History of Alphabet (Language of Coins: 3/9)

History of the Alphabet. This video introduces the Hieroglyphic, Cuneiform, Hieratic, Demotic, Phonetician writing systems. It presents information as a series of selections from a finite collection of symbols..

References (book):
- The Alphabetic Labyrinth (Drucker)
- Letter Perfect (David Sacks)
- Empire and Communications (Innis)
- The Mathematical Theory of Communication (Shannon)

Image References:
- http://cuneiform.library.cornell.edu/ (Cuneiform Library at Cornell)
- Egyptian photography thanks to Anne Mullier (Louvre, Department of Egyptian Antiquities) http://ritournelleblog.com/

Script Advisers:
Ali McMillan / Cameron Murray / Mel Bervoets

Extra voice footage thanks to:
Feroze Shahpurwal​a

Neformalno, informaciju možemo posmatrati kao neku vrstu poruke

koju beležimo na nekom mediju ili je putem nekog medija prenosimo.

Kada slikate, svoju poruku predstavljate

neprekidnom šarom

koja naizgled ima neograničeno mnogo mogućih oblika.

Imate punu slobodu da se izrazite.

Kada smo mi ljudi započeli da razvijamo sisteme pisanja

morali smo, naravno, da svet oko sebe izdelimo na konačan

broj atomskih (osnovnih) jedinica - koje izražavamo putem 'simbola'.

Možemo da kažemo da ovo važi za bilo koji pisani jezik.

Poruke oblikujemo ređajući

simbole po određenom pravilu.

Vratimo se sada u 3000. godinu pre n. e.

da bismo istražili dva drevna sistema pisanja.

Najpre, u drevnom Egiptu nailazimo na 'hijeroglife' -

koje su za komunikaciju koristili sveštenici,

a sve to za državne, upravne, magijske i religijske namene.

Samo mali broj pisara poynavao je njihovu upotrebu,

i zapisi su uglavnom bili nerazumljivi

običnom narodu.

Sami simboli spadaju u dve kategorije:

'znaci reči' i to su simboli koji predtavljaju

jednoznačne koncepte -

leđa - jabuka

- i 'znake zvukova'.

Ovi simboli predstavlaju delove zvukova.

Da vidimo, ukupan broj različitih simbola

u opštoj upotrebi bio je preko 1 500.

Ako ove simbole podelimo

na s jedne strane znakove reči, a s druge znakove zvukova

nalazimo da je udeo znakova za zvukove mnogo manji.

Bilo je nekih 140 znakova za zvukove,

a od njih samo 33 predstavljaju zasebne suglasnike,

što je tek delić svih simbola koji su korišćeni.

U to vreme, medijum korišćen

za zapisivanje simbola bio je u glavnom kamen.

To je bilo idealno za uklesane zapise koji su trebali da traju

i nose poruku u budućnost.

Pokretljivost nije bila od prevashodnog značaja

kod ovakve vrste kominikacije.

Međitim, jedan novi fizički medijum

za pohranjivanje poruka pojavljue se u to vreme.

Duž Nila, naslage mulja ostale nakon poplava

načinile su okolnu zemlju izrazito plodnom.

Jedan od mnogih useva bio je i papirus.

Mogli ste ga seći u trake

a onda te trake natopiti

pa isprepletati, i na kraju i presovati

što je omogućavalo da prirodni šećer igra ulogu lepka.

Posle nekoliko dana, on bi dao suvi

tablet zanemarljive težine.

Ovo je bio medijum idealan za slanje poruka

na veće daljine, u poređenju sa inskripcijama na mnogo

trajnije podloge koje za cilj imaju dugovečnost.

Ova promena ka upotrebi jeftinih,

prenosivih medija za čuvanje simbola,

podudarila se sa širenjem pisanja

među sve veći broj ljudi, za neke nove namene.

Postepeno, kako su ljudi sve više pisali na papirusu,

tako su i simboli evoluirali da bolje odgovaraju bržem pisanju.

Ovo je dovelo do rukopisnog (kurzivnog) stila pisanja poznatog kao hijeratski.

Evo ga, kao primer,

najstariji sačuvani hirurški dokument.

Napisan je hijeratskim stilom, po proceni, oko 1 600 godina p. n. e.

Ovi simboli jesu zasnovani na hijeroglifima,

ali su slike pojednostavljene kako bi pratile

brzinu pisanja - drevna stenografija.

Isto tako, broj zajedničkih simbola

u upotrebi počinje da pada na oko 700.

I tako je bežeći sa teškog zapisa u kamenu

misao postala poletnija.

Primetan porast upotrebe rukopisa

pratila je sekularizacija

pisanja, misli i delatnosti.

Sve ovo dovodi do novog sistema pisanja - demotičkog (ili narodskog) -

negde oko 650 godine p. n. e. , posebno zamišljenog

da omogući što jednostavnije brzo pisanje.

Na primer, ovaj tekst poznat je kao bračni ugovor,

i jedan je od najranijih poznatih primera demotičkog stila.

Zanimljivo je primetiti da je

opet došlo do dramatičnog smanjena u ukupnom broju

simbola, sa uvođenjem ovog novog sistema -

na otprilike 10% od

ranijeg ukupnog broja.

Do ovoga je došlo zbog prelaza ka

upotrebi fonetskih simbola - ili znakova za zvuke -

na uštrb simbola za reči, tj. znakova sa pojedinačnim pojmovnim značenjem.

A nova jednostavnost značila je da

je decu moguće rano naučiti pisanju,

Ovaj isti obrazac primećujemo i u drugim kulturama.

Vratimo se nazad u 3000. god p. n. e. da posetimo Mesopotamiju

gde je sistem pisanja zasnovan na klinastom pismu -

originalno korišćenom za blagajniške namene,

kao moćan metod

za praćenje dugovanja i robnih viškova -

pre nego što je izmišljen kovani novac.

Kao primer, evo dokumenta koji predstavlja zapisnik

nečijeg inventara životinjskih koža.

A ovaj tip pisanja razvio se da upotpuni i druge potrebe.

Na primer, ova ploča sadrži recept

za hleb i pivo.

Evo je još jedna tablica

koja sadrži pravni dokument.

Ovaj sistem pisanja su prvobitno

koristili Sumeri -

i u njemu je u upotrebi bilo više od 2 000 različitih simbola -

koji su se takođe mogli podeliti na

znake za reči i znake za zvukove.

Akadski jezik postepeno je zamenio sumerski

kao govorni jezik.

A ovo je najstariji poznati rečnik - iz 2300. godine p. n. e.

Sadrži liste reči na sumerskom i akadskom.

I pronađen je u modernoj Siriji.

Kada su ga Akađani prilagodili

svome jeziku

smanjili su broj simbola na oko 600.

A onda ponovo

kada su prešli na znakove za zvukove.

Još jednom, vidimo da oba pisma - hijeroglifi i klinasto pismo -

koriste po nekoliko stotina simbola za pojedinačne zvukove

kada su dovoljno evoluirala.

Kako su sistemi pisanja odbegli od čisto formalne primene,

i raširili se među sve veći broj ljudi,

stvorili su se preduslovi da ljudi izume

potpuno novi sistem za pisanje.

Jedno od velikih otkrića u istoriji pisanja,

datira iz 1700. godine p. n. e.

Sinajski zapisi nađeni su na Sinajskom poluostrvu -

na razmaku od oko 5 metara jedni od drugih.

Ovo je bilo značajno, jer je svaka slika

označava jedan suglasnik -

i ne koristi se ni jedan znak za celu reč.

Kada se ispravno izgovore,

slova tvore reči na drevnom semitskom.

Iako nije potpuno dešifrovana, ova poruka izgleda da

ima formu 'ime, rang, i molitva'.

Dve reči koje su dešifrovane su 'poglavica' i 'bog'.