Uspon Azije - kako i kada

Hans Rosling je bio mladi, gostujući student u Indiji kada je po prvi put shvatio da Azija ima potencijal da ponovo zauzme mesto dominantne svetske ekonomske sile. Na konfereciji TEDIndia je predstavio grafike razvoja globalne ekonomije počevši od 1858. i dao predviđanje tačnog datuma kada će Indija i Kina nadmašiti SAD.

Jednom davno,

kada sam imao 24 godine,

bio sam student medicinskog fakulteta
"St. John" u Bangaloru.

Bio sam gostujući student
tokom jednomesečnog seminara

o javnom zdravstvu.

To iskustvo je zauvek promenilo
način na koji posmatram svet.

Seminar je bio dobar,
ali nije njegov sadržaj sam po sebi

ono što je uticalo
na moj način razmišljanja.

U pitanju je bila brutalna istina
koju sam shvatio prvog jutra -

indijski studenti su bili bolji od mene.

(Smeh)

Vidite, ja sam bio zaluđenik za učenje.

Od malena sam obožavao statistiku.

I marljivo sam učio u Švedskoj.

Na svim kursevima koje sam pohađao
sam bio jedan od četvrtine najboljih,

ali u St. John-u sam bio
u četvrtini najlošijih studenata.

Činjenica je bila da su indijski studenti

marljivije učili od nas u Švedskoj.

Oni bi pročitali udžbenik dva puta,

ili tri ili čak četiri puta.

U Švedskoj bismo ga pročitali jedanput,
a zatim otišli da se zabavljamo.

(Smeh)

I to je, meni,

to lično iskustvo,

bio prvi put u mom životu

da je nešto promenilo način razmišljanja
sa kojim sam odrastao.

I shvatio sam da možda

Zapadni svet neće zauvek
dominirati svetom.

Mislim da mnogi od vas imaju
sličnu vrstu ličnog iskustva.

To je ona spoznaja
da je neko koga ste upoznali

uticao na vas da promenite
svoje predstave o svetu.

Nije u pitanju sama statistika,

iako pokušavam da je prikažem
na zabavan način.

A sada ću,

ovde, na sceni,

pokušati da predvidim
kada će se to dogoditi -

kada će Azija ponovo zauzeti

svoju nadmoćnu poziciju

kao vodeći deo sveta,

što i jeste bila hiljadama godina.

Uradiću to

pokušavajući da predvidim

tačno koje godine će prosečan
dohodak po stanovniku

u Indiji, Kini, dostići onaj na Zapadu.

Ne mislim na celu ekonomiju,

budući da rast indijske ekonomije

do nivoa one Velike Britanije

nije nikakav problem
kada imate milijardu stanovnika.

Zapravo, želim da uočim
kada će prosečna mesečna plata,

novčano primanje svake osobe,

u Indiji i Kini,

kada će se izjednačiti sa onima
u Velikoj Britaniji i SAD-u?

Ali počeću istorijskom pozadinom.

Možete da vidite mapu
kada je postavim gore, zar ne?

Počeću od 1858.

1858. je bila godina velikog
tehnološkog napretka na Zapadu.

To je godina u kojoj je kraljica Viktorija

po prvi put bila
u mogućnosti da komunicira

sa predsednikom Bjukenanom

putem transatlantskog telegrafskog kabla.

Oni su koristili prvi
transatlantski Tviter.

(Smeh)

(Aplauz)

Koristeći ovaj izvanredan
Google i internet

pronašao sam tekst telegrama

poslatog od predsednika
Bjukenana kraljici Viktoriji.

Završava se sledećim rečima:

"Ovaj telegraf je fantastičan
instrument za širenje religije,

civilizacije, slobode
i zakona širom sveta."

To su lepe reči.

Ali zainteresovalo me je
šta je mislio pod "slobodom"

i kome je bila namenjena ta sloboda.

Razmislimo o tome

dok posmatramo
širu sliku sveta iz 1858. godine

budući da je 1858.

takođe bila prekretnica u istoriji Azije.

1858. je bila godina

u kojoj je smeli ustanak
protiv strane okupacije u Indiji

ugušila britanska vojska.

Nakon toga Indija je bila
pod stranom vlašću još 89 godina.

1858. u Kini je godina

pobede britanske vojske u Opijumskom ratu.

To je značilo da stranci,
kako je navedeno u sporazumu,

mogu slobodno da trguju u Kini

i da opijumom plaćaju kinesku robu.

Japan je 1858. godine

primoran da potpiše Harisov sporazum

i da prihvati trgovinu
pod povoljnim uslovima za SAD.

Ugrožavali su ih ti crni brodovi

koji su bili usidreni u tokijskoj luci
tokom prethodne godine.

Za razliku od Indije i Kine,

Japan je zadržao
svoj nacionalni suverenitet.

Pogledajmo koliko to može značiti.

Uradiću to pokazujući balončiće

ovde na "Gapminder" grafu.

gde svaki balončić
predstavlja jednu zemlju.

Veličina balončića u ovom slučaju
je brojnost populacije.

Na ovoj osi je dohodak po stanovniku
izražen u uporedivim dolarima,

a na ovoj osi je očekivano trajanje
života, mera zdravlja populacije.

Takođe, uvodim inovaciju.

U zelenoj Indiji sam pretvorio

laserski zrak u ekološku verziju
koja se može reciklirati.

(Aplauz)

I sad ćemo videti.

Pogledajte: 1858. Indija je ovde,

Kina ovde, Japan tamo,

a SAD i Velika Britanija
su kao bogatije bile tamo.

Pokrenuću svet.

Indija nije uvek bila na ovom nivou.

Zapravo, ako bismo pogledali
u istorijske zapise

postojalo je vreme
pre nekoliko stotina godina

kada su prihodi
po stanovniku u Indiji i Kini

bili viši čak i od onih u Evropi.

Ali do 1850. već mnogo,
mnogo godina traje strana dominacija

i Indija je deindustrijalizovana.

Možete uočiti da zemlje
čija ekonomija raste

jesu SAD i Velika Britanija.

Do kraja veka one su,
takođe, postajale zdravije,

a Japan je počeo da ih sustiže.

Indija se trudila ovde dole.

Primećujete li kako počinje da se kreće?

Ali suverenitet je bio zaista,
zaista dobar za Japan.

I Japan pokušava da se pomeri ovde gore.

Počinje novi vek.

Zdravlje se poboljšava,
Velika Britanija, SAD.

Oprezno sad - približava se
Prvi svetski rat,

a Prvi svetski rat će, kao što znate,

doneti mnogo smrti i ekonomskih problema.

Velika Britanija pada.

A sada dolazi i španski grip.

Posle Prvog svetskog rata
one nastavljaju uspon.

Još uvek pod stranom
dominacijom i bez suvereniteta,

Indija i Kina su dole u ćošku.

Nije se puno toga dogodilo.

Povećala im se brojnost populacije,
ali sve ostalo je skoro isto.

Sada smo u 1930-im i možete primetiti

da Japan prolazi kroz period rata

po nižem očekivanom trajanju života.

Drugi svetski rat
je bio zaista strašan događaj,

za Japan i ekonomski,

ali su se oporavili
veoma brzo po završetku rata.

Stižemo u novi svet.

Konačno 1947. Indija

stiče nezavisnost.

Podigli su indijsku zastavu
i postali suverena nacija,

ali su u velikim problemima ovde dole.

(Aplauz)

1949. smo prisustvovali
javljanju moderne Kine

na način koji je iznenadio svet.

Šta se dogodilo?

Šta se događa posle sticanja nezavisnosti?

Primetite da se zdravlje poboljšava.

Deca počinju da idu u škole.

Zdravstvene usluge su pružane.

A onda je Kina pala
za vreme Velikog skoka napred.

To je bila centralna planska
ekonomija Mao Cedunga.

Zatim se Kina oporavila, a onda su rekli:

"Nikad više, planska ekonomija je glupa."

Otišli su ovde gore,
a Indija je pokušavala da ih prati

i zaista su ih sustizali.

Obe zemlje su bile sve bolje sa zdravljem,

ali su im ekonomije bile loše.

Stižemo do 1978, Mao Cedungove smrti

i pojave novog levičara.

To je bio Deng Šaoping.

Rekao je: "Nije bitno
da li je mačka bela ili crna,

sve dok hvata miševe."

Zato što je hvatanje miševa

ono što su dve mačke želele da rade.

Primetite da dve mačke ovde,

Kina i Indija, žele da uhvate miševe tamo.

Odlučili su da ne unapređuju
samo zdravstvo i obrazovanje,

već da počnu i sa ekonomijom.

Reforma tržišta se pokazala uspešnom ovde.

Indija sledi reformom tržišta 1992.

I zatim idu prilično blizu zajedno

i možete primetiti
da su sličnosti Indije i Kine

na mnogo načina
veće od njihovih različitosti.

Ovde marširaju, ali da li će sustići?

To je veliko pitanje današnjice.

Ovde su danas.

Dakle, šta znači to što -

(Aplauz)

prosečne vrednosti - ovo je prosek Kine.

Kada bih podelio Kinu, pogledajte ovde,

Šangaj je već sustigao.

Šangaj je već tamo.

I još je zdraviji od SAD-a.

Ali, sa druge strane,
Guejdžou, jedna od siromašnijih,

kontinentalnih provincija Kine, je tamo.

A ako podelim Guejdžou
na urbani i ruralni,

ruralni deo Guejdžoua je tamo dole.

Primetite ove ogromne razlike unutar Kine,

usred brzog ekonomskog rasta.

Kada pogledamo Indiju,

ona zapravo poseduje
drugu vrstu nejednakosti.

Geografska, makrogeografska
razlika nije toliko velika.

Utar Pradeš, najveća pokrajina ovde,

je siromašnija i lošijeg
je zdravlja od ostatka Indije.

Kerala leti tamo na vrhu,

dostigavši SAD po zdravlju,

ali ne i ekonomiji.

A ovde, Maharaštra, u kojoj je Mumbaj,

grabi napred.

Dakle, u Indiji su velike
nejednakosti unutar pokrajina,

a ne između njih.

Samo po sebi to nije loša stvar.

Ako imate puno nejednakosti,
makrogeografske nejednakosti

mogu biti teže za rešavanje na dugi period

nego ako je nejednakost unutar oblasti,

gde je centar rasta

relativno blizu mesta
gde žive siromašni ljudi.

No, postoji još jedna nejednakost.
Pogledaje tamo, SAD.

(Smeh)

Oh, probili su mi okvir stranice.

Grad Vašington je ovde.

(Smeh)

Moji prijatelji u "Gapminder"-u
su me zamolili da pokažem ovo

zato što se u Vašingtonu nalazi novi lider

koji je zaista zabrinut
za zdravstveni sistem.

Ja ga razumem, budući
da je Vašington toliko bogat,

ali manje zdrav od Kerale.

To je veoma interesantno, zar ne?

(Smeh)

(Aplauz)

Vidim poslovnu priliku za Keralu,

pomaganje SAD-u oko popravki
zdravstvenog sistema.

(Smeh)

(Aplauz)

Ovde imamo celi svet.

U donjem uglu je mapa.

Kada posmatrate dve velike mačke
ovde kako guraju napred,

možete primetiti da se između njih

i ispred njih nalazi cela skupina
uzdižućih ekonomija sveta,

što je Tomas Fridman veoma
ispravno nazvao "ravnim svetom".

Uočite da veliki deo svetske populacije

gura napred što se tiče
zdravlja i obrazovanja,

ali da u Africi i nekim drugim mestima,

kao što je ruralni Guejdžou u Kini,

ljudi i dalje žive u lošim
zdravstvenim i ekonomskim uslovima.

Postoje ogromne nejednakosti u svetu.

Ali veći deo sveta koji se nalazi
u sredini veoma žuri napred.

Vratimo se mojim predviđanjima.

Kada će sustići?

Moramo se vratiti konvencionalnom grafu.

Na ovoj osi je dohodak po stanovniku,

siromašni su dole, bogati gore.

A ovde je vremenska osa, od 1858.

Pokrećem svet.

Videćemo šta će se dešavati
sa ovim zemljama.

Vidite, u Kini pod stranom vlašću

dohodak je zapravo pao
na nivo Indije ovde.

Za to vreme Velika Britanija
i SAD postaju sve bogatije.

Posle Drugog svetskog rata,
SAD su bogatije od Britanije.

Nazavisnost dolazi.

Počinje rast, ekonomska reforma.

Rast ubrzava i pomoću projekcija MMF-a

možete videti kakvo stanje
se očekuje 2014.

Pitanje je kada će se dogoditi sustizanje?

Pogledajte SAD.

Vidite li mehur?

Mehurove, ne moje balončiće,

već finansijske mehurove.

Ovo je "dot com" mehur.

Ovo je "stepenik" za koji
su zašlužni "Lehman Brothers".

Vidite kako je dohodak odjednom pao.

Izgleda da je i ovde i "Northern Rock".

Dakle, izgleda da ove zemlje
ne idu ovim putem.

Izgleda da imaju
mnogo umereniji rast, znate.

Ljudi koje interesuje rast

počinju da gledaju ka Aziji.

Uporedimo sa Japanom.
Ovo je uzdizanje Japana.

Vidite, Japan je to uradio na ovaj način.

Dodajmo Japan.

Nema sumnje da se brzo
sustizanje može desiti.

Vidite li šta je Japan uradio?

Japan je to činio ovako dok nisu sustigli,

a zatim prate ostale bogate ekonomije.

Ali prave projekcije za ovu grupu zemalja

bih hteo da dam na ovaj način.

Može lošije, može bolje.

Uvek je teško predviđati,
pogotovo kad je u pitanju budućnost.

Jedan istoričar mi je rekao
da je još teže predviđati prošlost.

(Smeh)

Mislim da sam u teškom položaju ovde.

Nejednakosti u Kini i Indiji

smatram zaista velikom preprekom,

budući da je "uvlačenje" kompletnog
stanovništva u rast i prosperitet

ono što će stvoriti domaće tržište,

omogućiti društvenu stabilnost

i iskoristiti pun kapacitet stanovništva.

Dakle, društvena ulaganja u zdravstvo,
obrazovanje i infrastrukturu,

i elektrifikaciju su ono što je zaista
neophodno Indiji i Kini.

Upoznati ste sa klimom.

Internacionalni eksperti iz Indije
poručuju da se klima menja

i da moramo delati,

inače će Kina i Indija biti zemlje

koje će najviše pogoditi
klimatske promene.

Smatram da su Indija i Kina
najbolji partneri na svetu

po pitanju dobre globalne
klimatske politike.

Ali oni neće plaćati

ono što su drugi, koji imaju više novca,

uglavnom stvorili
i ja se mogu složiti sa time.

Ali ono što me istinski brine je rat.

Da li će bivše bogate
zemlje zaista prihvatiti

da se svetska ekonomija potpuno promeni

i da se moć premesti
sa mesta na kojima je bila

prethodnih 50, 100, pa i 150 godina,

nazad u Aziju?

I da li će Azija biti u stanju da se nosi

sa novom vodećom pozicijom,

pozicijom najmoćnijeg i svetskog vladara?

Uvek treba izbeći rat,

rat gurne ljude unazad.

Dakle, ako rešimo probleme
nejednakosti, klime i ratovanje,

spremite se za svet jednakosti.

Po svemu sudeći to se dešava.

I ta vizija koju sam imao
kao mladi student 1972. godine,

kako Indijci mogu
biti daleko bolji od Šveđana,

će se uskoro desiti.

A desiće se tačno

2048. godine

u kasnijem delu leta, u julu,

tačnije 27. jula.

(Aplauz)

27. jul 2048.

je moj 100. rođendan.

(Smeh)

I očekujem da ću govoriti

u prvoj sesiji na 39.
konferenciji TED India.

Rezervišite karte na vreme.

Mnogo vam hvala.

(Aplauz)