Isusov poziv

Dobrodošli na 23. lekciju:
"Svima nam je potrebna porodica".

Pogledali smo mnogo toga,
kada se radi o nalaženju osobe mira,

izlaženju, propovedanju evanđelja, 
lečenju bolesnih,

isterivanju demona,
i sve je to veoma važno.

Ali ima još, jer šta radimo
kada smo sve to uradili?

Šta radimo kada smo našli
tu osobu mira

i odveli je Bogu?

U Mateji 28:18-20
Isus kaže sledeće:

"Dade mi se sva vlast na nebu i na zemlji.

Zato idite i stvarajte učenike
od svih naroda,

krštavajući ih u ime Oca,
Sina i Svetoga Duha,

učeći ih da drže sve
što sam zapovedio vama.

A ja sam sa vama uvek,
do svršetka sveta."

Znači, šta mi radimo u odnosu na naš
misionarski poziv, svi mi,

jeste da izlazimo i stvaramo učenike,
krštavajući ih.

Njihovo krštavanje u vodi i Svetim Duhom,

i pomaganje da prime novi život je početak.

Ali onda, pošto smo to učinili, 
Isus je rekao: I naučite ih...

da drže sve što je On zapovedio.

Znači, kada neka osoba dođe Hristu,
kao što Biblija kaže, oni su prvo

kao novorođena beba.
Oni su sada novi u Hristu.

Ali nama je data zapovest
da ih naučimo,

odnosno da ih nahranimo, da im pomognemo,
da ih naučimo

da izvršavaju sve što je Isus zapovedio.

Ovde smo da bismo pomogli ljudima
da odrastu i postanu snažni u Hristu.

Ono što ćete uočiti kada počnete
da živite ovim životom,

počnete da vodite ljude Hristu, da radite
ono što smo pogledali u "Isusovom pozivu",

videćete da su ti ljudi koje srećete i
vodite Hristu veoma, veoma različiti.

Neki ljudi su već u crkvi, 
već vole Isusa, na mnogo načina,

odrasli su uz Bibliju,
ali treba im krštenje ili Sveti Duh,

sloboda, i kada im to date, 
oni su već veoma, veoma snažni,

jer su odrasli uz Božju Reč.

Oni već znaju Hrista.

Samo im je bila potrebna pomoć da idu dalje.

Neki drugi ljudi su veoma religiozni, 
veoma, veoma religiozni.

Morate im ukloniti taj religiozni način
razmišljanja i naučiti ih nešto potpuno novo -

ko je zaista Hrist i šta je evanđelje.

Čuli su za Isusa,
znaju Bibliju,

ali sve su pogrešno shvatili.

Neki drugi ljudi su veoma, veoma novi,
kao ja.

Kada sam ja dao svoj život Hristu
nikada ranije nisam otvorio Bibliju.

Ništa nisam znao.

Nije bilo potrebno da se oslobađam
mnogo toga, ideja, zadrški, religije,

na početku.
Samo mi je bilo potrebno mleko.

Bila mi je potrebna osnova.

Svi smo mi različiti.

Ali jedno je sigurno za sve nas,
a to je - potrebni su nam ljudi oko nas.

Svima nam je potrebna porodica.

Ne samo da dolazimo u crkvu.

Postoji razlika između toga da se samo 
dolazi u crkvu i da se ima porodica.

Možete biti u crkvi, možete biti član crkve, 
možete sedeti u crkvi,

i može biti pastora, koji je vaš pastor
ili vaš vođa,

ali to nisu roditelji. To nije porodica.

To nisu ljudi koji će položiti svoj život
kako bi vam pomogli da odrastete.

Nažalost, i ja sam bio u crkvi godinama,
a da nisam zaista imao i roditelje.

A velika je razlika između toga da se
bude vođa, da se imaju vođe,

i toga da se imaju roditelji i porodica
kojoj je zaista stalo.

Pročitaću vam nešto iz moje knjige
"Isusov poziv".

"Svaka osoba koju srećemo je različita.

Svaka osoba je na različitom mestu
u svom životu i ima drugačije potrebe,

ali svakome je potrebno zajedništvo.

Niko od nas nije pozvan
da u ovom životu ide sam.

Često kažemo da smo mi telo Hristovo,
ovde, na zemlji, i to je tačno.

Ali 'mi' nije ja sam ili vi sami.

'Mi' smo svi zajedno.

'Mi' sami nismo telo Hristovo.

'Mi' sami samo smo deo tela.

Znači, 'mi' smo samo jedan od kamenova
crkve koju Isus gradi skupa.

Ne možete živeti kao učenik sami, 
bez ljudi sličnog razmišljanja oko sebe."

Želim reći ovo ponovo.
To je tako važno.

Mi smo telo Hristovo,
ali mi, ja, nisam to ja sam.

Ja jesam telo Hristovo, da,
ali ne sam.

Ja sam telo Hristovo zajedno
sa svim drugim delovima.

Mi zajedno postajemo telo Hristovo
i potrebni smo jedni drugima.

Nikada nismo pozvani da
ovo sve živimo sami.

Naročito kada je jedna osoba
rođena ponovo.

Biblija kaže da su te osobe koje su
rođene ponovo bebe u Hristu.

Oni su bebe.

I njima je potrebna pomoć.
Potrebna im je pomoć kao bebama:

mleko, druge stvari, ljudi oko njih
da ih neguju, da se brinu o njima,

da im pomognu, kako bi mogli da
porastu i postanu snažniji.

Biblija govori o mladićima u veri.

I oni će porasti i postaće odrasli, 
zreli,

i postaće roditelji u veri.

Duhovni roditelji. 
A onda oni dobijaju svoju duhovnu decu.

Potpuno isto kao što vidimo u
običnom životu.

Ako pogledamo taj običan život,

imamo bebe, imamo mlade, 
tinejdžere, i imamo roditelje.

Ne opterećujemo svakoga isto.

Očekujemo više od tinejdžera
nego od beba.

A još više očekujemo od odraslih.

A ne želimo da ljudi od 45 godina
žive i dalje kod mame i tate.

Ne. Želimo da odrastu i postanu
nezavisni od nas, zreli,

da napuste mamu i tatu
i dobiju svoju decu.

Kao što je u običnom životu,

tako bi trebalo biti i u duhovnom.

Ne dajete veliku sočnu šniclu bebi.

Ta beba će umreti ako ostavite
tu bebu sa šniclom.

Na isti način, ako date mleko tinejdžeru,

preživeće na tom mleku,

ali od njega neće baš porasti 
i postati jaki.

Zašto? Jer tinejdžeru treba više od mleka.

Znamo te različite nivoe,

ne samo u običnom životu,
već i u duhovnom.

Pročitaću vam nešto iz 1. Jovanove,
u kojoj on govori o različitim nivoima.

U 1. Jovanovoj poslanici 2:12-14
on kaže sledeće:

"Pišem vam, dečice,

jer su vam oprošteni gresi
zbog Njegovog imena.

Pišem vam, oci, jer poznaste
Onoga koji je od početka.

Pišem vam, mladići,
jer prevladaste zloga.

Pišem vam, dečice,
jer znate Oca.

Pišem vam, oci, jer poznaste
Onoga koji je od početka.

Pišem vam, mladići,
jer ste snažni,

i Božja reč živi u vama, 
i prevladaste zloga."

Ovde Jovan piše trima
različitim grupama ljudi.

Piše deci, drugim rečima - bebama;

piše mladima,
i piše roditeljima, očevima.

Kaže različite stvari
različitim ljudima.

Zašto? Zato što su ljudi na
različitim mestima u svojim životima.

Kada ljudi dođu u veru,
oni su kao bebe.

Treba im mleko.

Tim ljudima kojima treba mleko
rekao je:

Pišem vam da su vam gresi
oprošteni. Zašto?

Jer kada su ljudi novi u veri,

ima napada, ima sumnje.

O... je li ovo ispravno? Šta je sa ovim?
Čuju nešto i...

O ne... Neko nešto kaže. 
O, možda je poziv.

Bog to ne kaže.
Možda Bog to ne kaže.

Onda padnu u greh. 
O, Satana dođe i osuđuje ih:

"Više nisi spasen."
O ne, više nisam spasen.

Ima mnogo, mnogo napada
kada ste novi u veri.

Sećam se, iskusio sam
sve te napade.

Iskusio sam sumnju, padao sam,
i Satana je dolazio i osuđivao me.

Mnogo sam se borio u početku.

Ali mi je trebao neko,
kao što je Jovan ovde rekao.

Hajde!
Oprošteno ti je zbog Njegovog imena.

Diži se! Budi jak!

Dakle, trebao mi je neko...

a i vama treba neko...

odnosno potrebno je da vi
budete tu za nekoga.

Oni koji su novi moraju naučiti
da koračaju.

Padaju, prave greške,
potrebno je da se dižu.

Treba im mleko. Treba im pomoć.

Potrebni su im drugi ljudi
da ih nauče istinu.

Ne samo da im daju Bibliju i kažu:
Doviđenja, čitaj to. Ne.

Treba im neko da ih hrani Rečju, da im
pomogne i objasni im Reč.

To je ono što je potrebno bebama -
novim vernicima.

Ali onda, ima i mladih.

Jovan kaže: Vi ste snažni,
vi ste prevladali zloga.

Kada dođete u veru na početku,
to je period kada ima mnogo napada.

Satana stvarno želi da vas obori.

Mnogi otpadnu u tom periodu,
jer nema nikoga da im pomogne.

Ali onda dolazi vreme u kojem ste
prevazišli taj početnički period.

Prevladali ste zloga,
kao što Jovan kaže.

Snažni ste.
I Božja reč prebiva u vama.

Više vam ne treba mleko,
ili samo mleko.

Ne trebaju vam ljudi da vas uče,
uče i uče.

Možete učiti sami sebe.
Možete hraniti sami sebe.

Uzmete Bibliju i počnete da čitate.

Dobili ste Bibliju na početku, ali 
sada se hranite sami, još više.

Mladima nije potrebno mleko,
na takav način.

Njima je potrebno da budu izazvani.
Njima je potrebno da preduzmu korake.

Potrebno je im je da idu na misionarska
putovanja. Moraju biti napolju...

i pokušati. Sami pokušavati 
sve više i više

da budu poslušni Hristu
i žive ovim životom.

Baš kao u običnom životu.

Kada odrastete i postanete tinejdžer,
dolazi vreme kada vam je potrebno

da se malo raspustite i pokušate da
dođete do svojih vlastitih iskustava.

Onda imamo očeve, roditelje.

Jovan kaže: Vi poznaste Onoga
koji je od početka.

To znači: ŽIvite sa Bogom
već mnogo godina.

Vidite celovitu sliku.

Nije vas lako poremetiti.

Vi znate Boga.
Imate iskustva sa Bogom.

Možete biti tu za druge ljude
i pomoći im.

Kao što je u običnom životu,
tako je i u duhovnom.

Nekako je isto.

I svima nam je to potrebno.
Svima nam je potrebna porodica.

Nažalost, ima onih koji su hrišćani
mnogo, mnogo godina,

ali su i dalje vrlo, vrlo nezreli.

Čitamo to na mnogo mesta u 
Bibliji. U 1. Korinćanima 3:1-3 čitamo:

"Braćo i sestre. Nisam vam se mogao
obratiti kao ljudima koji žive po Duhu

već kao ljudima koji su još uvek
svetski - pukoj nejači u Hristu.

Dao sam vam mleko, ne čvrstu hranu, 
jer još uvek niste bili spremni za nju.

Zaista, još uvek niste spremni.

Još uvek ste svetski.

Pošto među vama ima ljubomore
i svađa, zar niste svetski?

Zar se ne ponašate samo
kao ljudi?"

Znači, Pavle je pisao Korinćanima
i prekoreo ih.

Hajdete! Kao mala deca ste!
Kao da ste bebe u Hristu!

Do sada ste već trebali odrasti.

I danas ima toga u crkvama,

da bi trebalo da ljudi budu zreliji.

Možete biti u crkvi 30 godina,
a da niste ponovo rođeni.,

ali isto tako, dugo možete biti u crkvi,
a da još uvek budete duhovno malo dete.

A mi to ne želimo.

Želimo da ljudi odrastu.

Ali da bismo pomogli ljudima da
odrastu, moramo razumeti

gde se nalaze u njihovim životima
i pomoći im odatle.

Moramo to shvatiti.

Jasno to čitamo u Poslanici 
Jevrejima 5:11-14:

"O tome bismo imali mnogo govoriti,

ali vam je teško to pojasniti,
jer se više ne trudite da razumete.

Zapravo, iako ste do ovog vremena
trebali biti učitelji,

trebate nekoga da iznova vas uči 
elementarnim istinama Božje reči.

Treba vam mleko, ne čvrsta hrana!

Svako ko živi na mleku,
budući da je nejako dete,

još uvek nije upoznat sa učenjem
o pravednosti.

Ali čvrsta hrana je za zrele,

koji su stalnom praksom izvežbali sebe
u razlikovanju dobra i zla."

Čitamo da je autor Poslanice Jevrejima
želeo nešto da nauči ljude,

ali oni nisu još uvek stigli do toga
u svojim životima.

Nisu bili spremni da prime to.

Morali su se vratiti i još jednom ih
podučiti elementarnim Hristovim učenjima.

Tako je i danas. Potrebna nam je porodica.
Potrebni su nam ljudi oko nas.

Potrebni su nam ljudi koji su bebe,
koji su mladi, koji su roditelji.

Potrebno je da odrastu i budu 
tu jedni za druge.

I opet, setite se,
niste u ovome sami.

Ne pretpostavlja se da vi sami
budete cela porodica.

Ali Bog će staviti ljude
u vaš život,

i zajedno možete pomoći 
ljudima da odrastu.

To je jedan od glavnih fokusa,
kada čitamo o petovrsnoj službi,

pogledali smo je ranije u ovoj knjizi,
u ovom video serijalu.

U Poslanici Efescima 4:11-16
čitamo sledeće:

"Sam Hrist dade apostole, proroke, 
evanđeliste, pastire i učitelje,

da opremi svoje ljude za delo službe,
da se telo Hristovo izgrađuje

dok svi ne dostignemo jedinstvo vere
u poznanju Sina Božjega,

da bismo postali zreli, dostižući
punu meru punoće Hrista.

Tada više nismo nejaka deca
kojom se poigravaju talasi

i koju nosi svaki vetar učenja

lukavih i veštih ljudi,
po njihovim prevarnim planovima.

Nego, propovedajući istinu u ljubavi
uzrašćemo da postanemo u svakom smislu

zrelo biće u Njemu, koji je glava,
a to je Hrist.

Od koga je celo telo sastavljeno i drži
se skupa svakim ligamentom,

narasta i izgrađuje sebe u ljubavi,
dok svaki deo obavlja svoju funkciju."

Znam da je ovo bio dugačak tekst, 
ali vidimo ovde da je Bog dao ljude

u crkvi da izgrade ljude, 
da više ne budemo nejaka deca,

već da uzrastemo u zrelost.

Ali Bog to nije dao samo jednoj osobi.

Bog je dao različite darove
i razne ljude.

Ovde čitamo o petovrsnoj službi,
o čemu smo već govorili.

Potrebno nam je to.

Na primer, jeste li vi jaki
u nalaženju osobe mira?

Da li je za vas evangelizacija
nekako prirodna?

Onda idite i nađite tu osobu mira.

Radite ono u čemu ste jaki i pomozite
da i ostali budu jaki.

Ali trebaju vam i drugi ljudi koji su
možda snažni u negovanju

i staranju o novim vernicima,
do kojih ste doprli.

Ako se okupimo na ovakav način
i pomognemo jedni drugima,

ne samo da ćemo videti kako se ljudi
rađaju ponovo, već kako sazrevaju

za vrlo, vrlo kratko vreme.

To će vas i osloboditi, jer vi koji ste
veoma jaki u evangelizaciji,

ne morate ići tako daleko, davati im
mleko i starati se tim ljudima.

Možete biti slobodni da idete dalje
i nađete i druge ljude.

Zamislite da mi, kao telo Hristovo,

pošto smo prihvatili Isusov poziv,
počnemo zajedno da živimo tim životom,

skupimo se i ustanovimo ko ima
takve snažne darove,

i zajedno izađemo da nađemo
tu osobu mira.

Ali i da neko bude tu, postavi temelj,
da budemo tu jedni za druge.

Još uvek se sećam početka,
dosta sam se borio.

Ali sećam se svog tasta,
postao je moj tast,

jedan stariji, zreo čovek, otac u veri, 
prihvatio me je, i većinu mleka koje sam dobio

dobio sam na njegovom kauču, sedeći sa
Biblijom, postavljajući mu mnoga pitanja.

On mi je pomogao da porastem.

Pustio me je i da pravim greške.
Napravio sam mnogo, mnogo grešaka.

Ali naučio sam preko njih.

Sada više nisam beba.

Još uvek imam da učim,
ali sam porastao.

Ali sam odlučio da nikada ne
zaboravim kako je bilo u početku.

Isto bih rekao i vama.

Nikada nemojte zaboraviti kako je
bilo u početku, kada ste došli u veru.

Zašto? Jer onog trena kada zaboravite
kako je bilo u početku

počnete da gubite strpljenje sa ljudima.

Počnete da bivate isfrustrirani.

O, zašto se toliko bori?
Zašto pada?

Zašto ovde miriše na prljavu pelenu?

Zašto svaki put moram da im pomažem?

Hej, vama je bila potrebna pomoć u početku.

Nemojte to zaboraviti.

Sada možete hodati, sada ste zreli,
ali u početku bila vam je potrebna pomoć.

Kao što su vama bili potrebni ljudi
na početku,

budite tu za druge ljude.

Ne zaboravite odakle ste došli,
jer onda ćete izgubiti strpljenje.

Predaćete se previše lako.

Ne, setite se kako je bilo u početku.

Tada ćete imati više strpljenja
i bolje ćete pomoći drugima,

da im date izazov, da vidite kako uzrastaju,
da sazreju.

U sledećoj lekciji govoriću više o ovome,

kada ću govoriti o tome kako
da ljudi uzrastaju.

Ali setite se ovoga.
Upamtite da smo mi telo.

Potrebni smo jedni drugima.

Ljudi su na različitim nivoima
u njihovim životima.

Moramo biti bolji u tome da
prepoznamo gde se ljudi nalaze,

i tada, odatle im pomoći da uzrastaju.

Mnogo više o tome imam u svojoj
knjizi "Isusov poziv".

Imam neka videa u kojima sam već
govorio o tim duhovnim nivoima.

U opisu ovog videa staviću neke linkove

tako da možete pogledati ta videa.

Sledeći put biću malo ličniji,
pričati vam iz sopstvenog života,

i dati vam više oruđa
kako vi možete pomoći ljudima,

kada ste u njihovim domovima,
da postavite temelj,

kako možete pomoći tim ljudima
koje ste pronašli,

osobama mira, da uzrastaju.

Bog vas blagoslovio! Vidimo se
sledeći put! Zdravo!

Isusov poziv