Frida Kalo, žena iza legende - Izolt Gilespi

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/frida-kahlo-the-woman-behind-the-legend-iseult-gillespie

Godine 1925. Frida Kalo se vraćala kući iz škole u Meksiko Sitiju kada se autobus u kojem je bila sudario sa tramvajem. Zadobila je skoro smrtonosne povrede i od tada njeni invaliditeti postali su jedna od glavnih tema njenih slika. U toku svog života, dokazaće se kao kreator i muza iza izvanrednih umetničkih dela. Izolt Gilespi zalazi dublje u život i delo Fride Kalo.

Lekciju priredio Izolt Gilespi, režirali Ivana Bošnjak i Tomas Džonson.

Godine 1925,

Frida Kalo se vraćala kući
iz škole u Meksiko Sitiju

kada se autobus u kojem je bila
sudario sa tramvajem.

Zadobila je skoro smrtonosne povrede
kičme, karlice i kukova,

zbog čega je mesecima
bila prikovana za krevet.

Tokom svog oporavka,

prikačila je poseban štafelaj za krevet

kako bi vežbala slikanje.

Kada je krenula da radi,

slikala je svet
onako kako ga je ona videla.

Tokom svog života,

dokazaće se kao stvaralac i muza
iza izvanrednih umetničkih dela.

Iako ste se možda već susreli
sa njenim pogledom,

njena dela nam pružaju priliku
da vidimo svet kroz njene oči.

Slikala je porodicu i prijatelje,

mrtvu prirodu i duhovne scene,

ali njeni očaravajući autoportreti su ti

zbog kojih je pridobila pažnju sveta.

Na jednom od ranijih radova,

„Autoportretu u somotskoj haljini",

fokus je na njenim obrvama,
dlakama na licu,

dugačkom vratu i prodornom pogledu.

Te odlike je zadržala u daljem radu,

ali Kalo je počela da prikazuje sebe
na neobične načine.

Na primer,

na „Slomljenom stubu" koristi simbolizam,
religiozne motive i pejzaž u pukotinama

da prikaže svoje fizičko
i psihičko stanje.

Godine 1928. Kalo je započela vezu
sa slikarom, Dijegom Riverom.

Postali su doživotni partneri
i zajedno odavali sliku ekscentričnosti.

Zajedno su putovali svetom
i posvetili se umetnosti,

komunističkoj politici
i meksičkom nacionalizmu.

Kalo i Rivera su bili
izuzetno privučeni „Meksikanidadu“,

pokretu koji je veličao nacionalnu kulturu
nakon meksičke revolucije.

Preko dana, Kalo bi nosila
tradicionalnu tevantepešku haljinu

i tako živela u duhu te nacije.

Na svojim slikama stalno se osvrtala
na meksičko narodno slikanje,

koristeći svetle boje

i slikajući motive poput smrti,
religije i prirode.

Zbog slika ogromnih lebdećih cvetova,

lelujavih pejzaža, izmeštenih
delova tela i demonskih oblaka,

Kalo često povezuju sa nadrealizmom.

Ali, dok su nadrealisti koristili motive
nestvarnog da bi prikazali podsvest,

Kalo ih je koristila kako bi prikazala
svoje fizičko stanje i životna iskustva.

Dva motiva na koja se ona najviše fokusira

jesu njeni invaliditeti i njen brak.

Kao posledica saobraćajne nesreće,

ceo život imala je problema sa zdravljem

i dosta vremena je provela u bolnicama.

U svojim radovima često se bavila
fizičkim i psihičkim efektima

svojih fizičkih nedostataka.

Slikala je sebe u agoniji,

oporavljajući se od operacija,

kao i predmete poput svoje
proteze za leđa i invalidskih kolica.

Njena veza sa Riverom bila je burna,

obeležena prevarama sa obe strane.

U jednom trenutku su se čak i razveli,

ali se ponovo venčali godinu dana kasnije.

Tokom ovog perioda,

Kalo je naslikala
dupli autoportret „Dve Fride"

koji svedoči o bolu nakon gubitka
i sada već podvojenoj svesti o sebi.

Frida sa leve strane slomljenog je srca.

Iz tog srca ide krv i pada na njenu
staromodnu viktorijansku haljinu.

Ta Frida predstavlja umetnicu
koju je ranila prošlost,

ali ujedno je i arterijom
povezana sa drugom Fridom.

Ova Frida nosi tevantepešku haljinu

i iako se seća Dijega
u vidu male slike u njenoj ruci,

njeno srce je netaknuto.

Zajedno, ove dve figure prikazuju osobu
koja stoji između prošlosti i sadašnjosti,

samostalnosti i zavisnosti.

Kalo je umrla 1954. godine,
u 47. godini života.

U godinama nakon svoje smrti,

stekla je veliku slavu
koja traje i do dana današnjeg.

I iako se slika o njenom životu proširila,

celokupno delo Fride Kalo

podseća nas da ne postoji
jednostavan način

da opišemo život, delo
i zaveštanje žene iza legende.

Ona je predstavila više verzija
svog pogleda na stvarnost života

i tako nam ponudila da pogledamo
u ogledala njene duše.