YouTube

Got a YouTube account?

Νέο: ενεργοποιείστε μεταφράσεις και λεζάντες που δημιουργήθηκαν από θεατές στο κανάλι σας στο YouTube!

Serbo-Croatian υπότιτλους

← (h) TROM - 1.1 Science

Πάρτε τον Κωδικό ενσωμάτωσης
31 Γλώσσες

Showing Revision 1 created 02/19/2012 by Tio Trom.

  1. Da li me čuješ?
  2. Da,
  3. Mislim da me možeš čuti sada
  4. ali me ne vidiš.
  5. To je zbog toga što imaš uši.
  6. Ako zatvoriš oči i posegneš za ekranom
  7. znaćeš da je tamo.
  8. Osetićeš ga preko tvoje kože.
  9. I ako ti nije dozvoljeno da ga dodirneš,
  10. bar ga možeš omirisati
  11. i nakon mirisa tople plastike
  12. shvatićeš da to mora biti tvoj monitor.
  13. Srećom, imaš nos
  14. Ali, šta ako ga okusiš?
  15. To će biti malo teže,
  16. ali na kraju ćeš okusiti plastiku,
  17. jer imaš jezik
  18. Ti razumeš svet oko sebe,
  19. dakle sve što te okružuje
  20. kroz ovih pet čula.
  21. Ako imaš uši,
  22. možeš čuti.
  23. Ako imaš oči,
  24. možeš videti.
  25. Preko kože,
  26. možeš osetiti.
  27. Jezik će ti pomoći da osetiš ukus,
  28. i ukoliko imaš nos, možeš osetiti miris.
  29. Oči, uši, nos, jezik i koža su "alati"
  30. sa kojima si rođen.
  31. Alati koji ti pomažu da razumeš svet oko sebe.
  32. Ali, kako znaš sve ovo?
  33. Tako što primećuješ.
  34. I, kako smo ih podelili na pet čula?
  35. [ NAUKA ]
  36. Odgovor je NAUKA!
  37. Pošto je svet tako komplikovan,
  38. koristimo nauku da otkrivamo i definišemo.
  39. Ali šta je nauka?
  40. Istraživanje i proučavanje prirode
  41. posmatranjem i rezonovanjem
  42. ili skup svog znanja
  43. stečenog tokom istraživanja.
  44. U osnovi skup testova, brojeva i slova
  45. koji, svi zajedno, mogu da definišu.
  46. Ali kako?
  47. Mnogi ljudi prepoznaju oznake kao vrednosti
  48. i najpoznatije grupe su slova i brojevi.
  49. To su izumi koji nam pomažu
  50. da razumemo našu okolinu.
  51. Da bi bolje razumeli kako su ove oznake
  52. uopšte nastale,
  53. pogledajmo kratku istoriju matematike:
  54. Ljudska bića, od najranijih početaka,
  55. tražila su rešenja osnovnih problema.
  56. [ Razvoj Brojevnog sistema]
  57. Sagraditi kuću, izmeriti prostor,
  58. pratiti godišnja doba, brojanje objekata.
  59. Preko tri stotina hiljada godina pre,
  60. rani paleolitski ljudi
  61. su pratili godišnja doba
  62. i promene vremenskih prilika zbog useva.
  63. Da bi predstavili prolazak vremena,
  64. urezivali su oznake na zidovima pećina
  65. ili linije na kostima, drvetu ili kamenu.
  66. Svaka oznaka značila je jedan.
  67. Ali ovaj sistem bio je čudan
  68. kada se govorilo o skupinama,
  69. tako da su naposletu kreirani simboli
  70. koji su značili grupe objekata.
  71. Sumerijansko glineno kamenje je pronađeno,
  72. koji datiraju iz četvrtog milenijuma pre Hrista.
  73. Mali duguljasti kamen označavao je 1,
  74. okrugli glineni kamen 10
  75. i veliki kupasti kamen značio je 60.
  76. Pisani dokazi od 3300 pre Hrista pokazuju
  77. da su Vavilonci upisivali količine
  78. po glinenim tablama koristeći štap.
  79. Oni su koristili oblik eksera za jedinice
  80. i zakrenuto V za desetice,
  81. kombinujući ove simbole da bi ispisivali druge brojeve.
  82. Na primer,
  83. Vavilonci su broj 19 ispisivali kao...
  84. Drevni Egipćani koristili su objekte
  85. iz svakodnevnog života kao simbole.
  86. štap je označavao 1, jaram za stoku 10,
  87. upredeni konopac 100,
  88. lotosov cvet 1000 i tako dalje
  89. Broj 19 označavao se kao jaram i 9 štapova
  90. Rani Rimljani su kreirali brojevni sistem
  91. koji i danas koristimo
  92. Zajedno sa drugim simbolima
  93. koristili su "X" kao 10 i "I" kao 1
  94. Do srednjih doba
  95. Rimljani su stavljali "I" sa desne strane od "X"
  96. za 11 i sa leve strane za 9
  97. Tako da su 19 pisali kao "XIX"
  98. Svi ovi kreativni brojevni sistemi
  99. pokazuju grupe objekata kao i individualne objekte
  100. Neki od najstarijih ljudskih sistema brojanja
  101. oslanjaju se na prste na rukama i nogama
  102. Tako da su bili bazirani na 1,5,10 i 20-cama
  103. Zulu reč za "6" znači
  104. "uzeti prst desne ruke"
  105. podrazumevajući da su svi prsti leve ruke
  106. dodati i da je potreban još i palac.
  107. Drugi sistemi evoluirali su iz trgovine
  108. Jorube, u Nigeriji,
  109. koristile su školjke kao valutu
  110. i razvile su zapanjujuće složen brojevni sistem
  111. baziran na 20-cama
  112. i operacijama množenja,
  113. oduzimanja i sabiranja
  114. Na primer:
  115. broj 45 predstavljali su kao 3x20 minus 10 minus 5
  116. Vezivanje čvorova u različite nizove korišćeno je
  117. da bi se upisala količina nečega od strane mnogih kultura
  118. npr Persijanci.
  119. Inke su koristile finiju verziju
  120. nazvanu "quipu" -
  121. debeli konopac okačen horizontalno
  122. sa koga su visili nizovi čvorova
  123. Vrsta čvora koje su Inke koristile
  124. zajedno sa dužinom i bojom konopca
  125. moglo je predstavljati jedinice, desetice, stotine
  126. U današnjem svetu skoro svaka industrijska kultura
  127. koristi brojeve 0-9
  128. Ali ovi simboli nisu izmišljeni
  129. sve do trećeg veka pre Hrista u Indiji
  130. i prošlo je još 800 godina
  131. da bi se konstruisala ideja o vrednovanju 0 u zavisnosti od mesta gde se nalazi
  132. Ova velika ideja
  133. dramatično je promenila lice matematike
  134. [ RAZVOJ RAZLOMAKA ]
  135. Mi ljudi smo uvek delili međusobno
  136. kada su rane kulture delile njihovu hranu i vodu
  137. ili kada su želeli da podele zemlju
  138. na fer i jednak način
  139. Razlomci su se pojavili
  140. kao simboli za ovi situacije fer podele
  141. Drevni Egipćani su koristili jedinične razlomke,
  142. gde je delilac 1,
  143. kao 1/2, 1/3 i 1/5,
  144. i oni bi dodavali i prepolovljavali ove razlomke.
  145. Ako bi hteli da podele tri vekne hleba podjednako
  146. između pet članova porodice
  147. najpre podele prvu i drugu veknu
  148. na trećine
  149. zatim treću veknu podele na petine,
  150. na kraju, preostalu (šestu) trećinu
  151. od druge vekne podele na pet delova.
  152. Ovo su zapisivali kao 1/3, 1/5, 1/15
  153. Danas bi ovu podelu predstavili
  154. razlomkom: 3/5
  155. 3/5 vekne za svaku osobu
  156. ili 3 vekne podeljene između 5 osoba
  157. Sumerijanci i rani Vavilonci
  158. izumeli su brojevni sistem razlomaka
  159. baziran na 60, koji koristimo i sada, 4000 godina kasnije.
  160. Naši dani imaju 60-minutne sate
  161. i 60-sekundne minute
  162. i naš krug ima 360 stepeni
  163. Kineska društva koristila su tablice za računanje
  164. sa sistemom baziran na 10-icama, iako nije imao 0
  165. Ranu formu decimalnih razlomaka
  166. predstavljale su računaljke
  167. na primer:
  168. 3/5 bile bi 6 od 10 na računaljki
  169. Kinezi su simpatično nazivali delioca "sin"
  170. i imenioca "majka".
  171. Sve do XII veka
  172. se uobičajeni razlomci
  173. sa crticom, koje koristimo danas
  174. nisu koristili.
  175. Čak i tada, ovakvi razlomci nisu široko upotrebljavani
  176. sve do perioda renesanse, pre svega 500 godina.
  177. [ RAZVOJ RAČUNANJA ]
  178. Svaka kultura na planeti je kroz istoriju
  179. kreirala inovativne načine za računanje.
  180. Da bi rešili problem, recimo....12x15,
  181. rani ruski seljaci
  182. koristili su sistem dupliranja i prepolovljavanja.
  183. kada je polovina neparnog broja rezultirala razlomkom
  184. pristupili bi zaokruživanju
  185. zatim bi sabrali činioce
  186. povezane sa neparnim množiocima.
  187. Drevni Egipćani oslanjali su se na dupliranje
  188. sve dok ne naprave dovoljno grupa...
  189. zatim bi sabrali grupe da bi došli di odgovora.
  190. Širom Evrope i Azije, tokom srednjeg doba,
  191. računaljka je predstavljala ručni kalkulator tog doba.
  192. Ali samo nekolicina ljudi je umela da je koristi
  193. obično bogati trgovci i zajmodavci.
  194. Samo zamenom mesta kuglicama
  195. računaljka je bila efikasan način računanja.
  196. Zatim je veliki arapski matematičar al-Kvarizmi
  197. predstavio Hindu Arapske numerale 0 do 9
  198. Severnoj Americi i Evropi
  199. i kreirao nove načine računanja.
  200. Ove algoritme bilo je moguće predstaviti na papiru.
  201. Tokom vekova učenje algoritama
  202. postalo je čitava grana obrazovanja
  203. kako su studenti bili učeni da računaju
  204. duge kolone figura
  205. da zajme i prenose
  206. i računaju dugačke razlomke efikasno i pouzdano.
  207. Sada su mogli zapisivati postepene postupke ovih procedura
  208. i proveriti rezultate.
  209. Današnje kompleksne kalkulacije
  210. mogu se uraditi ručnim kalkulatorom.
  211. Ovo znači da je učenicima potrebna sposobnost
  212. da provere razumnost odgovora
  213. i da imaju bogati repertoar
  214. mentalnih matematičkih strategija da bi to postigli.
  215. Većina prostijih računanja kao 12x15
  216. može se rešiti napamet korišćenjem raznovrsnih strategija.
  217. Dok putujemo kroz bogatu
  218. i uzbudljivu istoriju matematike
  219. možemo videti kako su ideje i kreacije
  220. izrasle iz osnovne ljudske potrebe
  221. za rešavanjem problema svakodnevnog života.
  222. Vremenom, matematička istraživanja
  223. muškaraca i žena širom planete,
  224. pružila su nam fascinantne mogućnosti
  225. koje nam pomažu da matematički sagledamo
  226. i razumemo svet u kome živimo.
  227. Nauka je skup činjenica
  228. koje proističu iz definisanja šta posmatramo
  229. i testova koje sprovodimo da bismo otkrivali.
  230. Matematika, hemija i fizika predastavljaju fiksne
  231. jezike koji se ne mogu interpretirati.
  232. Jezike koje koristimo da bi opisali to što posmatramo i
  233. da bi testirali ta posmatranja u cilju njihovog dokazivanja.
  234. Zamislite DNK,
  235. ćelije, galaksije,
  236. voće,
  237. laptopove,
  238. klima uređaje...
  239. Razmislite o automobilima,
  240. hrani,
  241. kućama,
  242. fauni,
  243. flori...
  244. O atomima,
  245. delovima tela,
  246. klimatskim prilikama,
  247. ili odeći koju nosite....
  248. Shvatite da je sve definisano,
  249. ili stvoreno
  250. naukom.
  251. Za razumevanje čitavog koncepta nauke,
  252. treba znati šta je naučna teorija.
  253. Naučna teorija
  254. sastoji se od skupa koncepata,
  255. uključujući apstraktne ili fenomene koje možemo posmatrati,
  256. izraženih kao merljive osobine
  257. zajedno sa pravilima (nazvanih naučnim zakonima)
  258. koji izražavaju veze
  259. između zapažanja tih koncepata.
  260. Naučna teorija je napravljana tako da odgovara
  261. dostupnim empirijskim podacima dobijenih posmatranjem,
  262. i dalje je predstavljena kao princip ili grupa principa
  263. u svrhu objašnjenja klase fenomena.
  264. Naučna teorija je potpuno drugačija
  265. od bilo koje druge teorije
  266. ona je najverovatnije varijanta
  267. nastala iz skorašnjih otkrića.
  268. Nauka je najbolji alat ikad ustanovljen ♪
  269. u cilju razumevanja kako svet radi. ♪
  270. Nauka je vrlo human oblik znanja ♪
  271. Uvek smo na ivici poznatog ♪
  272. Nauka je zajednički poduhvat ♪
  273. za nove generacije ♪
  274. Sećamo se onih koji su spremili put ♪
  275. vidimo kroz njih ♪
  276. Ukoliko ste naučno obrazovani ♪
  277. svet vam izgleda mnogo drugačije ♪
  278. i to razumevanje vas osnažuje ♪
  279. Stvarna poezija je u stvarnom svetu ♪
  280. Nauka je poezija stvarnosti ♪
  281. Možemo se baviti naukom, i sa njom ♪
  282. možemo unaprediti naše živote ♪
  283. Stvarna poezija je u stvarnom svetu ♪
  284. Nauka je poezija stvarnosti ♪
  285. Priča o ljudima je priča o idejama ♪
  286. koja osvetljava mračne uglove ♪
  287. Naučnici vole misterije, vole neznanje ♪
  288. Ja se ne bojim neznanja ♪
  289. Mislim da je mnogo interesantnije ♪
  290. Postoji veća univerzalna stvarnost ♪
  291. koje smo svi mi deo ♪
  292. Što dalje se otisnemo u univerzum ♪
  293. sve su čudesnija naša otkrića ♪
  294. Potraga za istinom, ♪
  295. je priča puna samospoznaje ♪
  296. Postoji stvarna poezija u stvarnom svetu ♪
  297. Nauka je poezija stvarnosti ♪
  298. Možemo se baviti naukom, i sa njom ♪
  299. možemo unaprediti naše živote. ♪
  300. Postoji stvarna poezija u stvarnom svetu ♪
  301. Nauka je poezija stvarnosti ♪
  302. Priča o ljudima je priča o idejama ♪
  303. koje osvetljavaju mračne uglove ♪
  304. Iz naše usamljene tačke u kosmosu ♪
  305. imamu našu moć razmišljanja ♪
  306. mogli smo proviriti nazad do kratkog momenta ♪
  307. nakon postanka sveta ♪
  308. Mislim da nauka ♪
  309. menja način na koji um radi ♪
  310. Razmislivši još malo dublje o stvarima ♪
  311. Nauka zamenjuje lične predrasude ♪
  312. sa dokazima koji se mogu javno verifikovati ♪
  313. Postoji stvarna poezija u stvarnom svetu ♪
  314. Nauka je poezija stvarnosti ♪
  315. Možemo se baviti naukom, i sa njom ♪
  316. možemo unaprediti naše živote ♪
  317. [ nauka je odličan alat za razumevanje
  318. sveta koji nas okružuje ]
  319. [ zamisli je kao UVELIČAVAJUĆE staklo
  320. kroz koje možeš videti
  321. stvarnost oko sebe ]