Return to Video

(h) TROM - 1.1 Science

  • 0:35 - 0:36
    Da li me čuješ?
  • 0:36 - 0:37
    Da,
  • 0:37 - 0:39
    Mislim da me možeš čuti sada
  • 0:39 - 0:41
    ali me ne vidiš.
  • 0:41 - 0:43
    To je zbog toga što imaš uši.
  • 0:43 - 0:46
    Ako zatvoriš oči i posegneš za ekranom
  • 0:47 - 0:48
    znaćeš da je tamo.
  • 0:48 - 0:50
    Osetićeš ga preko tvoje kože.
  • 0:51 - 0:53
    I ako ti nije dozvoljeno da ga dodirneš,
  • 0:53 - 0:55
    bar ga možeš omirisati
  • 0:55 - 0:57
    i nakon mirisa tople plastike
  • 0:57 - 1:00
    shvatićeš da to mora biti tvoj monitor.
  • 1:00 - 1:03
    Srećom, imaš nos
  • 1:03 - 1:06
    Ali, šta ako ga okusiš?
  • 1:06 - 1:08
    To će biti malo teže,
  • 1:08 - 1:11
    ali na kraju ćeš okusiti plastiku,
  • 1:11 - 1:13
    jer imaš jezik
  • 1:13 - 1:15
    Ti razumeš svet oko sebe,
  • 1:15 - 1:17
    dakle sve što te okružuje
  • 1:18 - 1:19
    kroz ovih pet čula.
  • 1:19 - 1:21
    Ako imaš uši,
  • 1:21 - 1:22
    možeš čuti.
  • 1:22 - 1:24
    Ako imaš oči,
  • 1:24 - 1:25
    možeš videti.
  • 1:25 - 1:26
    Preko kože,
  • 1:26 - 1:27
    možeš osetiti.
  • 1:27 - 1:28
    Jezik će ti pomoći da osetiš ukus,
  • 1:28 - 1:32
    i ukoliko imaš nos, možeš osetiti miris.
  • 1:32 - 1:37
    Oči, uši, nos, jezik i koža su "alati"
  • 1:37 - 1:39
    sa kojima si rođen.
  • 1:39 - 1:42
    Alati koji ti pomažu da razumeš svet oko sebe.
  • 1:42 - 1:44
    Ali, kako znaš sve ovo?
  • 1:45 - 1:47
    Tako što primećuješ.
  • 1:47 - 1:51
    I, kako smo ih podelili na pet čula?
  • 2:12 - 2:18
    [ NAUKA ]
  • 2:26 - 2:28
    Odgovor je NAUKA!
  • 2:28 - 2:30
    Pošto je svet tako komplikovan,
  • 2:31 - 2:34
    koristimo nauku da otkrivamo i definišemo.
  • 2:34 - 2:35
    Ali šta je nauka?
  • 2:36 - 2:38
    Istraživanje i proučavanje prirode
  • 2:38 - 2:41
    posmatranjem i rezonovanjem
  • 2:41 - 2:42
    ili skup svog znanja
  • 2:42 - 2:44
    stečenog tokom istraživanja.
  • 2:44 - 2:48
    U osnovi skup testova, brojeva i slova
  • 2:48 - 2:51
    koji, svi zajedno, mogu da definišu.
  • 2:51 - 2:52
    Ali kako?
  • 2:52 - 2:55
    Mnogi ljudi prepoznaju oznake kao vrednosti
  • 2:55 - 2:58
    i najpoznatije grupe su slova i brojevi.
  • 2:58 - 3:01
    To su izumi koji nam pomažu
  • 3:01 - 3:03
    da razumemo našu okolinu.
  • 3:04 - 3:05
    Da bi bolje razumeli kako su ove oznake
  • 3:05 - 3:07
    uopšte nastale,
  • 3:07 - 3:10
    pogledajmo kratku istoriju matematike:
  • 3:14 - 3:16
    Ljudska bića, od najranijih početaka,
  • 3:16 - 3:19
    tražila su rešenja osnovnih problema.
  • 3:19 - 3:20
    [ Razvoj Brojevnog sistema]
  • 3:20 - 3:21
    Sagraditi kuću, izmeriti prostor,
  • 3:21 - 3:24
    pratiti godišnja doba, brojanje objekata.
  • 3:25 - 3:26
    Preko tri stotina hiljada godina pre,
  • 3:26 - 3:28
    rani paleolitski ljudi
  • 3:28 - 3:29
    su pratili godišnja doba
  • 3:29 - 3:31
    i promene vremenskih prilika zbog useva.
  • 3:32 - 3:34
    Da bi predstavili prolazak vremena,
  • 3:34 - 3:36
    urezivali su oznake na zidovima pećina
  • 3:36 - 3:39
    ili linije na kostima, drvetu ili kamenu.
  • 3:39 - 3:42
    Svaka oznaka značila je jedan.
  • 3:42 - 3:43
    Ali ovaj sistem bio je čudan
  • 3:43 - 3:45
    kada se govorilo o skupinama,
  • 3:45 - 3:46
    tako da su naposletu kreirani simboli
  • 3:47 - 3:48
    koji su značili grupe objekata.
  • 3:48 - 3:51
    Sumerijansko glineno kamenje je pronađeno,
  • 3:51 - 3:53
    koji datiraju iz četvrtog milenijuma pre Hrista.
  • 3:53 - 3:56
    Mali duguljasti kamen označavao je 1,
  • 3:56 - 3:58
    okrugli glineni kamen 10
  • 3:58 - 4:00
    i veliki kupasti kamen značio je 60.
  • 4:01 - 4:04
    Pisani dokazi od 3300 pre Hrista pokazuju
  • 4:04 - 4:06
    da su Vavilonci upisivali količine
  • 4:06 - 4:07
    po glinenim tablama koristeći štap.
  • 4:08 - 4:10
    Oni su koristili oblik eksera za jedinice
  • 4:10 - 4:13
    i zakrenuto V za desetice,
  • 4:13 - 4:15
    kombinujući ove simbole da bi ispisivali druge brojeve.
  • 4:15 - 4:16
    Na primer,
  • 4:16 - 4:18
    Vavilonci su broj 19 ispisivali kao...
  • 4:20 - 4:22
    Drevni Egipćani koristili su objekte
  • 4:22 - 4:24
    iz svakodnevnog života kao simbole.
  • 4:24 - 4:27
    štap je označavao 1, jaram za stoku 10,
  • 4:27 - 4:28
    upredeni konopac 100,
  • 4:28 - 4:31
    lotosov cvet 1000 i tako dalje
  • 4:31 - 4:35
    Broj 19 označavao se kao jaram i 9 štapova
  • 4:36 - 4:38
    Rani Rimljani su kreirali brojevni sistem
  • 4:38 - 4:40
    koji i danas koristimo
  • 4:40 - 4:41
    Zajedno sa drugim simbolima
  • 4:41 - 4:44
    koristili su "X" kao 10 i "I" kao 1
  • 4:44 - 4:45
    Do srednjih doba
  • 4:45 - 4:47
    Rimljani su stavljali "I" sa desne strane od "X"
  • 4:47 - 4:50
    za 11 i sa leve strane za 9
  • 4:50 - 4:52
    Tako da su 19 pisali kao "XIX"
  • 4:53 - 4:54
    Svi ovi kreativni brojevni sistemi
  • 4:55 - 4:58
    pokazuju grupe objekata kao i individualne objekte
  • 4:59 - 5:00
    Neki od najstarijih ljudskih sistema brojanja
  • 5:00 - 5:03
    oslanjaju se na prste na rukama i nogama
  • 5:03 - 5:06
    Tako da su bili bazirani na 1,5,10 i 20-cama
  • 5:06 - 5:08
    Zulu reč za "6" znači
  • 5:08 - 5:11
    "uzeti prst desne ruke"
  • 5:11 - 5:12
    podrazumevajući da su svi prsti leve ruke
  • 5:13 - 5:16
    dodati i da je potreban još i palac.
  • 5:16 - 5:18
    Drugi sistemi evoluirali su iz trgovine
  • 5:18 - 5:20
    Jorube, u Nigeriji,
  • 5:20 - 5:22
    koristile su školjke kao valutu
  • 5:22 - 5:25
    i razvile su zapanjujuće složen brojevni sistem
  • 5:25 - 5:26
    baziran na 20-cama
  • 5:26 - 5:28
    i operacijama množenja,
  • 5:28 - 5:30
    oduzimanja i sabiranja
  • 5:30 - 5:31
    Na primer:
  • 5:31 - 5:36
    broj 45 predstavljali su kao 3x20 minus 10 minus 5
  • 5:37 - 5:39
    Vezivanje čvorova u različite nizove korišćeno je
  • 5:39 - 5:41
    da bi se upisala količina nečega od strane mnogih kultura
  • 5:41 - 5:43
    npr Persijanci.
  • 5:43 - 5:44
    Inke su koristile finiju verziju
  • 5:44 - 5:45
    nazvanu "quipu" -
  • 5:45 - 5:48
    debeli konopac okačen horizontalno
  • 5:48 - 5:49
    sa koga su visili nizovi čvorova
  • 5:50 - 5:52
    Vrsta čvora koje su Inke koristile
  • 5:52 - 5:53
    zajedno sa dužinom i bojom konopca
  • 5:53 - 5:56
    moglo je predstavljati jedinice, desetice, stotine
  • 5:56 - 5:58
    U današnjem svetu skoro svaka industrijska kultura
  • 5:58 - 6:00
    koristi brojeve 0-9
  • 6:01 - 6:02
    Ali ovi simboli nisu izmišljeni
  • 6:02 - 6:04
    sve do trećeg veka pre Hrista u Indiji
  • 6:05 - 6:06
    i prošlo je još 800 godina
  • 6:06 - 6:10
    da bi se konstruisala ideja o vrednovanju 0 u zavisnosti od mesta gde se nalazi
  • 6:10 - 6:11
    Ova velika ideja
  • 6:11 - 6:13
    dramatično je promenila lice matematike
  • 6:13 - 6:15
    [ RAZVOJ RAZLOMAKA ]
  • 6:15 - 6:17
    Mi ljudi smo uvek delili međusobno
  • 6:17 - 6:19
    kada su rane kulture delile njihovu hranu i vodu
  • 6:19 - 6:21
    ili kada su želeli da podele zemlju
  • 6:21 - 6:22
    na fer i jednak način
  • 6:23 - 6:24
    Razlomci su se pojavili
  • 6:24 - 6:27
    kao simboli za ovi situacije fer podele
  • 6:28 - 6:30
    Drevni Egipćani su koristili jedinične razlomke,
  • 6:30 - 6:32
    gde je delilac 1,
  • 6:32 - 6:35
    kao 1/2, 1/3 i 1/5,
  • 6:35 - 6:37
    i oni bi dodavali i prepolovljavali ove razlomke.
  • 6:37 - 6:40
    Ako bi hteli da podele tri vekne hleba podjednako
  • 6:40 - 6:42
    između pet članova porodice
  • 6:42 - 6:44
    najpre podele prvu i drugu veknu
  • 6:44 - 6:45
    na trećine
  • 6:46 - 6:48
    zatim treću veknu podele na petine,
  • 6:50 - 6:51
    na kraju, preostalu (šestu) trećinu
  • 6:52 - 6:55
    od druge vekne podele na pet delova.
  • 6:56 - 7:00
    Ovo su zapisivali kao 1/3, 1/5, 1/15
  • 7:01 - 7:02
    Danas bi ovu podelu predstavili
  • 7:02 - 7:04
    razlomkom: 3/5
  • 7:04 - 7:06
    3/5 vekne za svaku osobu
  • 7:07 - 7:09
    ili 3 vekne podeljene između 5 osoba
  • 7:10 - 7:12
    Sumerijanci i rani Vavilonci
  • 7:12 - 7:13
    izumeli su brojevni sistem razlomaka
  • 7:13 - 7:17
    baziran na 60, koji koristimo i sada, 4000 godina kasnije.
  • 7:17 - 7:19
    Naši dani imaju 60-minutne sate
  • 7:19 - 7:20
    i 60-sekundne minute
  • 7:21 - 7:23
    i naš krug ima 360 stepeni
  • 7:25 - 7:27
    Kineska društva koristila su tablice za računanje
  • 7:27 - 7:30
    sa sistemom baziran na 10-icama, iako nije imao 0
  • 7:31 - 7:32
    Ranu formu decimalnih razlomaka
  • 7:32 - 7:33
    predstavljale su računaljke
  • 7:34 - 7:34
    na primer:
  • 7:34 - 7:38
    3/5 bile bi 6 od 10 na računaljki
  • 7:38 - 7:41
    Kinezi su simpatično nazivali delioca "sin"
  • 7:41 - 7:43
    i imenioca "majka".
  • 7:44 - 7:45
    Sve do XII veka
  • 7:45 - 7:46
    se uobičajeni razlomci
  • 7:46 - 7:48
    sa crticom, koje koristimo danas
  • 7:48 - 7:49
    nisu koristili.
  • 7:50 - 7:52
    Čak i tada, ovakvi razlomci nisu široko upotrebljavani
  • 7:52 - 7:54
    sve do perioda renesanse, pre svega 500 godina.
  • 7:55 - 7:56
    [ RAZVOJ RAČUNANJA ]
  • 7:56 - 7:58
    Svaka kultura na planeti je kroz istoriju
  • 7:58 - 8:00
    kreirala inovativne načine za računanje.
  • 8:01 - 8:03
    Da bi rešili problem, recimo....12x15,
  • 8:04 - 8:05
    rani ruski seljaci
  • 8:05 - 8:07
    koristili su sistem dupliranja i prepolovljavanja.
  • 8:10 - 8:12
    kada je polovina neparnog broja rezultirala razlomkom
  • 8:13 - 8:14
    pristupili bi zaokruživanju
  • 8:16 - 8:17
    zatim bi sabrali činioce
  • 8:17 - 8:19
    povezane sa neparnim množiocima.
  • 8:24 - 8:27
    Drevni Egipćani oslanjali su se na dupliranje
  • 8:27 - 8:28
    sve dok ne naprave dovoljno grupa...
  • 8:32 - 8:35
    zatim bi sabrali grupe da bi došli di odgovora.
  • 8:41 - 8:43
    Širom Evrope i Azije, tokom srednjeg doba,
  • 8:43 - 8:46
    računaljka je predstavljala ručni kalkulator tog doba.
  • 8:46 - 8:48
    Ali samo nekolicina ljudi je umela da je koristi
  • 8:48 - 8:50
    obično bogati trgovci i zajmodavci.
  • 8:51 - 8:53
    Samo zamenom mesta kuglicama
  • 8:54 - 8:56
    računaljka je bila efikasan način računanja.
  • 8:57 - 8:59
    Zatim je veliki arapski matematičar al-Kvarizmi
  • 8:59 - 9:02
    predstavio Hindu Arapske numerale 0 do 9
  • 9:02 - 9:04
    Severnoj Americi i Evropi
  • 9:04 - 9:06
    i kreirao nove načine računanja.
  • 9:07 - 9:09
    Ove algoritme bilo je moguće predstaviti na papiru.
  • 9:10 - 9:12
    Tokom vekova učenje algoritama
  • 9:12 - 9:14
    postalo je čitava grana obrazovanja
  • 9:14 - 9:15
    kako su studenti bili učeni da računaju
  • 9:15 - 9:17
    duge kolone figura
  • 9:17 - 9:18
    da zajme i prenose
  • 9:18 - 9:21
    i računaju dugačke razlomke efikasno i pouzdano.
  • 9:22 - 9:23
    Sada su mogli zapisivati postepene postupke ovih procedura
  • 9:23 - 9:25
    i proveriti rezultate.
  • 9:26 - 9:28
    Današnje kompleksne kalkulacije
  • 9:28 - 9:30
    mogu se uraditi ručnim kalkulatorom.
  • 9:30 - 9:31
    Ovo znači da je učenicima potrebna sposobnost
  • 9:31 - 9:33
    da provere razumnost odgovora
  • 9:33 - 9:35
    i da imaju bogati repertoar
  • 9:35 - 9:37
    mentalnih matematičkih strategija da bi to postigli.
  • 9:38 - 9:40
    Većina prostijih računanja kao 12x15
  • 9:41 - 9:43
    može se rešiti napamet korišćenjem raznovrsnih strategija.
  • 9:54 - 9:55
    Dok putujemo kroz bogatu
  • 9:55 - 9:57
    i uzbudljivu istoriju matematike
  • 9:57 - 9:59
    možemo videti kako su ideje i kreacije
  • 9:59 - 10:01
    izrasle iz osnovne ljudske potrebe
  • 10:01 - 10:04
    za rešavanjem problema svakodnevnog života.
  • 10:04 - 10:06
    Vremenom, matematička istraživanja
  • 10:06 - 10:08
    muškaraca i žena širom planete,
  • 10:08 - 10:10
    pružila su nam fascinantne mogućnosti
  • 10:10 - 10:12
    koje nam pomažu da matematički sagledamo
  • 10:12 - 10:14
    i razumemo svet u kome živimo.
  • 10:15 - 10:17
    Nauka je skup činjenica
  • 10:17 - 10:20
    koje proističu iz definisanja šta posmatramo
  • 10:21 - 10:23
    i testova koje sprovodimo da bismo otkrivali.
  • 10:24 - 10:28
    Matematika, hemija i fizika predastavljaju fiksne
  • 10:29 - 10:32
    jezike koji se ne mogu interpretirati.
  • 10:32 - 10:35
    Jezike koje koristimo da bi opisali to što posmatramo i
  • 10:36 - 10:39
    da bi testirali ta posmatranja u cilju njihovog dokazivanja.
  • 10:39 - 10:41
    Zamislite DNK,
  • 10:41 - 10:44
    ćelije, galaksije,
  • 10:44 - 10:46
    voće,
  • 10:46 - 10:48
    laptopove,
  • 10:49 - 10:51
    klima uređaje...
  • 10:51 - 10:54
    Razmislite o automobilima,
  • 10:54 - 10:57
    hrani,
  • 10:57 - 10:59
    kućama,
  • 11:00 - 11:03
    fauni,
  • 11:03 - 11:06
    flori...
  • 11:06 - 11:09
    O atomima,
  • 11:09 - 11:11
    delovima tela,
  • 11:12 - 11:14
    klimatskim prilikama,
  • 11:15 - 11:18
    ili odeći koju nosite....
  • 11:20 - 11:23
    Shvatite da je sve definisano,
  • 11:23 - 11:25
    ili stvoreno
  • 11:25 - 11:27
    naukom.
  • 11:34 - 11:36
    Za razumevanje čitavog koncepta nauke,
  • 11:36 - 11:40
    treba znati šta je naučna teorija.
  • 11:41 - 11:42
    Naučna teorija
  • 11:42 - 11:45
    sastoji se od skupa koncepata,
  • 11:45 - 11:48
    uključujući apstraktne ili fenomene koje možemo posmatrati,
  • 11:48 - 11:51
    izraženih kao merljive osobine
  • 11:51 - 11:54
    zajedno sa pravilima (nazvanih naučnim zakonima)
  • 11:54 - 11:56
    koji izražavaju veze
  • 11:56 - 11:59
    između zapažanja tih koncepata.
  • 11:59 - 12:02
    Naučna teorija je napravljana tako da odgovara
  • 12:02 - 12:05
    dostupnim empirijskim podacima dobijenih posmatranjem,
  • 12:05 - 12:09
    i dalje je predstavljena kao princip ili grupa principa
  • 12:09 - 12:11
    u svrhu objašnjenja klase fenomena.
  • 12:12 - 12:14
    Naučna teorija je potpuno drugačija
  • 12:14 - 12:15
    od bilo koje druge teorije
  • 12:16 - 12:18
    ona je najverovatnije varijanta
  • 12:18 - 12:21
    nastala iz skorašnjih otkrića.
  • 12:33 - 12:36
    Nauka je najbolji alat ikad ustanovljen ♪
  • 12:37 - 12:39
    u cilju razumevanja kako svet radi. ♪
  • 12:39 - 12:42
    Nauka je vrlo human oblik znanja ♪
  • 12:42 - 12:45
    Uvek smo na ivici poznatog ♪
  • 12:45 - 12:47
    Nauka je zajednički poduhvat ♪
  • 12:48 - 12:50
    za nove generacije ♪
  • 12:51 - 12:53
    Sećamo se onih koji su spremili put ♪
  • 12:54 - 12:57
    vidimo kroz njih ♪
  • 12:57 - 12:58
    Ukoliko ste naučno obrazovani ♪
  • 12:59 - 13:00
    svet vam izgleda mnogo drugačije ♪
  • 13:00 - 13:03
    i to razumevanje vas osnažuje ♪
  • 13:09 - 13:12
    Stvarna poezija je u stvarnom svetu ♪
  • 13:12 - 13:15
    Nauka je poezija stvarnosti ♪
  • 13:16 - 13:18
    Možemo se baviti naukom, i sa njom ♪
  • 13:19 - 13:21
    možemo unaprediti naše živote ♪
  • 13:21 - 13:24
    Stvarna poezija je u stvarnom svetu ♪
  • 13:24 - 13:27
    Nauka je poezija stvarnosti ♪
  • 13:27 - 13:30
    Priča o ljudima je priča o idejama ♪
  • 13:30 - 13:34
    koja osvetljava mračne uglove ♪
  • 13:40 - 13:44
    Naučnici vole misterije, vole neznanje ♪
  • 13:46 - 13:48
    Ja se ne bojim neznanja ♪
  • 13:49 - 13:51
    Mislim da je mnogo interesantnije ♪
  • 13:52 - 13:55
    Postoji veća univerzalna stvarnost ♪
  • 13:55 - 13:58
    koje smo svi mi deo ♪
  • 13:58 - 14:00
    Što dalje se otisnemo u univerzum ♪
  • 14:00 - 14:04
    sve su čudesnija naša otkrića ♪
  • 14:04 - 14:06
    Potraga za istinom, ♪
  • 14:06 - 14:09
    je priča puna samospoznaje ♪
  • 14:16 - 14:18
    Postoji stvarna poezija u stvarnom svetu ♪
  • 14:19 - 14:22
    Nauka je poezija stvarnosti ♪
  • 14:23 - 14:25
    Možemo se baviti naukom, i sa njom ♪
  • 14:26 - 14:28
    možemo unaprediti naše živote. ♪
  • 14:28 - 14:31
    Postoji stvarna poezija u stvarnom svetu ♪
  • 14:31 - 14:34
    Nauka je poezija stvarnosti ♪
  • 14:34 - 14:37
    Priča o ljudima je priča o idejama ♪
  • 14:38 - 14:40
    koje osvetljavaju mračne uglove ♪
  • 14:40 - 14:43
    Iz naše usamljene tačke u kosmosu ♪
  • 14:43 - 14:46
    imamu našu moć razmišljanja ♪
  • 14:46 - 14:49
    mogli smo proviriti nazad do kratkog momenta ♪
  • 14:50 - 14:52
    nakon postanka sveta ♪
  • 14:52 - 14:53
    Mislim da nauka ♪
  • 14:53 - 14:55
    menja način na koji um radi ♪
  • 14:55 - 14:58
    Razmislivši još malo dublje o stvarima ♪
  • 14:58 - 15:02
    Nauka zamenjuje lične predrasude ♪
  • 15:02 - 15:04
    sa dokazima koji se mogu javno verifikovati ♪
  • 15:04 - 15:07
    Postoji stvarna poezija u stvarnom svetu ♪
  • 15:08 - 15:11
    Nauka je poezija stvarnosti ♪
  • 15:11 - 15:14
    Možemo se baviti naukom, i sa njom ♪
  • 15:15 - 15:16
    možemo unaprediti naše živote ♪
  • 15:16 - 15:19
    [ nauka je odličan alat za razumevanje
  • 15:20 - 15:22
    sveta koji nas okružuje ]
  • 15:22 - 15:24
    [ zamisli je kao UVELIČAVAJUĆE staklo
  • 15:24 - 15:26
    kroz koje možeš videti
  • 15:26 - 15:30
    stvarnost oko sebe ]
Τίτλος:
(h) TROM - 1.1 Science
Περιγραφή:

http://tromsite.com - Full documentary, very well organized (download, youtube stream, subtitles, credits, share, get involved, and many more)

Documentary´s description :
-------------------------------------------------------------------------
TROM (The Reality of Me) represents the biggest documentary ever created, it is also the only one that tries to analyse everything : from science to the monetary system as well as real solutions to improve everyone's life.

A new and ´real´ way to see the world.

"Before the Big-Bang, till present, and beyond."
-------------------------------------------------------------------------

more » « less
Video Language:
English
Duration:
15:34
Tio Trom added a translation

Serbo-Croatian subtitles

Incomplete

Αναθεωρήσεις