Kako parovi koji rade mogu da podržavaju jedno drugo

Moguće je imati uspešnu karijeru I uspešan brak. Profesor i autor Dženifer Petriljieri objašnjava kako vi i vaš partner možete doneti odluke koje doprinose vašem zajedničkom životu - bez žrtvovanja svojih individualnih težnji.

Možda zvuči čudno pominjati posao,

ali kad se zaljubljujemo,

često razmatramo kako će ta ljubav
uticati na naš zivot,

a naš posao i karijere su veliki deo toga.

[Način na koji radimo]

[Omogućeno uz podršku Dropbox-a]

Svi parovi koji rade
suočavaju se sa teskim odlukama,

i to može biti kao igra sa nultim zbirom.

Jednom partneru se ponudio
posao u drugom gradu,

pa drugi treba da napusti
svoj posao i počne opet.

Jedan partner preuzima više brige o deci
i stavlja svoju karijeru na čekanje

tako da bi drugi mogao da juri
uzbudljiva unapređenja.

Jedan dobija, a jedan gubi.

Dok su neki parovi koji donose
ove odluke zadovoljni,

drugi se zbog njih gorko kaju.

Šta pravi razliku?

Poslednjih sedam godina
proučavam parove koji rade,

i saznala sam da se ne radi
o tome šta parovi biraju,

nego kako biraju.

Naravno, ne možemo
kontrolisati naše okolnosti,

niti imamo bezgranične izbore.

Ali za one koje imamo,

kako parovi mogu da izaberu dobro?

Prvo: počnite rano, mnogo pre
nego što morate da odlučite nešto.

U trenutku kada ste suočeni
sa teškim izborom,

recimo, da jedno od vas
treba da se vrati u školu

ili prihvati rizičnu poslovnu ponudu,

prekasno je.

Izabrati dobro počinje razumevanjem
međusobnih težnji na vreme -

težnji kao želji da započnete mali posao,

živite u blizini šire porodice,

uštedite dovoljno novca
da kupite svoju kuću

ili dobijete još jedno dete.

Mnogi od nas mere svoj život
upoređivanjem onoga što radimo

sa našim težnjama.

Kad je jaz mali,

osećamo se zadovoljno.

Kada je veliki,

osećamo se nesrećno.

A ako smo deo para,

svaljujemo barem deo krivice
na našeg partnera.

Odvojite vreme najmanje dva puta godišnje

da razgovarate o vašim težnjama.

Veliki sam fan vođenja pisane
evidencije ovih razgovora.

Zapisivanje sa našim partnerima

pomaže nam da se setimo međusobnih težnji

i da pišemo priču naših života zajedno.

Sledeće: eliminišite opcije

koje ne podržavaju život
koji želite da živite zajedno.

Možete učiniti ovo određivanjem granica
koje vam olakšavaju donošenje odluke.

Granice kao geografija:
gde biste voleli da živite i radite?

Vreme: koliko radnih sati nedeljno
će učiniti porodični život mogućim?

Putovanje: koliko poslovnih
putovanja možete podneti?

Jednom kada odredite svoje granice,
odluka postaje laka

kada se suočite sa prilikom
koja pada van njih.

"Neću ići na intervju za taj posao,

zato što smo se dogovorili
da ne želimo da se selimo."

Ili, "Smanjiću prekovremeni rad

zato što smo se dogovorili da je bitno
da provodimo vreme zajedno kao porodica."

Parovi koji razumeju međusobne težnje

i posvete se jakim granicama

mogu odustati od naizgled
atraktivnih prilika bez kajanja.

Ako ste suočeni sa prilikom
koja ne spada unutar vaših granica,

onda je važno da odluka koju donesete

balansira vremenom vašu vezu,

čak i ako se ne poklapa
sa težnjama oba partnera

u isto vreme.

Ako vaše odluke uglavnom
donosi jedan partner

ili podržavaju težnje jednog
partnera više od drugog,

doći će do neravnoteže.

Našla sam da je ta neravnoteža

razlog zašto većina radnih parova ne uspe.

Na kraju, jedan se zasiti
time što je rekvizit,

a ne partner.

Da biste izbegli ovo,

pratite svoje odluke vremenom.

Za razliku od vaših težnji i granica,

nema potrebe da vodite detaljnu evidenciju
svake odluke koju ste doneli.

Samo vodite otvoren razgovor
o tome kako se oboje osećate

da oblikujete odluke
koje utiču na vas oboje.

Kako ćete znati da ste izabrali dobro?

Jedan uobičajeni nesporazum

je da možete samo znati
koji izbor je pravi u retrospektivi.

I možda je istina
da sudimo o životu unazad,

ali moramo ga živeti unapred.

Saznala sam da parovi koji gledaju
na odluke unazad kao dobre,

čine to ne samo zbog ishoda na kraju;

čine to jer ih je taj izbor učinio jačim
individualno i kao par

dok su odlučivali.

Nije ono što su odabrali,

nego to da su birali namerno,

i to je učinilo da se osećaju
bliže i slobodnije zajedno.