darove crkvi kako bi
zadobili Božiju naklonost.

Luter nije uspeo vratiti crkvu nazad

na ono što čitamo u Delima.

Sveto Pismo je knjiga života.

A to ne postaje tako što je izučavamo.

Ono postaje život kada je živimo.

Zapovedam da bol u ovoj ruci nestane,
u Isusovo ime.

Probaj ponovo da to uradiš.

Nestala je.

Šta je ovo?

U ime Isusa, odmah, amin.

Proveri.

Nestala je.

Amin.

Nestani u ime Isusa.
Pokušaj sad.

Naredjujem kostima da se iscele
odmah u Isusovo ime.

Probaj sada.

Je li ovo kao reiki?
- Ne, ovo je Isus Hristos.

Isus Hristos. Nije reiki.
- Nije energija?

Bog! Ne, nije energija.

Hvala Ti Isuse.

Šta misliš da se upravo desilo?

Baš je kul.
- Kul je, zar ne?

Rođeni smo, dati smo Zemlji
sa svrhom.

To jeste - da tražimo i pronađemo Boga.

Problem je u tome što ga ne tražimo

i zbog toga ne možemo ni da ga nađemo.

Jeste li čuli za Isusa?

Živimo 2015 godina posle Isusa Hrista.

Gospod je stvaran i pozvao nas je da
budemo Isusovi sledbenici,

da izađemo i
pokažemo svetu da je stvaran.

Petog aprila 1995. godine pokajao sam se.

Shvatio sam da sam grešio
i dao sam svoj život Isusu.

Svetlost mi je ušla u telo.
Pao sam na pod i susreo sam Boga.

Kada postanete ponovo rođeni hrišćanin
i Duh Boga dođe i nastani se u vama,

radićete ono što je radio i Isus.

Sveto Pismo kaze da treba da
činimo Reč,

a ne samo da je slušamo.

Ako samo slušamo Reč, a ne izvršavamo je,
zavaravamo se.

Onda smo kao ljudi koji se
gledaju u ogledalo,

ali čim se udaljmo,
zaboravimo šta smo videli.

Nedelja za nedeljom, milioni hrišćana

sede u crkvi, slušajući Reč Božiju.

Ali čim izađu, zaborave šta su čuli.

Sva bol mora da izađe, odmah,
u ime Hrista.

Od glave do pete!

Nisi to mogao učiniti ranije?
- Ne.

Ovako je od 2005.

ON ŽIVI!

Koliko dugo nisi hodao?
- Deset godina.

Zar ovo nije divno?

Bio sam vrlo mali kada sam
ga video da hoda. - Oprosti?

Bio sam vrlo mali kada smo zajedno hodali.

Napuniće trinaest uskoro.
- Znači tada je imao 3 godine?

"Imam bolest mišića."
- "Molićemo se za to."

"Gde se nalazi?"
- "Po celom telu."

Počeli su da se mole.
Četiri ili pet ljudi su se molili za me.

Osetio sam neko krckanje u leđima.
Onda sam mogao da ustanem i hodam.

Čekao sam, došao je doktor.

"Zdravo gospodine Ekelbum, kako ste?"

Rekao sam: "Dobro".
- "Šta sam to čuo? "

Tako da sam mu ustao.

Pitao je: "Šta se desilo?"

Ne pitaje mene, pitajte Svevišnjeg.

Rekao je: "Mogu li da vam čestitam?
Nadam se da će se ostati dobro."

Do sada je dobro. Sada je oktobar,

a to se desilo se 8. juna.

Verovatno su već četiri meseca od tada.
Jun, jul,...

Da, četiri meseca.
I zaista se dobro odvija.

Kao pastor, u zadnjih nekoliko godina

počeo sam da osećam "glad".
Izčitavao bih Dela

i postao bih ljut kada vidim
šta se sve dešavalo

u Delima, a da to nisam video

u mojoj crkvi,
ili u vlastitom životu,

ili kod starešina,
ili u strukturi crkve uopšte.

Nismo izlazili u svet
da isceljujemo ljude.

Potapšavali smo ih
po ramenu i slali kući.

Možda bi im kasnije bilo bolje,
možda i ne.

Ali u Delima Apostolskim
čitamo da su apostoli

odlazili u svet i svakodnevno
naprosto sve ovo činili.

Zaista sam osetio
da je to ono što želim.

Tako sam dve godine
bio gladan za time,

verujući da sam pozvan da
to činim,

ali nekako nisam mogao da to uradim.

Crkveni sistem mora da se promeni.

Moramo prestati da budemo institucija
usresređena na zgrade i nedeljne službe.

Ljudi sede po crkvama, iz godine u godinu,

čekajući da posebno svešteno lice
dođe i pomoli se za njih,

govoreći im da sada imaju pomazanje.

Možete da idete i da uradite ovo
ili ono za Gospoda.

Ili samo da sede tamo, nadajući se
da će neko

da ih vidi, da vidi njihov dar.

Ali to nije ono što nam
Sveto Pismo govori.

Nije ono što nam je Isus zapovedio
da vršimo.

Godine 1995. radio sam kao pekar
i nisam znao za Gospoda.

Ništa nisam znao o Svetom Pismu.

Bio sam mladić iz Danske, kršten
u luteranskoj crkvi.

Kada mi je bilo četrnaest, imao sam
krizmu u luteranskoj crkvi.

Ali to je bila tradicija.
I danas je tradicija za mnoge.

Jedne noći sam pogledao uvis i rekao:
"Ma daj Bože, jesi li gore?

Ako si tamo, dođi i uzmi me.
Želim da Te znam."

Kratko vreme nakon toga,
čuo sam jevanđelje.

Petog aprila 1995.
u 9.30 h uveče

pokajao sam se

i sve sam predao Isusu.

Ali onda sam krenuo u crkvu.

Počeo sam da ličim na ljude u crkvi.

Mislio sam da je to hrišćanstvo -

sresti Boga i onda ići u crkvu
i sedeti tamo svake nedelje.

Ali postajao sam sve više frustriran.

Jer mora postojati nešto više od
samog odlaženja u crkvu,

sedenja tamo po dva sata svake nedelje

i slušanja nekoga kako propoveda.

Jenom prilikom počeo sam da
čitam Dela Apostolska.

Da čitam o prvim hrišćanima,
o tome kako su živeli.

Oni nisu radili isto što i ja tada.

Videli su kako se životi menjaju
gde god da su došli.

U tom trenutku sam bio toliko frustriran,
jer sam bio hrišćanin

mnoge godine.

Ali nikad nisam iscelio bolesnog,
nikad isterao demone.

Nikad nisam nikog doveo Hristu.
Nisam nikad iskusio život

iz prvobitne crkve o kome čitamo
u Delima.

Tako sam jednog dana u frustraciji
pomislio:

"Gospode, predajem Ti sve!
Želim da vidim takav život."

I onda sam počeo da uviđam takav život
sve više i više.

Ali problem je što na početku

nije bilo nikog da me poduči.

Nije bilo nikoga poput Isusa
koji je rekao:

"Pođite i sledite me i učiniću vas
ribarima ljudi."

Dođite i pratite me,
i pokazaću vam

kako da isceljujete bolesne,
kako da propovedate.

Pokazaću vam, naučiću vas kako da
služite u Carstvu Božjem.

Nitko to nije radio.

Ali ono što je sad drugačije,
je to da

sada počinjemo da
podučavamo ljude.

Ako ono što smo naučili
uzmemo i predamo

narednim generacijama sledbenika i
oni nastave odatle,

preuzmu to i predaju narednoj
generaciji sledbenika,

u vrlo kratkom vremenu
imali bi sledbenike

koji bi hodili širom Zemlje, izgledajući
upravo kao Isus,

čineći isto što je Isus činio,
da, čak i veće stvari,

jer je On otišao Ocu.

Sada ćemo poslušati našeg prijatelja.

Na švedskom.

Švedska je zakon čoveče!

Oče molim Ti se da
preuzmemo Evropu

i Švedsku i Norvešku
i ceo svet za Tebe!

Postao sam hrišćanin
pre oko jedanaest godina.

Došao sam u Švedsku
nacionalnu crkvu

iz potpuno nehrišćanskog okruženja.

Nakon izvesnog vremena supruga i ja
samo se preselili u drugi grad

i tamo samo prišli izuzetno velikoj crkvi.

Postali smo vođe u terenskom
radu te crkve.

Iako smo trebali da služimo za uzor,
nikada nisam nikoga priveo Hristu.

Nikada nisam nikoga krstio,

nikada nisam video da neko za koga
se molim ozdravi.

Jedne večeri kada smo izašli
došao je trenutak.

Prišao mi je čovek za stol i pitao:

"Hej, video sam šta radiš.
Želim da postanem hrišćanin.

Kako da to uradim?"

Moja reakcija bila je:
"Ok, sutra ću te pokupiti

i povešću te u crkvu."

To sam i uradio,
doveo sam ga u crkvu

i predao sam ga pastoru.
On ga je poveo ka spasenju,

ali to me je nateralo da reagujem.
Razumeo sam da nešto nije u redu.

Dosta čitam Bibliju, a išao sam i u
biblijsku školu nekoliko godina.

Znam šta Biblija kaže - da sam ja taj

od koga se očekuje da čini te stvari.

Ja sam taj koji treba da
polaže ruke na bolesne

a oni će biti isceljeni.
Ja sam taj

koji treba da krštava ljude,
ali ja to nisam radio.

Nešto nije bilo uredu.

Počeo sam da mislim
da možda lažu,

da možda nije istina
to što mi ljudi pričaju.

Tako sam počeo da izlazim napolje.

Svakoga jutra sam se budio
i molio se Gospodu.

Ponekad je padala kiša,
sneg, bilo je loše vreme

ali ja sam izlazio, jer sam
zapomagao Gospodu.

Želim da te znam.
Želim da živim pravi život.

Jednog dana dok sam bio na poslu
čitao sam hrišćanske novine.

U njima je bio kratki članak
o jednom Dancu,

koji se u tržnom
centru u Švedskoj

molio za ljude
i oni su bili isceljeni.

Pomislio sam: Šta!
Viđao sam i ranije slične članke, ali

ovaj je prodro u moje srce.
Osetio sam da je od Boga.

Pozvao sam ga [Torbena] i on se javio.
Bio je normalan čovek kao i ja.

Razgovarali smo i ispričao
sam mu moje putešestvije

i on je pomislio kako je to divno i da
bi trebalo da se sastanemo.

Sakupio sam neke prijatelje
i otišli smo kod njega u Dansku.

Pitao nas je: "Zašto ste
došli u Dansku?"

- "Želimo da vidimo
kako su ljudi isceljeni."

Onda je on rekao:
"Ok, za otprilike petnaestak minuta

videćete prvu osobu
kako biva isceljena."

Mislio sam: da, da.
Nisam verovao u to.

Kako bi ovo moglo da bude deo
mog života?

Ali, izašli smo na ulicu
i prišli smo grupi,

između 25 i 30 godina starosti.

Jedna od devojaka imala je problem
sa kolenom dugo godina.

Rekao mi je da položim ruke
na njeno koleno

i da naredim da bol nestane.

Umalo se nisam onesvestio,
bio sam jako nervozan.

Mislim da nisam ni verovao.
Rekao sam, "Ok, mogu to da uradim."

Uradio sam i ona je
umalo skočila vičući: Šta?!

Bila je isceljena.

I cela grupa ljudi je bila kao...
To je preokrenulo moj svet.

Tada sam shvatio, ovo je istina
ovo je istina.

To mi je bilo dovoljno.

Molio sam se za jednu osobu
i onda sam krenuo sam.

Mi hrišćani smo pozvani
da načinimo sledbenike.

Druga reč koju smo počeli da koristimo
je "pokretanje" [podsticanje].

To je kao sa motociklom:
ako hoćete

da mu upalite motor -
pokrenete ga.

I onda kad motocikl krene,
možete da se vozite svuda.

Isto tako, mi kao hrišćani
treba da se pokrenemo

i da činimo što nas je
Isus pozvao da radimo.

Kada, na primer, podstaknemo hrišćane
da isceljuju bolesne,

vodimo ih na ulice i kažemo:
dođite i sledite nas.

I onda im pokažemo
kako to i raditi.

Kada jednom urade, opet
mogu da urade.

Kažeš da te boli svuda po telu, a
najviše u nogama?

Da.
- Moliću se, videćeš.

Naređujem svoj boli
da izađe odmah.

Budi odmah isceljen
u celom telu.

Naređujem svoj boli da napusti
telo ovog momenta.

Iz celog tela, odmah.

Molim se za momentalno isceljenje,
u ime Isusa, amen.

Progibaj se, probaj da je progibaš.

Pokušaj da osetiš.

Čini se dobro.
- Čini se dobro, jel' da?

Da li sada osećaš bol?

Ne.
- Nestala je?

Ljudi se iznenade!

Naređujem da se ova leđa
potpuno isprave, odmah.

Sagni se ovako,
probaj da osetiš.

I ponovo gore.
- Stvarno, nestala je.

Stvarno.
- Šta?

Kunem se.
- Ne izmisljam ovo,

možeš da osetiš da je upravo nestala.
- O da. O moj Bože.

Ovo se rasprostire širom sveta.

Poslednjih godina smo videli

stotine hiljada ljudi
koji su bili isceljeni

od strane normalnih vernika,
koji su bili podstaknuti

i koji su počeli da izlaze
i da isceljuju bolesne.

I ti ljudi sada počinju
da vode druge ljude ka Hristu.

Tako smo poslednjih godina svedoci
da hiljade ljudi prilaze Hristu.

I to je zaista veoma snažno.

Došao sam u Štokholm
i sreo sam ovog brata,

koji je tamo bio sa grupom momaka.
I njegova žena je bila tamo.

Izašli smo napolje.

On je prvo zaustavio
tog čoveka u boli

i stavio je svoju ruku na njega
i taj čovek je bio isceljen.

Bio sam ono:
Vau, ovo je neverovatno!

Ta osoba je bila isceljena
i bio sam u fazonu

sada to više nije
samo na Jutjubu.

Ne gledam to na Jutjubu,
nego to vidim pred sobom.

Bilo je neverovatno videti reakciju
osobe koja je bila isceljena.

Zatim je došla jedna žena,

koja je imala bol u stomaku.

Čovek koji me
je podučavao je rekao:

Sada je vreme da se ti moliš.
Samo stavi ruku

i naredi da bol nestane.
Tako da sam položio ruku

i oklevao sam, čoveče,
ali sam stavio ruku

i naprosto sam naredio.
U ime Isusa, bolu nestani!

Pomerio sam ruku i iznenada,
trebao si da vidiš

lice te žene, kao,
kako si to izveo?

Šta..!?

Šalite se sa mnom?
- Ne, ne šalimo se.

To je istina, i zbog toga
ovo i radimo.

Ne.

Ovo je ludo.

Isus te je iscjelio, nisam ja.

Vau, nikad nisam doživeo
nešto slično ranije.

Kao da su mi se snovi
ispunili, upravo tamo.

Ovo je u stvari bio najbolji dan
u mom životu.

Postati deo onoga o čemu
sam čeznuo tako dugo.

Na putu do kuće
bio sam ispunjen radošću.

Sedeo sam u autobusu do kuće.

Kada sam stigao nisam mogao
da samo sedim ili ostanem u kući.

Išao sam centrom grada i molio
sam se za ljude

istog dana i susreo
sam neke devojke

za koje sam molio i one su
odmah bile isceljene.

Bio sam opet u fazonu: Vau!

Ovo nije nešto što se desilo samo u
Štokholmu i ostalo tamo.

Nastavlja se i dalje, znaš.

Od tada izlazim svakog dana.

Svakog dana sam na ulici i video sam
hiljade ljudi koji su isceljeni.

To me je jednostavno promenilo.
Promenilo me u potpunosti.

To je .. vau.

Pomeri nogu.

Ne osećam ništa.

Nestala je?

Ne osećam je više.
- Ne?

Ne osećam više bol.

Ne mogu više da je osetim.

Zar nije čudesno?
- Jeste!

Isus te iscjelio.

Sagni se i probaj da osetiš.

Uspelo je, Denise!
- Probaj! Probaj!

Kako ti se sada čini?
- Savršeno.

Sva bol je nestala?
- Sva bol je skroz nestala.

Kunem se Bogom.

Hvala Ti Isuse.

Nisam očekivao to što smo videli, ili
i jesam. Podrazumeva se da se desi.

Video sam da se to dešava
na snimkama svo vreme,

ali nikad nisam mogao
da to sam uradim.

Potpuno sam očekivao da
je ovo nešto što Bog radi.

To je način na koji me koristi.
To je moja svrha ovde.

Molili smo se za jednu devojku,
koja je imala problem sa leđima.

Mislim da je imala
neku vrstu operacije.

Boli nestani. Leđa vratite
se na mesto odmah.

U ime Isusa.

Osećaš li da se nešto događa?

Oh, pucketa.
- Vau, nešto se dogodilo.

Bila je ispunjena Svetim Duhom
i Bog ju je susreo na radikalan način.

Bila je u suzama.
- Pala je pred nama.

Ispuni je.
Više, više, više...

Sveti Duh je nad tobom,
samo otvori usta.

Sveti Duše, još..
Ispuni je.

Upravo si krštena,
ispunjena Svetim Duhom.

On je tu, on je tu.

Ovo je novi početak.
Novi je početak za tebe.

Ovo je novi početak.

Gospode, zahvaljujemo Ti na slobodi.
Zahvaljujemo Ti na novom početku.

Njena porodica, koja je bila s njom,
njena zaova i njena deca,

bili su potpuno mirni,
kao da je sve normalno.

Ljudi su mislili - šta se ovde dešava.

Sećam se da sam samo pomislio:

Sjajno je to što se sada
dešava ovoj devojci.

Nije imala predstavu šta će
se dogoditi tog običnog dana.

Ustala je i mogli ste da vidite
da je druga osoba.

Bog ju je potpuno
promenio iznutra.

Dobro sam, Lilija.

Ovo je dobro.
- Više nego dobro.

Neuporedivo više nego dobro.

Bog želi da nam bude živ.
Želi da nam pokaže

i pokaže ko je On nama.

Vidi, to je Bog. Ovde je napolju.

Ne u lepoj crkvi.
Ali Bog je postoji

i želi da bude deo našeg života.

Želi da bude deo tvog života.

Onda smo pošli dalje.

Potom smo se molili za
čoveka po imenu Deni.

Ustvari, prvo smo pitali drugog
čoveka da li ga boli nešto.

Rekao je: "Ne."
I onda je naišao Deni...

Tako je. Pitali smo gospodina
na klupi da li možemo da se molimo.

Rekao je: "Ne, dobro sam."
I čovek po imenu Deni je dodao:

"Ah, pravo me bole leđa."
"Koliko dugo te bole?"

"Deset godina"
Ustvari je bilo pet godina

kako su ga bolela leđa.
Rekli smo:

"Dobro, stavićemo te da sedneš."
Postavili smo ga da sedne

i jedna noga mu je bila duža od
druge otprilike 1 cm.

Nogo opusti se i rasti,
odmah u ime Isusa.

Eto ga.
- Da, vidi se pomeranje.

Da li si osetio to?
- I pomerala se u tvojim rukama.

Nešto je iskočilo,
kada je krenula napolje.

Deni, probaj da ustaneš
i osetiš leđa sada.

To je prilično dobro.
- Nestala je?

Da.
- Petnaest godina i nestala je.

Da, ustvari pet.
- Oh, i nestalo je sad?

Šta si osetio?
- Ne znam, dobar je osećaj.

Ovo je prvi put da to radi.

To je bilo divno i
dok smo tražili ljude

odlučili smo da odemo na sladoled.

Ušli smo i ti si pričao sa
ženom iza pulta.

Jedna nas je žena iza pulta

pitala šta radimo, odakle smo.

Tako da smo joj objasnili
da idemo okolo i da se molimo.

Ja sam iz Hjustona i sa
ljudima odasvud smo.

Molimo se za ljude
koji su bolesni ili imaju bol.

"Stvarno?"
Rekao sam joj za Denija.

Rekla je, o moj Bože,
želim da upoznam tog čoveka.

Pomislio sam da misli na Denija,
koji je bio isceljen.

"Ne znam gde je on sada, žao mi je."

Rekla je: "Kada god se vrati da
se moli, pozovite me."

U sebi sam pomislio:
"To sam bio ja, ovde sam."

Tako da, da vratiću se,
samo minut.

I onda je prišla
i skinula je cipelu.

"To je članak."
Otvorila se

i mogao sam da se dalje molim za nju.
Bilo je sve bolje i bolje.

Okrenuo sam se okolo
i četiri ili pet ljudi je govorilo:

"Mene boli."
"Možete li da se molite za mene?"

Kako je?
- Šta to radite?

Nisam to bio ja, čoveče,
- Bolelo me je.

Ne lažem.

Je li potpuno nestalo?

Hajde, skoči, skoči!
- Sada to mogu.

Šta to radite?
- To je Isus.

Spusti se!

Kada si to mogao poslednji put?

U vojsci.
- Pre deset godina?

Da, pre deset godina.
- Znači nisi to mogao deset godina?

Ne, ne...

Ma hajde!
- Da, znam dobar je osećaj.

Sedi u stolicu,
vidi ako možeš to da uradiš kao obično.

I onda ustani.

Ako je ovo Bog onda...
Volim te.

Jeste Bog! Deset godina nisi
mogao to da uradiš.

Ne, nisam mogao, kažem vam,
bolelo me je.

Dolazio sam i odlazio od doktora.

Ali Isus je veliki Doktor.
On je najveći i on je tamo.

Jeste, amin.

Šta nije u redu kod tebe?
- Moje rame..

Ne možeš da ga podigneš
više od toga?

Koliko već traje?
- Šest nedelja.

Znači šest nedelja nisi
mogao to da uradiš.

Opusti se odmah
u ime Isusa, odmah.

Uspeo si!

Uspeo si, tvoje je, zadrži ga.

Ranije si mogao dotle jel' da?

Bolje se pomeraš, zar ne?

Dobro je.
- Ruku uvis!

Daj mi pet.

Osećaš se dobro?

Sada znamo kako je.

Tako da se vraćamo u Hjuston i idemo i
pronalazimo parkove i prodavnice...

Čak i kada negde jedmo picu...
nema granica za Gospoda.

Da, to je kao riđokosa
odrasla u Aziji koja misli:

"Osećam da ima više u životu,
svi su isti."

i onda ode u Irsku:

"Da ima, stvarno ima!
Ima ljudi kao što sam ja."

Tako se i osećam:
"O, ovo je život. OK. Dobro."

Ovo sam želela! Sada
mogu da izađem i da to radim.

Tako da smo uzbuđeni
da se vratimo i osećam da

moje komšije, ljudi, nemaju
pojma šta će im se desiti,

jer sada shvatam, mogu to da
uradim Bože, apsolutno mogu.

Dela 2,38 Petar im reče: "Pokajte se
i neka se svaki od vas krsti

u ime Isusa Hrista
za oproštenje greha

i primićete dar
Duha Svetoga."

Živimo u uzbudljivom
vremenu u Evropi

gde počinjemo videti zaživljenje
Dela u našem vremenu.

Vidimo da ljudi izlaze na ulice
sa jevanđeljem,

sa prikazivanjem Carstva.

Često je to veoma
jasna poruka iz jevanđelja,

o udaljavanju od greha.

I deo paketa je ustvari

krštenje i ispunjenje
Svetim Duhom.

Veoma često je u našim crkvenim
sistemima to dvoje razdvojeno.

Ali ono što vidimo sve više i više

da se to dvoje stapa,
u jedan potok,

kao što je bilo u Delima Apostola.

Tako da nema čekanja.

Kada se neko pokaje
i pokaže veru u Isusa,

vode ih gde god ima vode.

Može biti bilo gde.
Može biti jezero.

Može biti sud za kišnicu,
kada, bilo šta.

Ljudi budu odmah kršteni

i u isto vreme su ispunjeni
Svetim Duhom.

Prve reči koje su izašle iz
Isusovih usta bile su:

"Pokajte se, bliži se Carstvo Nebesko."

Pozvani smo da svaki dan
propovedamo pokajanje.

Kao da je taj deo izgubljen
u današnjoj crkvi.

Govorimo o veri, ali ne
govorimo o pokajanju.

Skoro da se plaše
da govore o grehu.

Ali pozvani smo da
govorimo o grehu.

Pozvani smo da propovedamo
pokajanje.

Moramo da kažemo šta je to greh.

Moramo da kažemo da će oni ljudi

koji nastave da greše umreti.

Moramo da pričamo o grehu pre
nego pričamo

o tome da je Isus bio Jagnje Gospodnje,
koje je došlo da ukloni naš greh.

Jer ako ne pričamo o grehu,
šta bi ljudi s Isusom?

Gde ti ideš?
- Idem sa Gospodom, u raj.

Zašto?
- Jer...

Jesi li dobra osoba?
- Da.

Jesi li ikada lagala?
- Da.

Jesi li ikada nešto ukrala?

Skinula nešto sa interneta bez plaćanja?
- Da.

Jesi li imala spolni odnos
izvan braka?

Ovo su tri od deset zapovesti.

Koliko treba da nabrojim?

Sve je u tome kako se
upoređujemo sa drugima.

Naravno, ako se uporedite sa
ljudima oko sebe,

možete misliti da ste
dobra osoba.

Pitanje nije da li ste dobra osoba.

Pitanje je: Da li ste dovoljno dobri?

Biblija kaže: ako ste učinili
samo jedan od ovih grehova

krivi ste za sve njih.

Nije to kao u drugim stvarima,
kao da je u redu ako merite

i imate loša dela i dobra...

To nije tako.
Ili si kriv ili nisi.

Ako si jednom prekršio zakon, onda
si kriv za kršenje zakona.

Ako govorimo o Bogu,
nikada ni jedna osoba ne može

da dođe Bogu ili u raj
po svojim dobrim delima.

To nije moguće.

I ja sam za sebe uvek mislio da sam
dobra osoba jer,

da, ponekad sam se malo
previše puta potukao,

popio bih previše, radio bih
neke stvari. Ali, ali, ali...

Ovaj i onaj čovek su mnogo gori od mene.

Tako da je moj problem bio taj što sam se
upoređivao sa ljudima oko mene,

umesto da se usporedim sa Onim

pred kojim ću stajati jednog dana.

Verujem da se moramo vratiti na ono
što nam Sveto Pismo pokazuje.

Pokajanje nije toliko o tome da
nam je žao zbog našeg greha

i toga što smo uradili

i kako smo prekršili Božju Reč
u smislu nas samih.

Biti žalostan nije pravo pokajanje.

Deo je njega, ali nije
kompletna priča.

Na primer, faraonu u Starom zavetu,
sa Izraelcima u Egiptu,

bilo mu je žao i objavio je: "Oh,
sagrešio sam protiv Boga."

Dakle, priznao je svoj greh, ali
nije se okrenuo od svog greha.

Niti je to samo pokajanje.

Mnogi ljudi kažu: vidite da im
je žao,

plaču, jer ih stvarno
grize savest.

Juda Iskariotski u Novom zavetu
je imao grižu savesti.

Toliko ga je grizla savest da je
počinio samoubistvo.

Ali nije se odvratio od svog greha.

Kada čitamo Sveto Pismo, vidimo da
Bog povezuje pokajanje

sa oproštenjem,

pre nego oproštenje
sa verom u Isusa.

Posmatrajući drugi deo
često mislimo da

će nam sa verom u Isusa, Bog
automatski oprostiti naše grehe.

Čitajući Sveto Pismo
shvatite da to nije tako.

Idemo zamisliti mene i vas
kako igramo šah.

Ja napravim potez,
onda je red na vama.

Želim videti vaš potez.

Moj red. Vaš red.

Da li smem da uradim ovo?
Da pomerim jednu tamo i jednu ovamo?

Smem li napraviti dva poteza?
- Ne.

Zašto? Zato što postoje pravila.

Pravilo je, ti napraviš jedan potez,
a onda ja napravim jedan potez.

Što se tiče Boga, grešili ste.

Uradili ste nešto pogrešno

i zbog toga ste odvojeni od Boga.

Ne možemo biti u društvu Boga
zbog naših grehova.

Greh je razlog što Bog ne može
da bude u zajedništvu sa nama.

Gospod gleda u tebe i kaže:

"Ne želim te kazniti. Ali ja sam
Svet i zato moram to da uradim.

U isto vreme, želim da ti
dam priliku

dobiti oproštenje i
dobiti odnos sa mnom.

Zato šaljem svoga sina, Isusa,
da umre za tebe."

Tako da je to ovako.

Grešili ste i prekršili
ste Božje zapovesti.

Zbog toga živimo bez
zajedništva sa Bogom.

Živimo svoj sopstveni život,
odvojeni od Boga.

Bog je pogledao dole na vas i rekao:
"Ne želim da vam sudim,

želim da vam oprostim. Stoga, šaljem
svoga sina Isusa da umre za vas."

Na koga je sada red?
Vaš je red.

Gospod želi da oprosti.
Želi da vas oslobodi.

On želi da vam da novi život
i da isceljuje kroz vas.

On želi da učini te stvari.
Ali on kaže:

"Pokreni se, na tebi je red!"
On čeka da vi to uradite.

Čim kažete, kajem se i
primam oproštaj.

Čim to uradite,
Bog će vam oprostiti.

Tako je bitno da to razumete.

Jer ima toliko ljudi, i ja sam
nekada imao takav stav.

Kao i vi, verovao sam
da postoji Bog.

Ali u mojim mislima, u mom svetu:
"Ok, kada dođe vreme,

On će doći meni.
Na Njemu je.

On je veliki. Može to da
uradi kada želi."

I ja sam Njemu predao
odgovornost.

Pravo, istinsko pokajanje
zahteva akciju.

Ono nije samo u rečima,
nije samo nešto što mislimo.

Pravo pokajanje nije samo
kada uvidite

da ste pogrešili protiv
Boga koji je Svet,

nego je da onda ispovedite
svoje grehe pred Njim,

da osećate pokajanje pred njim,

da se okrenete od života u grehu

i da počnete da živite Njegov.

Reč za pokajanje koja se koristi u
Svetom Pismu je "metanoja",

što znači ponovo razmisliti.

Bog želi da mi ponovo razmislimo.

O našim životima i kako smo živeli.

Da li ćemo opet promisliti o Bogu i
kako naši gresi utiču na njega,

onda će i Bog razmisliti
o tome šta misli o nama.

Dela 22, 16
I sada šta oklevaš?

Ustani i krsti se,
i speri grehe svoje...

Ako ispovedite svoje grehe
i iznesete ih na svetlost,

doživećete oproštaj.

Ali ako ih držite uz sebe,
svaki put kada napravite korak

prema svetlosti, Satana će reći:

"Ali seti se, ali seti se..."
- Da, to je ono što on radi.

Ali sada je napolju,
ispovedili ste ga.

Rekli ste ga meni, rekli ste ga.

Budite vođeni Svetim Duhom,
možda ćete reći celom svetu.

Ne znam što, ali oproštaj postoji.

Ljudi moraju to da čuju.
Sloboda postoji.

Toliko ima puno devojaka
koje prolaze kroz to, toliko žena.

Sve su radile potpuno isto,

nosile to okolo, trideset,
četrdeset, pedeset godina.

To nije ono gde je sloboda.

Sloboda je ono što doživljavate
upravo sada.

Došla sam danas tražeći
Gospoda radi dara jezika.

I radi svega ostaloga u životu od čega
mi je možda potrebno oslobođenje.

Tokom ovog vikenda
Bog me je oslobodio

i blagoslovio me darom jezika

i oprao me je krštenjem u vodi.

Živela sam preko trideset godina

sa stidom i sramom, tajnom

da sam u svojim dvadesetim

imala abortus.

Sve i jednog dana od tad, pa nadalje,

đavo me je pratio.

Tako da sam ja takođe tražila Boga,
dok sam gledala Torbenove video snimke.

Govoreći Gospodu da ne mogu više tako.

Zalagajući se, tražeći,
želeći da znam

da li ima oproštaj za mene.

Onda me je On doveo da dođem
ovde ovog vikenda.

Osećala sam potrebu
da pričam sa Torbenom,

kao da Gospod ima nešto
da mi kaže kroz njega.

Tako da sam od Boga dobila šansu
da budem oslobođena.

Oslobođena od ovog bola.

Preko trideset godina, slobodna sam.
Hvala Ti Isuse, hvala Ti.

Biti slobodan.

...Kada sam bila u dvadesetim..
Gospode pomozi mi..

...imala sam abortus i sve od
toga dana

Bog mi je pokušavo reći,
u redu je,

ali đavo je imao jači uticaj
nad mojim životom.

Samo se zakačio i držao se.

Sećam se tog dana kao da je
bilo juče

i osećam istu bol.

Ovo je novi početak,
ovo je novi start.

Jesi li spremna da se krstiš
Isusu Hristu

da spereš sve svoje grehe?
- Da.

Tako te po tvojoj sopstvenoj veri
krštavamo te Isusu Hristu.

Umri sa Hristom.
Podigni se sa Hristom.

Hajde da se pomolimo za tebe.

Gospode zahvaljujemo ti za Elizabet.
Zahvaljujemo ti za tvoju slobodu.

Kada je to ispovedila,

došla je druga žena i
priznala isti greh.

Odjednom je njeno svedočenje

već donelo život i oproštaj drugome.

I ta žena se krstila u vodi

i iskusila je tu slobodu.

Kasnije je na sastanku sa
osamdesetak ljudi

objasnila zašto je to uradila,

i bio je to greh, taj abortus,
ali Isus joj je oprostio grehe.

Kada je priznala to i podelila
to svedočenje

na sastanku pred osamdeset ljudi,

kasnije je dvanaest prisutnih žena

ispovedilo isto.

I ovde uočavamo moć ispovedanja grehova.

Moć krštenja u vodi i svemu
onome o čemu je jevanđelje.

Onaj koji veruje i krsti se
biće spasen, reče Isus.

Ono što je zaista interesantno o
krštenju vodom je da...

verujem da kroz vreme i tradiciju

danas posmatramo svetu tajnu
veoma drugačije

od onoga što nam Sveto Pismo
pokazuje da je zaista sveta tajna.

Često gledamo na svetu tajnu kao
na spoljašnji znak unutrašnje stvarnosti.

Ono što je interesantno
o toj definiciji

je da uzima duhovno i fizičko

i da potpuno razdvaja te dve stvari.

Kao rezultat toga, krštenje posmatramo

kao nešto što je samo obred,

bez ikakve veze sa ičim
u duhovnom svetu.

Drugim rečima, to je samo
kao potvrda

nečeg što se već desilo u duhu.

Ali krštenje se veoma,
veoma razlikuje od toga.

Otkrili smo da krštenje

ne predstavlja nešto
što je samo obred,

barem po pitanju da je spoljnji znak
unutrašnje realnosti.

Vidimo da kada uđete u vodu

Sveti Duh se dodiruje toga.

Kada se duhovno i fizičko povežu
u krštenju vodom,

Bog čini nešto čudesno.

Zanimljivo je da krštenje
vodom predstavlja dve stvari.

To je ujedno kupanje i sahrana.

Da bi ste se okupali
trebate biti prljavi.

Šta to onda znači?

Znači da osoba koja se krštava

treba da prizna grehe pred Bogom.

U tom smislu, krštenje i pokajanje
idu zajedno ruku pod ruku.

Okreće se i dolazi u veru.

Ono što Bog od nas
traži da bismo se krstili

je pokajanje i vera u Isusa Hrista.

Osoba postaje mrtva
svojim grehovima.

Ono što se dešava je da uzmimamo
tu osobu

koja dolazi u grehovima,
donoseći dokaz pokajanja

i onda je krštavamo.

Tako da kad ta osoba izađe iz vode
potpuno je nova i čista.

Kažem mnogim ljudima koje srećemo,

krštenje vodom nije samo čist početak.

To je potpuno nov, čist
život koji počinjete.

Pusti ga, pusti ga. Više, više..

Slava, slava, slava...

Slava Ti Isuse!

Hvala Ti Isuse.

Hvala Ti Isuse, hvala Ti Isuse.

Hvala Ti Isuse.

Hvala Ti Isuse.

Hvala Ti Isuse.

Blagosloveno je ime Tvoje, hvala Ti Isuse.

Hvala Ti Isuse.

Kako se osećaš?

Osećam se kao da je
nešto izašlo iz...

Navire. To živa voda navire
unutar tebe

i Gospod je oslobađa kroz
tvoja usta.

Klaudio, ti si potpuno nov čovek.
- Amin.

Osećaš se dobro?
- Da.

Ovo je samo početak, Klaudio.

Ovo je samo početak.
- Da.

Gospod ti je sada dao taj poklon.

Biće vremena kada možda
nećeš znati za šta da se moliš.

Ali sada možeš da ideš
u veri i da se moliš.

To šta je divno u molitvi u jezicima,

mogu se koncentrisati na
druge stvari dok se molim,

jer se ne moli moja pamet.

Samo dopuštam da se moja
usta otvaraju u veri.

I Duh Sveti posreduje kroz nas.

Dakle, Bog te samo koristi.

Sveti Duh je došao i
sada deluje kroz tebe.

To je divno.
- Amin, hvala Bogu.

Zar nije Bog dobar?
- Jeste.

On je veliki.
- Jeste.

Danas sam nešto naučio.

Snagu krštenja vodom u ime Isusa.

To nije više simbol,
kao što mnoge crkve veruju,

kao što sam i ja verovao,
jer sam jedino to i znao.

Mislio sam da je to samo
nešto kroz šta prođete

sa prskanjem ili čime god.

Ali toliko je tu sile,

kada zaista verujete o
čemu se stvarno radi.

O smrti, sahrani, odvajanju,
starom čoveku.

Narav nestaje i
rađa se novi čovek.

Kao što sam danas naučio,
da li veruješ u

Isusa kao Gospoda i Spasitelja?

Da, verujem.

Dobro, stari čovek ide dole,
umireš, i novi čovek ustaje.

Čim je izašao iz vode

rekao je da ga je nešto napustilo.

Velika težina ga je napustila i više nije
imao nikavu zadršku u svom životu.

I odmah je primio krštenje
Svetim Duhom.

I ovaj brat je bio tako slomljen,
jecao je.

Držao se za prsa.
Bilo je dragoceno to videti.

Bilo je tako dragoceno videti šta Bog
radi u njegovom životu.

Sve što je mogao je da
plače u prisustvu Boga.

A za mene, samo videti
šta je Gospod imao...

On je vozio, pretpostavljam
tri, četiri sata da dođe ovde,

jer je to ono što je hteo.

I to nešto što ga je napadalo
svo ovo vreme

nema više vlast nad njim.
I on je slobodan, potpuno slobodan.

Zaista sam zahvalan;
tako sam sada naučio

da ima nešto u krštenju vodom.

Ima nešto u pokajanju.

Ima nešto u krštenju Duhom Svetim.

Sve tri stvari su neophodne.

I to je istinski
promenilo moj život

i od sada propovedam tu poruku
do dana kada umrem.

Jer sam to iskusio,
a bilo je jedno od najmoćnijih

prikazivanja Božje ljubavi koje
sam ikada video.

Verujem da je razlog što vidimo
stvari koje se sada dešavaju

taj, što, kada stari čovek umre,

demoni izgube zahvat
i ono što su zgrabili.

Ne mogu dalje da muče
čoveka koji je mrtav.

Jer stari čovek umire.

Kada izađete iz te vode,

vi ste potpuno novi.

Novi čovek u staroj odeći.

Kada je Isus hodao po zemlji,

propovedao je pokajanje.

I onda je učio da se
ljudi trebaju ponovo roditi,

iz vode i Svetog Duha.

Ali On u to vreme nije mogao da
ljude krštava u svoje ime.

Nije mogao da ljude
krštava Svetim Duhom.

Ali nakon razapeća,
kada je Petar ustao na Pedesetnici,

prvi put čujemo puno jevanđelje
nakon što je Petar rekao:

"Pokajte se, krstite se za oproštaj
vaših grehova,

i primit ćete Svetog Duha."

Klekni dole i samo kaži:
"Krštavam te Isusu Hristu"

i uveri se da je potopljen.

Umri sa Hristom.
Rodi se sa Hristom.

Sloboda! Sloboda!
Idi! Idi!

Sloboda. Sloboda.

Napolje! Napusti! Idi!

Naređujem ti, duše, idi!
Odmah! Izlazi napolje!

Izlazi! U ime Isusa naređujem
ovom duhu, izlazi!

Ostavi ga, smesta!

Napolje! Napolje!
Idi!

U ime Isusa naređujem svakom
demonu izlazi, odmah!

Izlazi! Smesta!
Izlazi napolje!

Naređujem ovom demonu, izlazi!
Izlazi, odmah!

Demone izlazi!

Naređujem svakom demonu
napusti ga smesta!

Laži izlazite! Izlazite napolje!
Još, još. Pustite ga!

Naređujem ti demone,
u ime Isusa, izađi napolje!

Izlazi napolje! Još!
Idi!

U ime Isusa naređujem i zadnjoj
stvari da ide!

Svaki demone izlazi, u ime Isusa!
Izlazi napolje!

Odmah!
Napusti ga, napusti ga.

Ispuni ga, ispuni ga, još...
Sloboda, sloboda.

Ovo je stvarno.

Hvala ti.

Ovo je stvarnost!

Ako želite da čitate knjigu o ovome,
želim da vam predložim knjigu.

Možda ste čuli za tu knjigu.
Zove se Sveto Pismo.

Ovo je ono o čemu čitamo
u Svetom Pismu.

Oslobođen je, a zatim ga je
preuzeo Sveti Duh.

Ovo nije samo film,
ovo je stvarnost.

A ako je ovo iz Svetog Pisma
stvarno, šta je sa ostatkom?

Svaka reč je istinita,
od početka do kraja.

Aleluja.

Moj prijatelju!

Još se sećam stiskanja pesnica

i sećam se udarca o vodu.

Onda sam stvarno jako vikao,
a onda...

...desila se neka gungula,
nešto se dešavalo.

Nisam znao da sam to bio ja.
Nisam znao šta se dešavalo.

Zatvorio sam oči, ali
kada sam ih otvorio,

bio sam u drugačijem
položaju od početnoga.

Gledao sam i Torben
je bio na jednoj strani,

ja sam bio sam okrenut na drugu, a
ranije na treću.

Nisam potpuno razumeo zašto.

Bilo je još više kovitlanja.

Zadnje čega se sećam je
Torbena kako kaže:

"Demoni, izlazite."

Tada sam bio miran,
samo se stišalo.

Bilo je mirno i tiho.

Sećam se da sam pogledao
gore i puno je ljudi

imalo uključene kamere.

Mnogi su gledali u mene.

Kao da sam bio u nekom šoku.

Kao kada izađete sa operacije,
a svi su tamo.

Što se tiče toga
kako to da objasnim,

kroz moj život i moje iskustvo

ne postoji ništa ni blizu ovom.

Najbolja stvar koju
nosim iz ovog iskustva

je ta, da je to kao
kada se vadi zub.

Znao sam da je tamo nešto bilo,

kada se ovo komešanje dešavalo, što nije
imalo pravo da bude tamo.

Sada je kao da je
taj zub izvađen.

Nema više ničeg tamo,
izvađen je, nestao.

I kao da je sada tamo nova koža.

Kada izvadite zub

želite da dotaknete jezikom.

Povlačite vaš jezik preko mesta
odakle je izvađen vaš zub,

da bi osetili kako je.
I bilo je tako.

Nešto novo i mlado bilo je tamo

gde se nalazio taj zub.

Srećan sam, slobodan sam.
Sve zahvaljujući Isusu Hristu.

Čim se ljude krste
počnem da se molim za njih,

za oslobađenje, jer su sada
umrli sa Hristom,

uskrsli su sa Hristom,
pa satana mora da ih napusti.

Zaista je izuzetno moćno
videti oslobođenje

tamo, kao deo krštenja.

Bilo je izuzetno moćno.
Toliko puno ljudi je došlo i videlo je.

I odjednom, mnoštvo od
150 - 200 ljudi je gledalo.

Odmah nakon što je bio oslobođen,
kršten je Svetim Duhom

i govorio je u jezicima.
Bilo je stvarno snažno.

Onda smo trebali da krstimo

njegovu familiju,
njegovog sina i njegovu ćerku i ženu.

Kada su ušli u vodu,
spremni da se krste

Bog je uradio nešto čudesno.

Čitamo danas u jevanđeljima

da se Isus krstio u reci Jordan.

Čitamo da su se nebesa otvorila

i Sveti Duh je sišao, kao golubica.

Ja i Loren smo samo rekli:

"Hoćemo li se moliti da se
nešto slično dogodi danas,

da na nebu vidimo znak
kada se krstimo?"

Tako da kad smo se krstili,

ja sam bila u vodi
čekajući da se krstim.

Čula sam ljude u gomili kako
govore: "Pogledajte gore!"

Okrenula sam se i pogledala gore, i
videla sam "stvarno" napisano na nebu.

Kao da je moja molitva uslišena,

jer sam upravo
trebala da se krstim.

Hvala Ti Isuse.

Svi su pokazivali i govorili:
"Pogledajte, pogledajte gore!"

I gore na nebu,
avionskim tragom je upravo

bilo ispisano: "stvarno".

To je bilo u isto vreme kada
sam se molio za njenog muža.

Oslobodio se, pa sam govorio:

"Ovo je stvarno."
"Ovo nije film."

"Ako je ovo stvarno, onda je sve što
čitamo u Svetom Pismu stvarno."

I odjednom smo videli na nebu,

da je Bog napisao "stvarno".

STVARNO

Torbene, pogledaj gore!
- Da, video sam.

Da, video sam.

Počeli smo da propovedamo
jevanđelje nakon toga.

Još više ljudi se je pokajalo
i bilo je spašeno toga dana.

Umesto da krstimo samo osam
ljudi kao što smo planirali,

krstili smo više
od trideset ljudi.

Zato što su ljudi
videli šta se desilo,

videli su kako su ljudi bili
oslobođeni od demona,

kako su primili Duha Svetog.

Oni su se takođe pokajali
zbog svojih grehova.

Prišli su i krstili se
i doživeli su isto.

Svet demona je tako realan.
Veoma je realan.

Video sam delić toga u crkvama,

kada bi dolazili jevanđelisti,
ili takozvani Božji ljudi.

Ljudi sa autoritetom.

Mole se za ljude i
vide ih manifestovane.

Ali nikad nisam video da se
to dešava od moje ruke.

Prvo pravo iskustvo koje sam imao,

i verovatno ono najveće,

je kada smo moja žena i ja
krstili nekoga

prvi put u našoj kući.

Ta je osoba bila uključena u Nju ejdž,
reiki isceljivanje,

čitanje tarot karata, kristala,
mnogo stvari iz Nju ejdža.

Krstili smo je i da smo je
samo tako ostavili,

kao u regularnoj službi u crkvi,
nasmejali bi se,

dali joj krštenicu i popili sa njom
šolju kafe posle toga.

Ali mi smo nastavili da se
molimo i molimo za nju.

Oko dva minuta nakon toga, demoni
su počeli da se manifestuju.

Jedan za drugim su se manifestovali
i isterali smo ih.

To je bilo najstvarnije,
najradikalnije iskustvo

koje sam ikada imao.

To je otvorilo moje oči za bitku.
Ovo je borba.

Mi nismo samo upitani.
Nije nam rečeno da je to dobra ideja.

Nama je naređeno od strane Isusa
da isterujemo demone.

Data nam je odgovornost
da oslobađamo ljude, u ime Isusa.

Zašto se odvija borba?
Zato što se satani ovo ne sviđa.

Ali sada ide pod vodu i onda

će ustati i videćete

slobodu. Videćete
slobodu i novi život.

Samo kleknite dole.
Ne plašite se. Kleknite.

Samo kleknite dole.
- Ne mogu.

Ne, vi to možete, vi možete.

U ime Isusa, možete, možete.

To je novi život.
Satana je lažov, satana je lažov.

On laže.
On ne želi da

sve predate Isusu Hristu.

Jer kada se predate Njemu,
on će vas osloboditi.

A satana će izgubiti, pa
to i ne želi.

Vi možete.

Moja kolena neće da se saviju.

Spusti se, u ime Isusa.

Ona želi, ali njena kolena
ne žele da se saviju.

Ona ne može da se spusti;
odvija se bitka.

U ime Isusa, Bože hvala Ti.

Samo se spusti, u ime Isusa,
samo se spusti.

Dole, dole, samo se spusti,
u ime Isusa.

U ime Isusa,
U ime Isusa, spusti se.

Spusti se, spusti se.
U ime Isusa, spusti se.

Da li ste spremni da se krstite u
ime Hrista?

Po vašoj sopstvenoj veri
krštavamo vas u ime Isusa Hrista.

Samo se spusti dole. Umri sa Hristom.
Podigni se sa Hristom.

Slobodu! Slobodu! Satano idi!
Napusti je! Napusti je, odmah!

Izađi! Izađi!
Ostavi ga! Idi!

Izađi napolje! Idi!
Smesta!

Pusti! Otpusti!

Idi! Idi! U ime Isusa
naređujem da ovaj religiozni duh

izađe, odmah, u ime Isusa!

Idi! Poslednja stvari, idi!

Idi! Idi, u ime Isusa!

Idi! Smesta!

Idi! Idi!

Izlazi napolje u ime Isusa!
Izlazi napolje!

Izlazi! Odmah! Izlazi napolje!

Sva ljutnja, svaki strah izlazite odmah
u ime Isusa!

Izlazi napolje! Smesta!
Gubi se napolje! Izlazi napolje odmah!

Izlazi napolje odmah!

Naređujem ti, idi!

Idi! Idi smesta!
Sloboda! Smesta!

Pusti ga!

Naređujem ovom demonu, idi!

Naređujem ovom duhu da ide!

Gubi se! Gubi se! Upravo sada!

Idi, u ime isusa!
Idi odmah u ime Isusa!

Izlazi odmah!

Idi! Idi! Naređujem svim demonima
ostavite ga odmah!

Izlazi!

Idite, odmah, u ime Isusa!

Izlazi!
Izlazi odmah!

Idi! Idi!
Idi u ime Isusa!

Naređujem svim duhovima, ostavite ga.
Smesta! Smesta! Izlazite!

Gubite se! Gubite se!
Gubite se odmah u ime Isusa.

Izlazite! Izlazite!

Aleluja!

Možete li da osetite slobodu?

Slobodni ste.

Kako je?
- Odlično je, hvala vam!

Ma daj, novi život.

Hajde, možete li da vidite ovo?
Kako ga volim!

Hajde prijatelji,
vidite li?

Ovo je moć krštenja.

Pokajte se za svoje grehe,
pred Isusom Hristom...

To je bitka,
ali satana je izgubio.

Isus je živ.

Novi život, novi život.

Sloboda.
- Da.

Slavite Gospoda!
Slavite Isusa!

Hvala Ti što je ispunjavaš.
Hvala Ti, hvala Ti.

Amen!

Amin!

Dobila si Svetog Duha.
- Da.

Nikada ranije nije
govorio jezicima.

Moćno!

Jako puno ljudi se

oslobodilo svojih grehova
krštenjem.

Videli smo ljude sa šizofrenijom

kako su oslobađeni od
demona, krštenjem.

Videli smo ljude sa
poremećajima u ishrani

kako su oslobađeni krštenjem.

Videli smo kako su bolesni ljudi
isceljeni kroz krštenje.

Videli smo mnoge ljude,
koji ranije nisu mogli

da prime krštenje Svetim Duhom.

Ali kada su kršteni u vodi,

Sveti Duh je sišao na njih
i počeli su da govore u jezicima.

Ovo je stvarnost,
kažem vam, stvarno je.

Ne znam kako da objasnim,
ali Božiji Duh je sišao

i zaista sam bio kršten u Duhu.
Zaista sam govorio na jezicima.

Dela 1, 8
"Nego ćete primiti silu

kada Sveti Duh siđe na vas;

i bićete mi svedoci...
sve do kraja zemlje."

Ja ću se moliti,
a ti ćeš mi pomoći.

Kako se zoveš?
- Keti.

Keti ima teskobu i takođe želi
da bude krštena Svetim Duhom.

Upravo smo se sreli. Objasnio
sam joj šta je krštenje Svetim Duhom.

Bože!

Verujem u Tebe.

Verujem u Tebe Isuse.

Kajem se.

I molim Te,

oslobodi me

od svake teskobe,

dođi sa Svetim Duhom.

Ispuni me.

Krsti me.

Sada.

U ime Isusa Hrista.

Sveto pismo jasno kaže da
uvek postoji znak

kada ljudi prime krštenje
Svetim Duhom.

U Delima, u poglavlju 8,
čitamo o Filipu,

kako je došao u Samariju
i propovedao jevanđelje.

Ljudi su primili to na znanje,
pokajali su se

i krstili su se Isusu
Hristu u vodi.

Ali tada još uvek nisu

primili krštenje Svetim Duhom.

Tako, kada su apostoli
došli, oni su videli

da ovi nisu primili krštenje
Svetim Duhom.

Tako da su položili ruke na njih

i oni su primili krštenje
Svetim Duhom.

Tu ne čitate šta se tamo desilo,

ali znate da je postojao znak.

Zašto?
Jer je tamo bio momak, Simon.

Simon je video kako je
Sveti Duh dat

rukama apostola.

Kada je to video,
želeo je istu moć -

- da oni ljudi na koje on
položi ruke

takođe prime Svetog Duha.

Počinjemo da govorimo u jezicima.
Kada kažem: "Sad",

samo kaži prve reči
i prepusti se.

Sad.

Sveti Duše, slobodu.

Slobodu, odmah.

Slobodu, odmah.
Slobodu, slobodu.

Sveti Duše, slobodu.

Slobodu, odmah.
Dođi sa svojom snagom, odmah.

Snagu, snagu.

Kul je, zar ne?
Svoje sam imao juče.

On je juče bio kršten Svetim Duhom,

a ti danas.

Nikada ranije nisam
govorila u jezicima.

Kako... samo je došlo?
- Da.

Kako je bilo?

Bilo je fenomenalno,
zaista je neverovatno.

Probaj da zamisliš to ovde
nasred ulice.

Neverovatno je, hvala ti.
Hvala ti puno.

Sada idi i reci drugima o ovome.

Uvek sam osećao da
postoje dva kampa.

Ako odeš u jedan, tamo samo
govore o čudima, čudima.

To nije imalo smisla za mene

iz prostog razloga što, kada bi
Hristos samo želeo

da nam pomogne čudima,
isceljujući fizičko telo,

ako je to sve što je On želeo,

onda se to, u neku ruku, suprotstavlja
celom aspektu

Božjeg obećanja da će jednog dana
vernicima dati novo telo.

Ali u isto vreme, ukoliko odem
na drugu stranu kampa

i kažem, čuda nisu za danas,
za danas je samo Božja Reč

onda je to suprotno spisima,

jer u njima piše da će
Reč doći zajedno sa silom

i On će je potvrditi silom.

Stoga, gde je sredina?

Sredina se nalazi u Reči Božjoj,

gde postoji ravnoteža
između to dvoje,

gde želimo da Božija Reč

dođe zajedno sa silom Boga

i uistinu napravi transformaciju
u životima ljudi,

gde će ljudima Sveti Duh
zaista presuditi,

doživeće novi život,
pokajaće se, okrenuće se od greha,

neće samo priznati greh,
nego će ga napustiti,

primiće silu Gospoda,

krstiće se u vodi,
govoriće u jezicima

i svakodnevno će živeti

sa silom Boga u nama,

ili bolje rečeno, u hramu
koji smo mi.

Godinama sam traćio
vreme na religiju.

Onda sam se potpuno
udaljio od nje.

Nakon toga sam opet osetio
glad da joj se vratim.

Kako sam se vraćao, shvatio sam
da sam u pojedinim oblastima

života bio isključen
zbog svog neverovanja.

To se ne dešava u današnje vreme,
to je bilo samo u Isusovo doba,

ili to je samo za nekolicinu ljudi.

Onda sam pročitao Bibliju
koja kaže:

Ovi znaci pratiće
one koji veruju.

Kažem, ja sam vernik,
zašto se to ne dešava?

Moramo da podstaknemo
veru jedni drugima.

Ako imam tim ljudi
i svi radimo isto,

ohrabrujem se u svojoj veri.

Isto je i sa vama.

Danas ste dobili dar jezika.

Ako ne koristite taj dar,
pogodite šta će se desiti.

Napustiće vas.

Šta će se desiti ako ovo
sada imate u sebi,

a kasnije ne čitate Sveto Pismo?

Sve to ćete odbaciti.

Gajite to,
neka bude vaš način života.

Neka Bog bude centar vašeg života

i učinite vašim prijateljima
što i mi činimo.

Razmislite o nekome koga
znate, nekom od prijatelja.

Zovnite, ispričajte
im šta se desilo.

Podelite svoje svedočenje
i onda se molite za njih.

Verujte da kada spustite
ruku da se molite...

Govorim samouvereno... pogodite
koliko dugo ovo radim?

Od juče.
- Od danas.

Danas je prvi dan da isceljujem ljude.

Od danas se molim za isceljenje.

Sada samo zamislite,
sve to smeće koje sam naučio u crkvi, a

ništa nisam mogao da uradim.

A sada sa silom Boga u nama

možete to da uradite odmah
i ustvari

tražite nekoga, molite se za njih
i videćete isceljenja.

To je moć Isusa Hrista.
On je čudesan.

Svi zajedno dođite i gledajte
šta se dešava.

Videćete šta će Bog da uradi.

Nije li neverovatno?
- Jeste.

Ko želi prvi, ko ima problem?

Ne, ne, zaista.
- Ti sada imaš žuljeve.

Ok.
- Imaš bol u članku?

Ne, na stopalu.
Svuda imam žuljeve.

Ok.
Isceli se u ime Isusa.

Kako se osećaš?
Pomeri nogu.

O Bože.

Ne, zaista ne osećam ništa.
- Stvarno?

Na skali od jedan do deset
osećaš li neku bol?

Samo dva.
- Ok, molićemo se ponovo.

Kosti poravnajte se,
iscelite se u ime Isusa.

Ne osećam ništa.
Ovo je ludo.

Zar ne?
- Zar Isus nije fenomenalan?

On je čudesan, zar ne?
- Volim ga.

Hvala vam puno.
- Jesi sigurna?

Ne govoriš mi to samo reda radi?
- Ne, iskrena sam.

Zaista mogu da hodam...
- Fantastično. Hodaj i pokaži mi, hajde.

Nema uopšte bolova?
Famozno.

Hvalite Isusa, hvalite ga..
Ko je sledeći?

Imam bolove u zglobu u kolenu.

U desnom?
- Da.

Koliko te već boli?

Počelo je sredinom prošle
godine, ali dolazi i odlazi.

Koliko te sada boli?

Osećaš li bol?

Kada ga pritisnem...

Ok, hajde da se molimo.

Kolena, zglobovi, iscelite se
u ime Isusa.

Pomeri ga sada da osetiš
kako je sad.

Samo ga pomeraj okolo.

To je malo čudno.

Bila je tu pre dve sekunde,
ali sada ne boli.

Uopšte? Potpuno?

Ne, uopšte, još ga pritiskam

Ako ga pritisnem obično,
osećam da..

Potpuno je nestala?
- Da.

Slavi Boga za to.

Znaš li kako se
desilo ovo isceljenje?

Silom Isusa Hrista.

To Isus radi, ne ja.

Ja nisam nikakva posebna osoba,
ja samo prenosim poruku.

Ima li još neko nešto?
Hajde.

Nedavno sam se oporavila
od iščašenog zgloba,

ali me s vremena na vreme
još uvek boli.

Da li sada osećaš bol?
- Pomalo.

Pomeraj ga okolo da proveriš
kakva i kolika je bol.

Da, boli me.
- Ok.

Zglobovi, iscelite se u ime Isusa.

Pomeri zglob.
- Čudan je osećaj.

Hajde, hodaj malo.

To je tako...
- Zar nije neverovatan?

Sam sam iznenađen kao i ti,
znaš li zbog čega?

Ja sam nov hrišćanin,
upravo sam se krstio u vodi.

Upravo sam primio krštenje
Svetim Duhom.

Govorio sam stranim jezikom,
baš kao što Biblija i kaže.

Biblija isto kaže,
idite i isceljujte ljude.

Ne slušajte religiozne
hrišćanske denominacije,

to su sve koještarije.
To je sve religija.

Pravi Hristovi sledbenici
rade ono što im je On zapovedio.

Mi to i radimo.

Jednostavni smo, obični ljudi.

Naprosto izlazimo i
slušamo šta Isus govori.

Dela 19, 2 -
Pavle ih upita,

"Jeste li primili Duha Svetoga
kada ste poverovali?"...

Koliko znaš o Svetom Duhu?

A o krštenju Svetim Duhom?
- On se zalaže za mene.

Jesi li čula o govoru u jezicima?

Da, jesam, videla sam ga
kada sam bila mlađa,

ali sam se stvarno uplašila.
Nisam bila sigurna šta je bilo u pitanju

zbog veoma malo razumevanja
Svetog Pisma

i tome kako Sveti Duh deluje.

Bilo mi je teško da to razumem.

Još nisam videla da se to
dešava u crkvi u koju idem.

Poglavlje 19. u Delima
govori o Pavlu,

kako je došao u Efes, gde je
upoznao neke vernike.

Nije ih pitao kojoj crkvi pripadaju,

jer to nije bitno.

On ih je pitao:

"Da li ste primili Svetog Duha
kada ste poverovali?"

Ti vernici još nisu bili

kršteni u vodi u
ime Isusa Hrista,

niti su primili Svetog Duha.

Tako da ih je Pavle tamo krstio
u ime Isusa Hrista

i kada je onda položio
ruke na njih

svi su primili Svetog Duha
i počeli su da govore u jezicima.

Slobodu. Slobodu. Još.

Još slobode.
Slobodu, odmah.

Bože, zahvaljujemo Ti za tvoju ljubav,
za tvoju slobodu.

Hvala Ti Sveti Duše da je
ispunjavaš. Ispunjavaš je.

Nikada više isto,
nikada više isto.

Kako se osećaš?

Da li si to osetila... Boga...

Nisi nekada to iskusila?

Nikada neću biti ista.

Tamo, u tom tržnom centru,
spustio sam ruke na nju

i Sveti Duh je došao na nju.

Nikada to ranije nije osetila.

Bila je toliko dirnuta Svetim Duhom,

pa smo odlučili da izađemo
da razgovoramo i da se još pomolimo.

Napolju, dok sam se za nju molio,
demon je počeo da se manifestuje.

Naređujem da ovaj
duh smesta izađe!

Naređujem ovome,
napusti je, odmah!

Tu je sloboda.
Tu je sloboda.

Izađi! Idi!

Sloboda, odmah, sloboda odmah.

Idi!
Idi, naređujem ovom duhu, idi!

Idi! Idi! Smesta! Idi!

Napusti je! Napusti je!
Smesta! Napusti je!

U početku nisam tačno znao
za šta se molim,

ali mi je onda Gospod otkrio.

Ukazao mi je greh koji
je počinila u životu.

Kada sam joj to rekao,
ona se slomila plačući

i rekla je: "Kako si znao,
kako si znao za to?

Može li Bog da mi oprosti?"

Tamo, napolju, ispred tog trgovačkog
centra ta devojka je upoznala Boga.

Bilo je tako snažno
da su u jednom trenutku

došla tri čuvara trčeći,
da je rekla:

"Idite, idite, hoću da
razgovaram sa njima,

želim sa njima da razgovaram."

Toga je dana ta devojka
upoznala Boga.

Kasnije to popodne došla je.
Molili smo se za nju,

bila je krštena Svetim Duhom
i govorila je u jezicima.

Bilo je vrlo emotivno i
kada se molio za mene,

iako mu ranije nikada
to nisam pomenula,

ipak mi je rekao da ga podsećam

na osobu koja je
prošla kroz isto.

Tada sam znala da mi je Bog

toga dana želeo reći
da mi je oprostio.

Iako čak nisam želela
da oprostim sama sebi,

jer sam mislila da ne postoji
oproštaj za nešto takvo.

Ali toga dana, Bog je iskoristio Torbena
da mi stavi do znanja

me voli i da mi je oprostio
to što sam uradila.

Dozvolio je da to doživim.

Neću to nikada zaboraviti i
nikada neću više biti ista.

Možeš li da ispričaš o juče

i šta se zatim desilo danas?
- Mogu.

Oprostite, stvarno sam srećna.
Mislila sam o tome juče,

zaista je to način na koji mi govori.

Jer sam bila umorna od traženja odgovora

koje nigde nisam mogla da nađem.

U meni je uvek bilo nešto.

Juče se za mene to okončalo
i zaista sam stvarno srećna.

Danas sam imala krštenje.

Osećala sam se divno nakon njega.

To je nešto što sam nameravala
ranije da uradim,

ali sam mislila da postoje stvari koje
moram da uradim prvo,

pre nego što mogu da se krstim.
Moram da pričam sa sveštenikom,

da idem na nekoliko seminara,
ili nešto slično.

Dakle, po tvojoj sopstvenoj veri
krštavamo te u ime Isusa Hrista.

Umri sa Hristom.
Uskrsni sa Hristom.

Bože zahvaljujemo
Ti se za Mariju.

Zahvaljujemo Ti se za sve
što si učinio Bože.

Hvala Ti za ono što si
učinio i juče i danas.

Hvala Ti, Bože, i za ono što
ćeš da uradiš u budućnosti.

Zadivljujuće je kako Bog
zaista odgovara na naše molitve

i kako može da vam da,
u Njegovo savršeno vreme,

stvari koje treba da naučite

i stvari koje treba da znate
o Njegovoj ljubavi.

Molila sam se veče pre nego
što sam upoznala Torbena.

Molila sam se te noći na
autoputu, dok sam vozila.

Molila sam se za htenje u srcu

da ga upoznam, posegnem
za Njim, predam mu sve,

ali nisam znala
odakle da počnem.

Osećala sam da sam toliko daleko
pobegla da On više nije tamo.

Ali juče mi je
odgovorio na molitvu

i naterao me je da shvatim
da je bio tamo svo vreme.

On je bio tamo, dok sam tugovala,
dok sam bila u depresiji.

Depresija me je baš dohvatila.

Ali još uvek sam ovde i
dokaz sam njegove ljubavi.

Stvarno mislim da kada se crkva vrati

na pravo krštenje,
na pravo jevanđelje -

pokajte se, okrenite se Hristu,

krstite se radi
oproštaja grehova,

umrite sa Hristom
i vaskrsnite sa Hristom

i budite ispunjeni
Svetim Duhom -

ovaj svet će se promeniti.

Ono što uočavamo u Delima

je organski, dinamični
život sa Bogom.

On nije zasnovan na hijerarhiji.

Nije zasnovan na programima
ili projektima.

[Taj život] To su ljudi
koji slede Isusa.

Živeći Dela Apostolska

sada vidimo kako se to
odigrava u našim životima.

Sada, kad pogledamo u to
savršeno ogledalo Božje Reči,

koje kaže: "Reč postade telo" -

- to se dešava u našim životima.

To je kao da gledamo u nas
same dok čitamo Pismo.

Vidim ljude koji su
zasićeni struktura,

ljude kojima je dosta tradicije.

Ljude koji ne žele da prihvate
ništa sem istine.

Skoro svaki hrihšćanin na zemlji
želi da vidi obnovljenje.

Moja slika obnove bila je:

Nekoliko anđela ili svetlost sa neba
će doći i svi će se pokrenuti,

naprosto se probuditi
i onda ćemo imati obnovljenje.

Ali, ono što danas vidimo je
da kada se svi hrišćani na planeti

aktiviraju, počnu da rade stvari
koje Sveto Pismo kaže

da ćemo raditi,
isceljivati bolesne,

propovedati jevanđelje, voditi ljude
Hristu, onda ćemo imati obnovu.

Verujem da je vaskrsnuće tu otkada
je Isus došao pre 2000 godina.

Istinski verujem,
ovo je zadnja reformacija.

Zadnja reformacija crkve.

Ove stvari su stvarne, istinite su.
Možete to da radite.

U pitanju je samo otići tamo

i početi raditi na ulicama.

Mnoge stvari sakrivamo u crkvi,

dosta je "ropstva",

ali moramo da izađemo i to radimo,
pa makar i neodobreno.

Bog je stvaran i pozvao nas je da
budemo Njegovi, Isusovi učenici, da

izađemo i pokažemo
svetu da je stvaran.

Istina je.

Istina je, kažem vam da je istina.

Istina je!
Stvarno je istina!

Stvarno je istina!

Ovo je istina!

Ako je ovo istinito u Svetom Pismu
šta je sa ostatkom?

Svaka reč je istinita,
od početka do kraja.

STVARNO

Ovo je istina.
Živimo u zadnjim danima

u kojima Gospod dovodi svoju crkvu
nazad ka istini,

nazad ka stvarnom životu,
za kojim žudimo.

Stvarnom životu o kome smo
čitali u Delima,

gde Sveti Duh predvodi.

Ovo se dešava i dešava
se svuda u svetu.

Stoga budimo usredotočeni,
nastavimo da stičemo učenike

i pustimo Isusa da gradi svoji crkvu.

Verujem da je to poslednja reformacija

i ovo je samo početak.

Da li se još sećate reči
koje sam vam rekao?

Da li se još sećate sna
koji sam vam dao?

Vreme prolazi i kalendar
je ispunjen.

Ali jedno je neophodno,
provodite vreme sa mnom.

Probudi se, moj narode.

Uskoro se vraćam.

Jedno je neohodno.

Provodite vreme sa mnom

Vodim vas.

Ako želite da budete moji učenici,

morate se odreći sebe
i položiti sopstvene snove.

Pratite me, bez obzira na cenu.

Tada ćete dobiti večan život.

Probudite se, ljudi moji.

Uskoro se vraćam.

Jedno je neophodno.

Provedite vreme sa mnom.

Ja vas vodim.

Da li imate vremena za mene?

Da tražite Carstvo moje.

Da tražite lice moje.

Želim da vam govorim.

Želim da vas vodim korak po korak.

Pozivam vas.

Hoćete li me pratiti,
bez obzira na cenu?

Pozivam vas, pozivam vas.