Kako klimatske promene mogu umanjiti hranljivu vrednost hrane koju jedemo

Povećanje nivoa ugljenika u atmosferi može da ubrza rast biljaka, ali postoji i druga skrivena posledica: oni oduzimaju biljkama hranljive materije i vitamine koji su nam potrebni za život. U govoru o obezbeđivanju hrane na globalnom nivou, epidemiolog Kristi Ebi istražuje potencijalno velike zdravstvene posledice ove sve veće krize u našoj ishrani, i istražuje korake koje možemo preduzeti kako bismo svim ljudima obezbedili pristup bezbednoj, zdravoj hrani.

Jogi Bera, američki igrač bejzbola
i filozof, rekao je:

„Ako ne znamo kuda idemo,
možda tamo nećemo stići.“

Prikupljanje naučnog znanja
nam daje bolji uvid

i jasniju sliku o tome kako bi izgledala
naša budućnost dok se klima menja

i šta to može značiti za naše zdravlje.

Ovde sam da pričam u vezi s tim,

o tome kako gasovi staklene bašte
nastali sagorevanjem fosilnih goriva

smanjuju hranljivu vrednost
hrane koju jedemo.

Počnimo od piramide ishrane.

Svima vam je poznata piramida ishrane.

Svi treba da se zdravo hranimo.

Moramo da unosimo proteine,

mikronutrijente,

vitamine.

Ovo je jedan način razmišljanja o tome

kako da se postaramo da dobijemo
šta nam je potrebno svakog dana

da rastemo i razvijamo se.

Ne hranimo se samo iz potrebe,

već i uživamo u tome.

Hleb, pasta, pica -

postoji toliko vrsta hrane
koje su od kulturološke važnosti.

Uživamo da ih jedemo.

Važne su za našu ishranu,

ali i za našu kulturu.

Nivo ugljen-dioksida raste
od početka industrijske revolucije,

od 280 milionitih delova do 410,
koliko ih ima danas,

i nastavlja da raste.

Ugljenik potreban biljkama da rastu
dolazi od ovog ugljen-dioksida.

On dolazi do biljke,

raspada se na samo ugljenik,

a biljke ga koriste za rast.

Takođe su im potrebne
hranljive materije iz zemljišta.

Dakle, ugljen-dioksid je hrana za biljke.

Trebalo bi da su ovo dobre vesti,
da koncentracija ugljen-dioksida raste,

čime se obezbeđuje hrana širom sveta

i pruža mogućnost ljudima
da imaju dovoljno hrane svakog dana.

Oko 820 miliona ljudi na svetu
nema dovoljno hrane svakog dana.

Postoji mnogo zapisa
o tome kako će viši nivo ugljen-dioksida

pomoći u obezbeđivanju hrane.

Potrebno je da ubrzamo napredak
u produktivnosti u poljoprivredi

kako bi se nahranilo 9 do 10 milijardi
ljudi, koliko će ih biti 2050. godine,

i kako bi se postigli
ciljevi održivog razvoja,

naročito cilj broj 2,

koji se tiče problema obezbeđivanja hrane,

poboljšanja ishrane,

povećanja dostupnosti hrane
koja je potrebna svima.

Znamo da klimatske promene utiču
na produktivnost u poljoprivredi.

Temperatura Zemlje je viša za 1 stepen

u odnosu na preindustrijsko doba.

Ovime se menjaju lokalne temperature
i količine padavina,

što utiče na produktivnost u poljoprivredi

u mnogim delovima sveta.

A ne radi se samo o lokalnim promenama
u temperaturi i padavinama,

već i o ekstremnim slučajevima.

Esktremni su u vidu
toplotnih talasa, poplava i suša,

a koji umnogome utiču na produktivnost.

I taj ugljen-dioksid,

osim što pomaže biljkama da rastu,

takođe ima druge posledice po biljke,

a to je da one, kada dobijaju
više ugljen-dioksida,

povećavaju sintezu
ugljenih hidrata, šećera i skroba,

a smanjuju koncentraciju proteina
i vrlo bitnih hranljivih materija.

Ovo je vrlo važno za naš dalji plan
u vezi sa obezbeđivanjem hrane.

Pre par večeri povela se priča
o klimatskim promenama,

i neko je rekao da je optimista 5/7:

optimista 5 dana u nedelji,

a ovo je tema za preostala dva dana.

Kada se radi o mikronutrijentima,

skoro na sve njih utiče povećana
koncentracija ugljen-dioksida.

Posebno na gvožđe i cink.

Kada nemate dovoljno gvožđa,
može se razviti anemija.

Dovodi se u vezu sa umorom,
teškoćama u disanju,

kao i nekim ozbiljnijim posledicama.

Kada nemate dovoljno cinka,

možete da izgubite apetit.

Ovo je vrlo ozbiljan problem širom sveta.

Oko milijardu ljudi na svetu
ima nedostatak cinka.

Veoma je važan za zdravlje majke i deteta.

Utiče na razvoj.

Vitamini B su vrlo bitni iz mnogo razloga.

Oni pretvaraju hranu
koju jedemo u energiju.

Važni su za funkcije

mnogih fizioloških aktivnosti
u našim organizmima.

A kada biljka ima više ugljenika,

imamo manje azota

i manje vitamina B.

I ne utiče samo na nas.

Utiče i na stoku

jer kvalitet stočne hrane opada.

Zapravo, ovo utiče na svakog
ko konzumira biljnu hranu.

Uzmimo naše ljubimce
mačke i pse, na primer.

Ako bacimo pogled
na etiketu njihove hrane,

videćemo da u njoj postoji
velika količina žitarica.

Stoga ovo utiče na sve.

Kako znamo da je ovo problem?

Znamo na osnovu terenskih istraživanja

i eksperimentalnih studija
u laboratorijama.

U terenskim istraživanjima -

a fokusiraću se prvenstveno
na pšenicu i pirinač -

postoje polja, recimo, pirinča,

koja su izdeljena na različite parcele.

Parcele su sve iste:

zemljište je isto,

količina padavina je ista –

sve je isto.

Osim što iznad nekih parcela
ima više ugljen-dioksida.

Tako možete uporediti

situaciju u uslovima danas

i onu u uslovima sa više ugljen-dioksida
kasnije tokom ovog veka.

Bila sam deo jedne od nekoliko studija
koje se ovim bave.

Istraživali smo 18 zasada
pirinča u Kini i Japanu

i gajili ih u uslovima
koje biste očekivali

kasnije u ovom veku.

Kada pogledate rezultate,

beli stubac označava uslove danas,

a crveni uslove kasnije u ovom veku.

Nivo proteina se smanjuje za oko 10%,

gvožđa oko 8%, cinka oko 5%.

To ne zvuči kao prevelika promena,

ali ako pomislite na ljude
koji žive u siromaštvu u svakoj zemlji

i prvenstveno jedu skrob,

onda će ovo dovesti ljude
koji se nalaze na samoj ivici

do toga da pređu tu ivicu
u ozbiljan nedostatak,

što će izazvati
razne zdravstvene probleme.

Situacija je malo drastičnija
za vitamin B.

Ako pogledate vitamine B1 i B2,

videćete pad od oko 17%.

Pantotenska kiselina, vitamin B5,
beleži pad od oko 13%.

Nivo folata se smanjuje za oko 30%.

Ove cifre predstavljaju prosečne vrednosti
raznih eksperimenata.

Folat je od velikog značaja
za razvoj dece.

Kod trudnica koje ne dobijaju
dovoljno folata

postoji veći rizik da bebe
budu rođene sa nekim defektom.

Ovo su vrlo ozbiljne potencijalne
posledice po naše zdravlje

ako nivo ugljen-dioksida nastavi da raste.

U drugom primeru,

koji su modelovali Kris Vejant
i njegove kolege,

vidimo povezanost povišenog nivoa CO2
i smanjenog nivoa gvožđa i cinka -

a proučavali su samo gvožđe i cink -

sa raznim zdravstvenim ishodima.

Uzimali su u obzir malariju,
dijarejske bolesti, upalu pluća,

anemiju usled nedostatka gvožđa,

i razmatrali moguće posledice
u 2050. godini.

Tamnija boja

označava veće posledice.

Možete da vidite veliki uticaj

u Aziji i Africi,

ali obratite pažnju
na to da i zemlje poput SAD-a

i zemalja Evrope

mogu biti pogođene.

Procenjuje se da bi oko 125 miliona ljudi
moglo biti pogođeno.

Takođe su prikazali
najefikasnije moguće intervencije

i došli do zaključka da treba smanjiti
emisiju gasova staklene bašte:

smanjiti emisiju gasova
do polovine ovog veka

kako ne bismo brinuli toliko
o ovim posledicama kasnije.

Ovi eksperimenti i prikazi

nisu uzeli u obzir same klimatske promene.

Fokusirali su se isključivo
na ugljen-dioksid.

Stoga, kada uzmete sve u obzir,

očekuje se da je ovaj uticaj mnogo veći
od ovoga što vam pričam.

Volela bih da mogu da vam kažem sada

koliko je hrana koju ste jeli za doručak
i ona koju ćete jesti za ručak

drugačija od hrane koju su vaši preci jeli

u pogledu kvaliteta hranljivosti.

Ali ne mogu.

Nema istraživanja o tome.

Volela bih da vam kažem
koliko na pitanje obezbeđenosti hrane

utiču ove promene.

Ali ne mogu.

Nema istraživanja ni o tome.

Treba znati dosta o ovom problemu,

uključujući moguća rešenja.

Ne znamo tačno koja rešenja postoje,

ali imamo dosta opcija.

Imamo napredak u tehnologiji.

Imamo uzgoj biljaka.
Imamo biofortifikaciju.

Zemljišta mogu biti od pomoći.

I naravno, bilo bi vrlo korisno da znamo

kako ove promene mogu da utiču
na budućnost našeg zdravlja

i zdravlja naše dece i unuka.

A za takve investicije je potrebno vreme.

Biće potrebno dosta vremena
da se pozabavimo svim ovim pitanjima.

Ne postoji nijedan državni entitet
ili poslovna organizacija

koja finansira istraživanje ovoga.

Hitno su nam potrebne investicije
kako bismo stvarno znali kako dalje.

U međuvremenu, ono što možemo

je da osiguramo da svim ljudima
bude dostupna potpuna ishrana,

ne samo onima iz bogatijih krajeva sveta,
već svima na planeti.

Takođe moramo da pojedinačno i kolektivno
smanjimo emisije gasova staklene bašte

kako bismo smanjili izazove
koji nas čekaju kasnije.

Kaže se ako mislite da je obrazovanje
skupo, probajte sa neznanjem.

Ali nemojmo to.

Hajde da uložimo u sebe,

u našu decu

i u našu planetu.

Hvala.

(Aplauz)