Čudesna istorija najčešće kradene slike na svetu

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/the-strange-history-of-the-world-s-most-stolen-painting-noah-charney

Tokom šest vekova, slika Gentski oltar, nazvana i „Obožavanje mističnog jagnjeta” je spaljivana, krivotvorena i pljačkana u tri različita rata. Zapravo se radi o najčešće kradenoj umetnini na svetu - i smatra se jednom od najuticajnijih slika ikad napravljenih. Zbog čega je tačno ovo delo tako posebno? Noa Čarni osvetljava Jan van Ajkovo remek-delo.

Lekcija: Noa Čarni; režija: Zedem Media.

Tokom šest vekova, Gentski oltar

je spaljivan, krivotvoren i pljačkan
u tri različita rata.

Zapravo se radi
o najčešće kradenoj umetnini,

koja iako je razotkrila neke svoje tajne,
druge je ostavila sakrivenim.

Godine 1934, policija iz Genta u Belgiji
je čula da je jedan od Oltarevih panela,

čija se prednja strana
odvojila od zadnje, iznenada nestao.

Komesar je istražio mesto zločina,

ali je zaključio da je krađa
u prodavnici sira važnija.

Narednih meseci se pojavilo
dvanaest zahteva za otkup

i polovina panela je čak vraćena
u znak dobre volje.

U međuvremenu, umetnički restaurator
Džef van der Viken

je napravio repliku nedostajuće polovine
za prikazivanje dok se prava ne pronađe.

Međutim, to se nikad nije desilo.

Neki su sumnjali
da je on bio uključen u krađu i,

kada su propali zahtevi za otkup,

prosto je slikao preko originala
i predstavio ga kao kopiju.

Međutim, konačan odgovor
nećemo znati decenijama.

Svega šest godina kasnije,
Hitler je planirao veliki muzej,

ali mu je nedostajalo nešto
što je najviše želeo: Gentski oltar.

Kako je nacistička vojska napredovala,

belgijske vođe su poslale
sliku u Francusku.

No nacisti su je konfiskovali
i prebacili u rudnik soli

koji je pretvoren u skladište ukradenih
umetnina koje je sadržalo 6000 remek-dela.

Pred kraj rata, 1945. godine,

jedan nacistički zvaničnik je odlučio
da će radije da raznese rudnik

nego da dozvoli da padne u ruke Saveznika.

Zapravo, Saveznici su imali vojnike
koji su se nazivali Čuvari nasleđa

i koji su imali zadatak
čuvanja kulturnog blaga.

Dvojica su bila stacionirana 570 km daleko
kada je jednog zaboleo zub.

Posetili su lokalnog zubara,

koji je pomenuo da i njegov zet voli
umetnost i poveo ih je da ga upoznaju.

Otkrili su da je on zapravo jedan od
bivših nacističkih savetnika za umetnost

koji je trenutno u bekstvu.

I začudo, sve im je ispričao.

Čuvari nasleđa su osmislili plan
da spase umetnička dela,

a lokalni Otpor je odlagao
uništenje rudnika do njihovog dolaska.

Unutra su među drugim blagom
otkrili Oltar.

Gentski oltar,

nazvan i „Obožavanje mističnog
jagnjeta” po centralnom motivu,

sastoji se od 12 panela
koji prikazuju biblijsku priču.

Radi se o jednom od najuticajnijih
umetničkih dela ikad napravljenih.

Kada ga je Jan van Ajk dovršio
u Gentu 1432. godine,

istog trena je proglašeno
najboljom slikom u Evropi.

Milenijumima su umetnici koristili tempere

koje se sastoje od mlevenog
pigmenta u žumancetu,

a to je davalo žive, ali prigušene boje.

Oltar je prvi demonstrirao
jedinstvene mogućnosti uljanih boja.

Omogućile su van Ajku
da oslika svetlost i pokret

kako nikad pre nije viđeno.

Postigao je to ponekad koristeći četkice
tanke kao jazavčeva dlaka.

A slikajući detalje,
poput gentskih znamenitosti,

botanički prepoznatljivog cveća
i realističnih lica,

Oltar je bio rodonačelnik umetničkog stila
koji će da bude poznat kao realizam.

Ipak, po okončanju konzervatorskog posla
2019, otkriveno je da su vekovima

ljudi posmatrali
drastično izmenjenu verziju.

Zbog na desetine restauracija,

preko gotovo 70 procenata
određenih delova je bilo nanovo oslikano.

Kako su konzervatori uklanjali
ove naslage boje, laka i gareži,

otkrili su živahne boje i čitave zgrade
koje su dugo bile nevidljive.

Drugi detalji su bili nespokojniji.

Četiri uha mističnog jagnjeta
su dugo zbunjivala posmatrače.

No, ekipa konzervatora
je otkrila da je drugi par

zapravo pentimento -

tj. fantom osnovnog sloja boje
koji se pojavljuje kako nove boje blede.

Restauratori su naslikali
preko prvobitnog jagnjeta

nešto što su smatrali
uverljivijom verzijom.

Uklonili su gornje naslage boje

i otkrili da je prvobitno jagnje
zapanjujuće nalik čoveku.

Konzervatori su takođe konačno utvrdili
da li je van der Viken

prosto vratio nedostajući panel iz 1934.

Nije.

Potvrđeno je da se radi o kopiji, što
znači da je original i dalje izgubljen.

Međutim, postojao je poslednji trag.

Gentski broker, godinu dana nakon krađe,
na smrtnoj postelji

je otkrio neposlatu poruku za otkup.

U njoj piše:

delo „počiva na mestu
na kom ja, niti iko drugi

ne može da ga uzme,
a da ne privuče pažnju javnosti.”

Slučaj se i dalje dodeljuje
po jednom gentskom detektivu,

ali, iako nove dojave stižu svake godine,
delo još uvek nije otkriveno.