Return to Video

Kako klimatske promene mogu umanjiti hranljivu vrednost hrane koju jedemo

  • 0:02 - 0:07
    Jogi Bera, američki igrač bejzbola
    i filozof, rekao je:
  • 0:07 - 0:10
    „Ako ne znamo kuda idemo,
    možda tamo nećemo stići.“
  • 0:12 - 0:16
    Prikupljanje naučnog znanja
    nam daje bolji uvid
  • 0:16 - 0:21
    i jasniju sliku o tome kako bi izgledala
    naša budućnost dok se klima menja
  • 0:21 - 0:23
    i šta to može značiti za naše zdravlje.
  • 0:24 - 0:27
    Ovde sam da pričam u vezi s tim,
  • 0:27 - 0:32
    o tome kako gasovi staklene bašte
    nastali sagorevanjem fosilnih goriva
  • 0:32 - 0:36
    smanjuju hranljivu vrednost
    hrane koju jedemo.
  • 0:37 - 0:39
    Počnimo od piramide ishrane.
  • 0:39 - 0:41
    Svima vam je poznata piramida ishrane.
  • 0:41 - 0:44
    Svi treba da se zdravo hranimo.
  • 0:44 - 0:45
    Moramo da unosimo proteine,
  • 0:45 - 0:47
    mikronutrijente,
  • 0:47 - 0:48
    vitamine.
  • 0:48 - 0:51
    Ovo je jedan način razmišljanja o tome
  • 0:51 - 0:54
    kako da se postaramo da dobijemo
    šta nam je potrebno svakog dana
  • 0:54 - 0:56
    da rastemo i razvijamo se.
  • 0:56 - 0:59
    Ne hranimo se samo iz potrebe,
  • 0:59 - 1:01
    već i uživamo u tome.
  • 1:01 - 1:04
    Hleb, pasta, pica -
  • 1:04 - 1:08
    postoji toliko vrsta hrane
    koje su od kulturološke važnosti.
  • 1:08 - 1:09
    Uživamo da ih jedemo.
  • 1:10 - 1:12
    Važne su za našu ishranu,
  • 1:13 - 1:15
    ali i za našu kulturu.
  • 1:16 - 1:21
    Nivo ugljen-dioksida raste
    od početka industrijske revolucije,
  • 1:21 - 1:27
    od 280 milionitih delova do 410,
    koliko ih ima danas,
  • 1:27 - 1:29
    i nastavlja da raste.
  • 1:29 - 1:33
    Ugljenik potreban biljkama da rastu
    dolazi od ovog ugljen-dioksida.
  • 1:33 - 1:35
    On dolazi do biljke,
  • 1:35 - 1:38
    raspada se na samo ugljenik,
  • 1:38 - 1:40
    a biljke ga koriste za rast.
  • 1:41 - 1:43
    Takođe su im potrebne
    hranljive materije iz zemljišta.
  • 1:44 - 1:48
    Dakle, ugljen-dioksid je hrana za biljke.
  • 1:49 - 1:54
    Trebalo bi da su ovo dobre vesti,
    da koncentracija ugljen-dioksida raste,
  • 1:54 - 1:57
    čime se obezbeđuje hrana širom sveta
  • 1:57 - 2:01
    i pruža mogućnost ljudima
    da imaju dovoljno hrane svakog dana.
  • 2:01 - 2:07
    Oko 820 miliona ljudi na svetu
    nema dovoljno hrane svakog dana.
  • 2:07 - 2:11
    Postoji mnogo zapisa
    o tome kako će viši nivo ugljen-dioksida
  • 2:11 - 2:13
    pomoći u obezbeđivanju hrane.
  • 2:14 - 2:19
    Potrebno je da ubrzamo napredak
    u produktivnosti u poljoprivredi
  • 2:19 - 2:23
    kako bi se nahranilo 9 do 10 milijardi
    ljudi, koliko će ih biti 2050. godine,
  • 2:23 - 2:26
    i kako bi se postigli
    ciljevi održivog razvoja,
  • 2:26 - 2:28
    naročito cilj broj 2,
  • 2:28 - 2:31
    koji se tiče problema obezbeđivanja hrane,
  • 2:31 - 2:32
    poboljšanja ishrane,
  • 2:33 - 2:36
    povećanja dostupnosti hrane
    koja je potrebna svima.
  • 2:36 - 2:41
    Znamo da klimatske promene utiču
    na produktivnost u poljoprivredi.
  • 2:41 - 2:43
    Temperatura Zemlje je viša za 1 stepen
  • 2:43 - 2:46
    u odnosu na preindustrijsko doba.
  • 2:46 - 2:50
    Ovime se menjaju lokalne temperature
    i količine padavina,
  • 2:50 - 2:54
    što utiče na produktivnost u poljoprivredi
  • 2:54 - 2:56
    u mnogim delovima sveta.
  • 2:56 - 3:00
    A ne radi se samo o lokalnim promenama
    u temperaturi i padavinama,
  • 3:00 - 3:02
    već i o ekstremnim slučajevima.
  • 3:02 - 3:05
    Esktremni su u vidu
    toplotnih talasa, poplava i suša,
  • 3:05 - 3:09
    a koji umnogome utiču na produktivnost.
  • 3:11 - 3:13
    I taj ugljen-dioksid,
  • 3:13 - 3:16
    osim što pomaže biljkama da rastu,
  • 3:16 - 3:19
    takođe ima druge posledice po biljke,
  • 3:19 - 3:22
    a to je da one, kada dobijaju
    više ugljen-dioksida,
  • 3:22 - 3:26
    povećavaju sintezu
    ugljenih hidrata, šećera i skroba,
  • 3:26 - 3:31
    a smanjuju koncentraciju proteina
    i vrlo bitnih hranljivih materija.
  • 3:31 - 3:38
    Ovo je vrlo važno za naš dalji plan
    u vezi sa obezbeđivanjem hrane.
  • 3:39 - 3:42
    Pre par večeri povela se priča
    o klimatskim promenama,
  • 3:42 - 3:46
    i neko je rekao da je optimista 5/7:
  • 3:46 - 3:49
    optimista 5 dana u nedelji,
  • 3:49 - 3:52
    a ovo je tema za preostala dva dana.
  • 3:53 - 3:55
    Kada se radi o mikronutrijentima,
  • 3:55 - 4:00
    skoro na sve njih utiče povećana
    koncentracija ugljen-dioksida.
  • 4:00 - 4:02
    Posebno na gvožđe i cink.
  • 4:02 - 4:06
    Kada nemate dovoljno gvožđa,
    može se razviti anemija.
  • 4:06 - 4:09
    Dovodi se u vezu sa umorom,
    teškoćama u disanju,
  • 4:09 - 4:13
    kao i nekim ozbiljnijim posledicama.
  • 4:13 - 4:14
    Kada nemate dovoljno cinka,
  • 4:14 - 4:17
    možete da izgubite apetit.
  • 4:17 - 4:19
    Ovo je vrlo ozbiljan problem širom sveta.
  • 4:19 - 4:22
    Oko milijardu ljudi na svetu
    ima nedostatak cinka.
  • 4:22 - 4:25
    Veoma je važan za zdravlje majke i deteta.
  • 4:25 - 4:27
    Utiče na razvoj.
  • 4:28 - 4:32
    Vitamini B su vrlo bitni iz mnogo razloga.
  • 4:32 - 4:35
    Oni pretvaraju hranu
    koju jedemo u energiju.
  • 4:35 - 4:36
    Važni su za funkcije
  • 4:36 - 4:40
    mnogih fizioloških aktivnosti
    u našim organizmima.
  • 4:40 - 4:43
    A kada biljka ima više ugljenika,
  • 4:43 - 4:44
    imamo manje azota
  • 4:44 - 4:47
    i manje vitamina B.
  • 4:47 - 4:48
    I ne utiče samo na nas.
  • 4:48 - 4:50
    Utiče i na stoku
  • 4:50 - 4:54
    jer kvalitet stočne hrane opada.
  • 4:54 - 4:57
    Zapravo, ovo utiče na svakog
    ko konzumira biljnu hranu.
  • 4:57 - 5:01
    Uzmimo naše ljubimce
    mačke i pse, na primer.
  • 5:01 - 5:05
    Ako bacimo pogled
    na etiketu njihove hrane,
  • 5:05 - 5:09
    videćemo da u njoj postoji
    velika količina žitarica.
  • 5:09 - 5:11
    Stoga ovo utiče na sve.
  • 5:11 - 5:14
    Kako znamo da je ovo problem?
  • 5:14 - 5:16
    Znamo na osnovu terenskih istraživanja
  • 5:16 - 5:19
    i eksperimentalnih studija
    u laboratorijama.
  • 5:19 - 5:20
    U terenskim istraživanjima -
  • 5:20 - 5:25
    a fokusiraću se prvenstveno
    na pšenicu i pirinač -
  • 5:25 - 5:27
    postoje polja, recimo, pirinča,
  • 5:27 - 5:29
    koja su izdeljena na različite parcele.
  • 5:30 - 5:33
    Parcele su sve iste:
  • 5:33 - 5:34
    zemljište je isto,
  • 5:34 - 5:36
    količina padavina je ista –
  • 5:36 - 5:38
    sve je isto.
  • 5:38 - 5:43
    Osim što iznad nekih parcela
    ima više ugljen-dioksida.
  • 5:43 - 5:45
    Tako možete uporediti
  • 5:45 - 5:48
    situaciju u uslovima danas
  • 5:48 - 5:53
    i onu u uslovima sa više ugljen-dioksida
    kasnije tokom ovog veka.
  • 5:53 - 5:56
    Bila sam deo jedne od nekoliko studija
    koje se ovim bave.
  • 5:56 - 6:01
    Istraživali smo 18 zasada
    pirinča u Kini i Japanu
  • 6:01 - 6:04
    i gajili ih u uslovima
    koje biste očekivali
  • 6:04 - 6:05
    kasnije u ovom veku.
  • 6:07 - 6:09
    Kada pogledate rezultate,
  • 6:09 - 6:12
    beli stubac označava uslove danas,
  • 6:12 - 6:17
    a crveni uslove kasnije u ovom veku.
  • 6:17 - 6:21
    Nivo proteina se smanjuje za oko 10%,
  • 6:21 - 6:25
    gvožđa oko 8%, cinka oko 5%.
  • 6:25 - 6:28
    To ne zvuči kao prevelika promena,
  • 6:28 - 6:32
    ali ako pomislite na ljude
    koji žive u siromaštvu u svakoj zemlji
  • 6:32 - 6:34
    i prvenstveno jedu skrob,
  • 6:34 - 6:37
    onda će ovo dovesti ljude
    koji se nalaze na samoj ivici
  • 6:37 - 6:40
    do toga da pređu tu ivicu
    u ozbiljan nedostatak,
  • 6:40 - 6:42
    što će izazvati
    razne zdravstvene probleme.
  • 6:42 - 6:46
    Situacija je malo drastičnija
    za vitamin B.
  • 6:46 - 6:50
    Ako pogledate vitamine B1 i B2,
  • 6:50 - 6:52
    videćete pad od oko 17%.
  • 6:52 - 6:58
    Pantotenska kiselina, vitamin B5,
    beleži pad od oko 13%.
  • 6:58 - 7:01
    Nivo folata se smanjuje za oko 30%.
  • 7:01 - 7:05
    Ove cifre predstavljaju prosečne vrednosti
    raznih eksperimenata.
  • 7:05 - 7:09
    Folat je od velikog značaja
    za razvoj dece.
  • 7:09 - 7:11
    Kod trudnica koje ne dobijaju
    dovoljno folata
  • 7:11 - 7:15
    postoji veći rizik da bebe
    budu rođene sa nekim defektom.
  • 7:15 - 7:20
    Ovo su vrlo ozbiljne potencijalne
    posledice po naše zdravlje
  • 7:20 - 7:22
    ako nivo ugljen-dioksida nastavi da raste.
  • 7:24 - 7:25
    U drugom primeru,
  • 7:25 - 7:29
    koji su modelovali Kris Vejant
    i njegove kolege,
  • 7:29 - 7:34
    vidimo povezanost povišenog nivoa CO2
    i smanjenog nivoa gvožđa i cinka -
  • 7:34 - 7:36
    a proučavali su samo gvožđe i cink -
  • 7:36 - 7:38
    sa raznim zdravstvenim ishodima.
  • 7:38 - 7:42
    Uzimali su u obzir malariju,
    dijarejske bolesti, upalu pluća,
  • 7:42 - 7:44
    anemiju usled nedostatka gvožđa,
  • 7:44 - 7:48
    i razmatrali moguće posledice
    u 2050. godini.
  • 7:48 - 7:50
    Tamnija boja
  • 7:50 - 7:52
    označava veće posledice.
  • 7:52 - 7:55
    Možete da vidite veliki uticaj
  • 7:55 - 7:58
    u Aziji i Africi,
  • 7:58 - 8:01
    ali obratite pažnju
    na to da i zemlje poput SAD-a
  • 8:01 - 8:02
    i zemalja Evrope
  • 8:02 - 8:04
    mogu biti pogođene.
  • 8:05 - 8:09
    Procenjuje se da bi oko 125 miliona ljudi
    moglo biti pogođeno.
  • 8:10 - 8:14
    Takođe su prikazali
    najefikasnije moguće intervencije
  • 8:14 - 8:19
    i došli do zaključka da treba smanjiti
    emisiju gasova staklene bašte:
  • 8:19 - 8:22
    smanjiti emisiju gasova
    do polovine ovog veka
  • 8:22 - 8:26
    kako ne bismo brinuli toliko
    o ovim posledicama kasnije.
  • 8:29 - 8:31
    Ovi eksperimenti i prikazi
  • 8:31 - 8:34
    nisu uzeli u obzir same klimatske promene.
  • 8:34 - 8:37
    Fokusirali su se isključivo
    na ugljen-dioksid.
  • 8:37 - 8:40
    Stoga, kada uzmete sve u obzir,
  • 8:40 - 8:43
    očekuje se da je ovaj uticaj mnogo veći
    od ovoga što vam pričam.
  • 8:44 - 8:47
    Volela bih da mogu da vam kažem sada
  • 8:47 - 8:52
    koliko je hrana koju ste jeli za doručak
    i ona koju ćete jesti za ručak
  • 8:52 - 8:55
    drugačija od hrane koju su vaši preci jeli
  • 8:55 - 8:57
    u pogledu kvaliteta hranljivosti.
  • 8:58 - 8:59
    Ali ne mogu.
  • 8:59 - 9:02
    Nema istraživanja o tome.
  • 9:02 - 9:05
    Volela bih da vam kažem
    koliko na pitanje obezbeđenosti hrane
  • 9:05 - 9:07
    utiču ove promene.
  • 9:08 - 9:09
    Ali ne mogu.
  • 9:09 - 9:11
    Nema istraživanja ni o tome.
  • 9:12 - 9:16
    Treba znati dosta o ovom problemu,
  • 9:16 - 9:20
    uključujući moguća rešenja.
  • 9:20 - 9:23
    Ne znamo tačno koja rešenja postoje,
  • 9:23 - 9:25
    ali imamo dosta opcija.
  • 9:26 - 9:28
    Imamo napredak u tehnologiji.
  • 9:28 - 9:31
    Imamo uzgoj biljaka.
    Imamo biofortifikaciju.
  • 9:31 - 9:33
    Zemljišta mogu biti od pomoći.
  • 9:33 - 9:36
    I naravno, bilo bi vrlo korisno da znamo
  • 9:36 - 9:40
    kako ove promene mogu da utiču
    na budućnost našeg zdravlja
  • 9:40 - 9:43
    i zdravlja naše dece i unuka.
  • 9:44 - 9:46
    A za takve investicije je potrebno vreme.
  • 9:47 - 9:50
    Biće potrebno dosta vremena
    da se pozabavimo svim ovim pitanjima.
  • 9:51 - 9:55
    Ne postoji nijedan državni entitet
    ili poslovna organizacija
  • 9:55 - 9:57
    koja finansira istraživanje ovoga.
  • 9:58 - 10:03
    Hitno su nam potrebne investicije
    kako bismo stvarno znali kako dalje.
  • 10:04 - 10:07
    U međuvremenu, ono što možemo
  • 10:07 - 10:13
    je da osiguramo da svim ljudima
    bude dostupna potpuna ishrana,
  • 10:13 - 10:17
    ne samo onima iz bogatijih krajeva sveta,
    već svima na planeti.
  • 10:18 - 10:22
    Takođe moramo da pojedinačno i kolektivno
    smanjimo emisije gasova staklene bašte
  • 10:22 - 10:26
    kako bismo smanjili izazove
    koji nas čekaju kasnije.
  • 10:28 - 10:33
    Kaže se ako mislite da je obrazovanje
    skupo, probajte sa neznanjem.
  • 10:34 - 10:35
    Ali nemojmo to.
  • 10:36 - 10:39
    Hajde da uložimo u sebe,
  • 10:39 - 10:40
    u našu decu
  • 10:40 - 10:41
    i u našu planetu.
  • 10:41 - 10:43
    Hvala.
  • 10:43 - 10:47
    (Aplauz)
Títol:
Kako klimatske promene mogu umanjiti hranljivu vrednost hrane koju jedemo
Speaker:
Kristi Ebi (Kristie Ebi)
Descripció:

Povećanje nivoa ugljenika u atmosferi može da ubrza rast biljaka, ali postoji i druga skrivena posledica: oni oduzimaju biljkama hranljive materije i vitamine koji su nam potrebni za život. U govoru o obezbeđivanju hrane na globalnom nivou, epidemiolog Kristi Ebi istražuje potencijalno velike zdravstvene posledice ove sve veće krize u našoj ishrani, i istražuje korake koje možemo preduzeti kako bismo svim ljudima obezbedili pristup bezbednoj, zdravoj hrani.

more » « less
Video Language:
English
Team:
TED
Projecte:
TEDTalks
Duration:
11:00

Serbian subtitles

Revisions