Return to Video

Poslednji živi pripadnici izumrle vrste - Jan Stejskal

  • 0:07 - 0:13
    U kenijskim savanama, dve ženke
    severnih belih nosoroga, Najin i Fatu,
  • 0:13 - 0:16
    zadovoljno grickaju travu.
  • 0:16 - 0:18
    U vreme objavljivanja ovog videa,
  • 0:18 - 0:23
    ovo su dva poslednja poznata
    severna bela nosoroga na Zemlji.
  • 0:23 - 0:26
    Njihova vrsta je praktično izumrla -
  • 0:26 - 0:30
    bez mužjaka, Najin i Fatu
    ne mogu da se reprodukuju.
  • 0:30 - 0:34
    Ali ipak, i dalje ima nade da oživimo
    severne bele nosoroge.
  • 0:34 - 0:36
    Kako je to moguće?
  • 0:36 - 0:39
    Priča počinje pre oko 50 godina,
  • 0:39 - 0:42
    kada su lovokradice počele
    ilegalno da love hiljade nosoroga
  • 0:42 - 0:45
    duž Afrike zbog njihovih rogova.
  • 0:45 - 0:48
    Ovo, zajedno sa građanskim ratovima
    na njihovoj teritoriji,
  • 0:48 - 0:52
    desetkovalo je populaciju
    severnih belih nosoroga.
  • 0:52 - 0:57
    Zabrinuti konzervatori počeli su da ih
    odgajaju u zarobljeništvu 1970-ih godina,
  • 0:57 - 1:01
    sakupljajući i čuvajući
    spermatozoide mužjaka.
  • 1:01 - 1:05
    Samo četiri nosoroga su na kraju rođena
    u ovom ambicioznom programu uzgoja.
  • 1:05 - 1:10
    Najin i njena ćerka Fatu
    su dva poslednja nosoroga.
  • 1:10 - 1:15
    U 2014. godini, konzervatori su otkrili
    da nijedna ne može da ima mladunčad.
  • 1:15 - 1:20
    Iako je Najin rodila Fatu,
    ona sada ima slabe zadnje noge,
  • 1:20 - 1:23
    što bi moglo da joj pogorša zdravlje
    ako zatrudni opet.
  • 1:23 - 1:27
    A Fatu, međutim, ima degenerisanu
    sluznicu materice.
  • 1:27 - 1:31
    Zatim, poslednji mužjak
    severnog belog nosoroga,
  • 1:31 - 1:34
    Sudan, umro je u 2018. godini.
  • 1:34 - 1:38
    Ali bila je jedna svetla tačka:
    veštačka reprodukcija.
  • 1:38 - 1:43
    Bez živih mužjaka i ženki
    koje mogu da izdrže trudnoću,
  • 1:43 - 1:47
    ovo je u najmanju ruku
    komplikovan i riskantan proces.
  • 1:47 - 1:51
    Iako su naučnici sačuvali spermatozoide,
    morali bi da sakupe jajne ćelije,
  • 1:51 - 1:57
    što je komplikovan zahvat koji zahteva
    da se sedatira ženka na do dva sata.
  • 1:57 - 2:00
    Onda, oni bi mogli da stvore
    uspešan embrion u laboratoriji,
  • 2:00 - 2:05
    nešto što nikada ranije nije bilo urađeno,
    i što niko nije znao kako.
  • 2:05 - 2:07
    Čak i to je bio samo početak -
  • 2:07 - 2:10
    surogat majka druge vrste nosoroga
  • 2:10 - 2:13
    bi nosila embrion do porođaja.
  • 2:13 - 2:17
    Ženke bliskog rođaka ove vrste,
    južnog belog nosoroga,
  • 2:17 - 2:21
    postale su ključ za razvijanje
    embriona nosoroga u laboratoriji
  • 2:21 - 2:24
    i vodeći kandidat za surogat majke.
  • 2:25 - 2:30
    Severni i južni beli nosorozi
    odvojili su se pre oko milion godina
  • 2:30 - 2:33
    u različite, premda usko povezane vrste.
  • 2:34 - 2:38
    Nastanjuju različite oblasti,
    i imaju pomalo različite fizičke osobine.
  • 2:38 - 2:42
    Sticajem srećnih okolnosti,
    nekoliko ženki južnog belog nosoroga
  • 2:42 - 2:45
    zahtevalo je lečenje
    za njihove reproduktivne probleme,
  • 2:45 - 2:49
    a istraživači su mogli da sakupe
    jajne ćelije kao deo tog lečenja.
  • 2:49 - 2:53
    U zoološkom vrtu Dvur Kralove
    oktobra 2015. godine,
  • 2:53 - 2:57
    eksperti iz berlinskog IZD
    počeli su da sakupljaju jajne ćelije
  • 2:57 - 2:59
    južnog belog nosoroga
  • 2:59 - 3:05
    i da ih šalju u Avanteu, laboratoriju
    za životnjsku reprodukciju u Italiji.
  • 3:05 - 3:12
    Tamo su naučnici razvili i usavršili
    tehniku stvaranja uspešnog embriona.
  • 3:12 - 3:14
    Čim su savladali tehniku,
  • 3:14 - 3:20
    istraživači su izvadili jajne ćelije
    Nadjni i Fati 22. avgusta 2019. godine
  • 3:20 - 3:22
    i poslali ih u Italiju.
  • 3:22 - 3:25
    Tri dana kasnije, oplodili su
    jajne ćelije spermatoizoidom
  • 3:25 - 3:28
    mužjaka severnog belog nosoroga.
  • 3:28 - 3:32
    Nakon još jedne nedelje, dva zigota
    dospela su do stadijuma razvoja
  • 3:32 - 3:36
    kad embrion može da se zamrzne
    i sačuva za budućnost.
  • 3:36 - 3:39
    Još jednim sakupljanjem
    u decembru 2019. godine
  • 3:39 - 3:41
    dobio se još jedan embrion.
  • 3:41 - 3:46
    Početkom 2020. godine
    plan je da se sakupljaju jajne ćelije
  • 3:46 - 3:50
    Najini i Fatu tri puta godišnje
    ako su dovoljno zdrave.
  • 3:50 - 3:52
    U međuvremenu, istraživači traže
  • 3:52 - 3:55
    izgledne surogat majke
    južnih belih nosoroga,
  • 3:55 - 3:59
    idealno bi bilo da s u prošlosti
    izdržale trudnoću.
  • 3:59 - 4:02
    Plan za surogat majke je donekle
    korak u nepoznato,
  • 4:02 - 4:05
    i južni i severni
    beli nosorozi ukrstili su se
  • 4:05 - 4:10
    tokom poslednjeg glacijacijskog perioda
    i skorije 1977. godine,
  • 4:10 - 4:14
    tako da su istraživači optimistični
    da južni beli nosorog
  • 4:14 - 4:17
    može da podnese trudnoću
    sa severnim belim nosorogom.
  • 4:17 - 4:21
    Takođe, trudnoće ove dve vrste
    iste su vremenske dužine.
  • 4:21 - 4:25
    Ipak, prenošenje embriona
    u nosoroga je riskantno
  • 4:25 - 4:27
    zbog oblika grlića materice.
  • 4:27 - 4:30
    Krajnji cilj, za koji
    su potrebne decenije,
  • 4:30 - 4:34
    jeste da se osnuje populacija za odgoj
    severnih belih nosoroga
  • 4:34 - 4:37
    u njihovoj originalnoj oblasti.
  • 4:37 - 4:40
    Studije sugerišu da imamo
    dovoljno individualnih uzoraka
  • 4:40 - 4:43
    da se opet stvori populacija
    sa genetskom raznovrsnošću
  • 4:43 - 4:45
    koju je ova vrsta imala pre sto godina.
  • 4:45 - 4:48
    Iako su pojedinosti
    ovih napora jedinstvene,
  • 4:48 - 4:52
    što se više vrsta suočava sa kritičnom
    ugroženošću ili istrebljenjem,
  • 4:52 - 4:56
    takođe je arena za velika pitanja:
  • 4:56 - 5:00
    da li imamo odgovornost da pokušamo
    da izvedemo vrste van opasnosti,
  • 5:00 - 5:04
    naročito pošto su ih ljudske akcije
    dovele do toga?
  • 5:04 - 5:07
    Postoje li ograničenja napora
    koje bi trebalo da proširimo
  • 5:07 - 5:10
    kako bismo spasili životinje
    kojima preti izumiranje?
Title:
Poslednji živi pripadnici izumrle vrste - Jan Stejskal
Speaker:
Jan Stejskal (Jan Stejskal)
Description:

Pogledajte celu lekciju na: : https://ed.ted.com/lessons/the-last-living-members-of-an-extinct-species-jan-stejskal

U kenijskim savanama, dve ženke severnog belog nosoroga, Najin i Fatu zadovoljno pasu travu. One su dva poslednja poznata severna bela nosoroga na Zemlji. Njihova vrsta je praktično izumrla, bez mužjaka, one ne mogu da se reprodukuju. Ali ipak, i dalje ima nade da se ožive severni beli nosorozi. Kako je to moguće? Jan Stejskal zadire u nauku oživljavanja ove izumiruće vrste.

Lekciju pripremio Jan Stejskal, režirao Denis Čapon.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:11

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.