YouTube

Teniu un compte YouTube?

New: enable viewer-created translations and captions on your YouTube channel!

Serbian subtítols

← Kako klimatske promene mogu umanjiti hranljivu vrednost hrane koju jedemo

Obtén el codi d'incrustació
29 llengües

Showing Revision 26 created 10/31/2019 by Ivana Korom.

  1. Jogi Bera, američki igrač bejzbola
    i filozof, rekao je:
  2. „Ako ne znamo kuda idemo,
    možda tamo nećemo stići.“
  3. Prikupljanje naučnog znanja
    nam daje bolji uvid
  4. i jasniju sliku o tome kako bi izgledala
    naša budućnost dok se klima menja
  5. i šta to može značiti za naše zdravlje.
  6. Ovde sam da pričam u vezi s tim,
  7. o tome kako gasovi staklene bašte
    nastali sagorevanjem fosilnih goriva
  8. smanjuju hranljivu vrednost
    hrane koju jedemo.
  9. Počnimo od piramide ishrane.

  10. Svima vam je poznata piramida ishrane.
  11. Svi treba da se zdravo hranimo.
  12. Moramo da unosimo proteine,
  13. mikronutrijente,
  14. vitamine.
  15. Ovo je jedan način razmišljanja o tome
  16. kako da se postaramo da dobijemo
    šta nam je potrebno svakog dana
  17. da rastemo i razvijamo se.
  18. Ne hranimo se samo iz potrebe,

  19. već i uživamo u tome.
  20. Hleb, pasta, pica -
  21. postoji toliko vrsta hrane
    koje su od kulturološke važnosti.
  22. Uživamo da ih jedemo.
  23. Važne su za našu ishranu,
  24. ali i za našu kulturu.
  25. Nivo ugljen-dioksida raste
    od početka industrijske revolucije,

  26. od 280 milionitih delova do 410,
    koliko ih ima danas,
  27. i nastavlja da raste.
  28. Ugljenik potreban biljkama da rastu
    dolazi od ovog ugljen-dioksida.
  29. On dolazi do biljke,
  30. raspada se na samo ugljenik,
  31. a biljke ga koriste za rast.
  32. Takođe su im potrebne
    hranljive materije iz zemljišta.
  33. Dakle, ugljen-dioksid je hrana za biljke.
  34. Trebalo bi da su ovo dobre vesti,
    da koncentracija ugljen-dioksida raste,

  35. čime se obezbeđuje hrana širom sveta
  36. i pruža mogućnost ljudima
    da imaju dovoljno hrane svakog dana.
  37. Oko 820 miliona ljudi na svetu
    nema dovoljno hrane svakog dana.
  38. Postoji mnogo zapisa
    o tome kako će viši nivo ugljen-dioksida
  39. pomoći u obezbeđivanju hrane.
  40. Potrebno je da ubrzamo napredak
    u produktivnosti u poljoprivredi
  41. kako bi se nahranilo 9 do 10 milijardi
    ljudi, koliko će ih biti 2050. godine,
  42. i kako bi se postigli
    ciljevi održivog razvoja,
  43. naročito cilj broj 2,
  44. koji se tiče problema obezbeđivanja hrane,
  45. poboljšanja ishrane,
  46. povećanja dostupnosti hrane
    koja je potrebna svima.
  47. Znamo da klimatske promene utiču
    na produktivnost u poljoprivredi.
  48. Temperatura Zemlje je viša za 1 stepen
  49. u odnosu na preindustrijsko doba.
  50. Ovime se menjaju lokalne temperature
    i količine padavina,
  51. što utiče na produktivnost u poljoprivredi
  52. u mnogim delovima sveta.
  53. A ne radi se samo o lokalnim promenama
    u temperaturi i padavinama,
  54. već i o ekstremnim slučajevima.
  55. Esktremni su u vidu
    toplotnih talasa, poplava i suša,
  56. a koji umnogome utiču na produktivnost.
  57. I taj ugljen-dioksid,

  58. osim što pomaže biljkama da rastu,
  59. takođe ima druge posledice po biljke,
  60. a to je da one, kada dobijaju
    više ugljen-dioksida,
  61. povećavaju sintezu
    ugljenih hidrata, šećera i skroba,
  62. a smanjuju koncentraciju proteina
    i vrlo bitnih hranljivih materija.
  63. Ovo je vrlo važno za naš dalji plan
    u vezi sa obezbeđivanjem hrane.
  64. Pre par večeri povela se priča
    o klimatskim promenama,

  65. i neko je rekao da je optimista 5/7:
  66. optimista 5 dana u nedelji,
  67. a ovo je tema za preostala dva dana.
  68. Kada se radi o mikronutrijentima,

  69. skoro na sve njih utiče povećana
    koncentracija ugljen-dioksida.
  70. Posebno na gvožđe i cink.
  71. Kada nemate dovoljno gvožđa,
    može se razviti anemija.
  72. Dovodi se u vezu sa umorom,
    teškoćama u disanju,
  73. kao i nekim ozbiljnijim posledicama.
  74. Kada nemate dovoljno cinka,
  75. možete da izgubite apetit.
  76. Ovo je vrlo ozbiljan problem širom sveta.
  77. Oko milijardu ljudi na svetu
    ima nedostatak cinka.
  78. Veoma je važan za zdravlje majke i deteta.
  79. Utiče na razvoj.
  80. Vitamini B su vrlo bitni iz mnogo razloga.
  81. Oni pretvaraju hranu
    koju jedemo u energiju.
  82. Važni su za funkcije
  83. mnogih fizioloških aktivnosti
    u našim organizmima.
  84. A kada biljka ima više ugljenika,
  85. imamo manje azota
  86. i manje vitamina B.
  87. I ne utiče samo na nas.

  88. Utiče i na stoku
  89. jer kvalitet stočne hrane opada.
  90. Zapravo, ovo utiče na svakog
    ko konzumira biljnu hranu.
  91. Uzmimo naše ljubimce
    mačke i pse, na primer.
  92. Ako bacimo pogled
    na etiketu njihove hrane,
  93. videćemo da u njoj postoji
    velika količina žitarica.
  94. Stoga ovo utiče na sve.
  95. Kako znamo da je ovo problem?

  96. Znamo na osnovu terenskih istraživanja
  97. i eksperimentalnih studija
    u laboratorijama.
  98. U terenskim istraživanjima -
  99. a fokusiraću se prvenstveno
    na pšenicu i pirinač -
  100. postoje polja, recimo, pirinča,
  101. koja su izdeljena na različite parcele.
  102. Parcele su sve iste:
  103. zemljište je isto,
  104. količina padavina je ista –
  105. sve je isto.
  106. Osim što iznad nekih parcela
    ima više ugljen-dioksida.
  107. Tako možete uporediti
  108. situaciju u uslovima danas
  109. i onu u uslovima sa više ugljen-dioksida
    kasnije tokom ovog veka.
  110. Bila sam deo jedne od nekoliko studija
    koje se ovim bave.

  111. Istraživali smo 18 zasada
    pirinča u Kini i Japanu
  112. i gajili ih u uslovima
    koje biste očekivali
  113. kasnije u ovom veku.
  114. Kada pogledate rezultate,
  115. beli stubac označava uslove danas,
  116. a crveni uslove kasnije u ovom veku.
  117. Nivo proteina se smanjuje za oko 10%,
  118. gvožđa oko 8%, cinka oko 5%.
  119. To ne zvuči kao prevelika promena,
  120. ali ako pomislite na ljude
    koji žive u siromaštvu u svakoj zemlji
  121. i prvenstveno jedu skrob,
  122. onda će ovo dovesti ljude
    koji se nalaze na samoj ivici
  123. do toga da pređu tu ivicu
    u ozbiljan nedostatak,
  124. što će izazvati
    razne zdravstvene probleme.
  125. Situacija je malo drastičnija
    za vitamin B.

  126. Ako pogledate vitamine B1 i B2,
  127. videćete pad od oko 17%.
  128. Pantotenska kiselina, vitamin B5,
    beleži pad od oko 13%.
  129. Nivo folata se smanjuje za oko 30%.
  130. Ove cifre predstavljaju prosečne vrednosti
    raznih eksperimenata.
  131. Folat je od velikog značaja
    za razvoj dece.
  132. Kod trudnica koje ne dobijaju
    dovoljno folata
  133. postoji veći rizik da bebe
    budu rođene sa nekim defektom.
  134. Ovo su vrlo ozbiljne potencijalne
    posledice po naše zdravlje
  135. ako nivo ugljen-dioksida nastavi da raste.
  136. U drugom primeru,

  137. koji su modelovali Kris Vejant
    i njegove kolege,
  138. vidimo povezanost povišenog nivoa CO2
    i smanjenog nivoa gvožđa i cinka -
  139. a proučavali su samo gvožđe i cink -
  140. sa raznim zdravstvenim ishodima.
  141. Uzimali su u obzir malariju,
    dijarejske bolesti, upalu pluća,
  142. anemiju usled nedostatka gvožđa,
  143. i razmatrali moguće posledice
    u 2050. godini.
  144. Tamnija boja
  145. označava veće posledice.
  146. Možete da vidite veliki uticaj
  147. u Aziji i Africi,
  148. ali obratite pažnju
    na to da i zemlje poput SAD-a
  149. i zemalja Evrope
  150. mogu biti pogođene.
  151. Procenjuje se da bi oko 125 miliona ljudi
    moglo biti pogođeno.
  152. Takođe su prikazali
    najefikasnije moguće intervencije
  153. i došli do zaključka da treba smanjiti
    emisiju gasova staklene bašte:
  154. smanjiti emisiju gasova
    do polovine ovog veka
  155. kako ne bismo brinuli toliko
    o ovim posledicama kasnije.
  156. Ovi eksperimenti i prikazi

  157. nisu uzeli u obzir same klimatske promene.
  158. Fokusirali su se isključivo
    na ugljen-dioksid.
  159. Stoga, kada uzmete sve u obzir,
  160. očekuje se da je ovaj uticaj mnogo veći
    od ovoga što vam pričam.
  161. Volela bih da mogu da vam kažem sada

  162. koliko je hrana koju ste jeli za doručak
    i ona koju ćete jesti za ručak
  163. drugačija od hrane koju su vaši preci jeli
  164. u pogledu kvaliteta hranljivosti.
  165. Ali ne mogu.
  166. Nema istraživanja o tome.
  167. Volela bih da vam kažem
    koliko na pitanje obezbeđenosti hrane
  168. utiču ove promene.
  169. Ali ne mogu.
  170. Nema istraživanja ni o tome.
  171. Treba znati dosta o ovom problemu,
  172. uključujući moguća rešenja.
  173. Ne znamo tačno koja rešenja postoje,
  174. ali imamo dosta opcija.
  175. Imamo napredak u tehnologiji.
  176. Imamo uzgoj biljaka.
    Imamo biofortifikaciju.
  177. Zemljišta mogu biti od pomoći.
  178. I naravno, bilo bi vrlo korisno da znamo
  179. kako ove promene mogu da utiču
    na budućnost našeg zdravlja
  180. i zdravlja naše dece i unuka.
  181. A za takve investicije je potrebno vreme.
  182. Biće potrebno dosta vremena
    da se pozabavimo svim ovim pitanjima.
  183. Ne postoji nijedan državni entitet
    ili poslovna organizacija
  184. koja finansira istraživanje ovoga.
  185. Hitno su nam potrebne investicije
    kako bismo stvarno znali kako dalje.
  186. U međuvremenu, ono što možemo

  187. je da osiguramo da svim ljudima
    bude dostupna potpuna ishrana,
  188. ne samo onima iz bogatijih krajeva sveta,
    već svima na planeti.
  189. Takođe moramo da pojedinačno i kolektivno
    smanjimo emisije gasova staklene bašte
  190. kako bismo smanjili izazove
    koji nas čekaju kasnije.
  191. Kaže se ako mislite da je obrazovanje
    skupo, probajte sa neznanjem.

  192. Ali nemojmo to.
  193. Hajde da uložimo u sebe,
  194. u našu decu
  195. i u našu planetu.
  196. Hvala.

  197. (Aplauz)