Strah, bes i kako se suprotstaviti manipulaciji ljudskog uma | Nikol Lefavor (Nicole LeFavour) | TEDxBoise

Kako možemo da se odupremo svetu usmerenom na bes i pretvaranje straha u optuživanje? Saznajte kako se svakodnevna dela hrabrosti i simbolični potezi mogu koristiti da bi se pružila nada i podstakla akcija umesto očajanja. Nikol Lefavor je student kognitivnih nauka i bivša državna senatorka koja je napustila položaj da bi organizovala mirne akcije građanske neposlušnosti u glavnom gradu svoje države. Ovde se bavi radom Dženifer Lerner i njenim istraživanjima o donošenju odluka, nastavljajući da razgovara o manipulaciji ljudskim emocijama i o tome kako se možemo boriti protiv krize očajanja tako što ćemo promeniti meme koji nas ljute i preduzimanjem akcije u stvarnom životu kako bismo postigli da se drugi osećaju manje usamljeno.

Ovaj govor je održan na TEDx događaju koristeći format TED konferencije, ali je nezavisno organizovan od strane lokalne zajednice. Saznajte više na: https://www.ted.com/tedx

Hajde da razgovaramo o strahu i besu.

Izneću vam naučni,

praktičan, prilično radikalan skup ideja
o tome šta možemo da učinimo

da bismo se oduprli pokušajima
manipulacije našim emocijama i umom.

Ovo su veoma teška vremena
za mnoge od nas.

Dugovi, politika, rasizam i teror

ostavili su nas u strahu
od stvari izvan nas samih.

Mali broj nas shvata
koliko nas strah čini ranjivim.

Volimo da mislimo da su naše emocije
i odluke samo naše.

Ali šta zapravo znamo o strahu?

Dženifer Lerner je naučnica
na Harvardu koja izučava strah.

Upamtite i ovo jer je važno:
takođe izučava i efekte besa.

Ali u svojim istraživanjima straha,
pronašla je ono što bismo očekivali -

da nas strah čini opreznim;
čini da izbegavamo rizike.

To ima smisla jer je posle 11. septembra

strah zamrznuo državnu berzu;

strah je naveo hiljade nas
da otkažemo putovanja

i počnemo da štedimo umesto da trošimo.

Strah nas je zalepio
za televiziju i radio.

I to je bilo tako
dok su nam davali još i još,

znajući da smo nervozni.

Čekali smo neku informaciju
zbog koje ćemo se opet osetiti bezbedno.

Bojim se da mediji znaju
istinu o nama, a ona je sledeća:

zastrašivanje nas čini
posvećenijim gledaocima.

E, sad, stvar postaje interesantnija.

Lerner je, u svom istraživanju straha,
takođe izučavala i bes.

A strah i bes su usko povezani.

Veoma usko.

Ona opisuje bes kao strah sa metom

ili strah sa ciljem
ili osobom koja se okrivi.

Razmislite sada o tome.

U svom istraživanju
sa hiljadama ispitanika,

otkrila je nešto iznenađujuće
u vezi sa besom u odnosu na strah.

Bes nas zapravo navodi
da nerazumno rizikujemo.

Može dovesti do toga da loše ulažemo,
neodgovorno kupujemo,

donosimo loše odluke u vezi sa ishranom
i zdravljem, kao što je izbor brze hrane.

Može prouzrokovati da neuspešno vršimo
elementarne proračune i procene rizika,

koje većina nas svakodnevno
uspešno izračunava.

Očigledno je da ćemo,

u doba kada političke odluke koje donosimo

tako jasno oblikuju našu budućnost,

biti duboko sumnjičavi

u vezi sa bilo kim ko pokuša
da koristi svaljivanje krivice

da preokrene naše realne strahove u bes.

Jer nas to može navesti da donesemo odluke
koje su protiv našeg najboljeg interesa.

Dakle,

ono što treba da primetite
i ono što svi primećujemo

jeste kako se mediji često fokusiraju
na optuživanje i traženje žrtvenog jarca.

Kako se fokusiraju na ljudske nedostatke,

i to ne na stvari koje možemo promeniti,
već na one koje ne možemo.

Obratite pažnju
kako nas medijska fiksacija,

pogotovo fiksacija reklamne industrije

na nerealistične ideale
lepote i bogatstva,

navodi da želimo stvari koje nemamo.

A naše nesigurnosti i strahovi

koriste se da se nesigurnosti
dodatno pothranjuju

i da nas podstaknu da kupimo proizvode
za koje nam govore da će nas učiniti

lepšim i uspešnijim.

Dakle, pitanje u ovom trenutku jeste

da moramo da obratimo pažnju
kako ovo hranjenje naših nesigurnosti

ima tendenciju da hrani naše strahove
i pretvori ih u drugu emociju.

A ta druga emocija je očajanje.

Očajanje.

Bojim se da, ako razmislite o tome,
usamljenost vodi očajanju.

Ali šta se desi ako pokušamo
da maskiramo ili ublažimo svoje strahove,

naš osećaj očajanja ili besa,

umesto da svesno pokušamo da ih promenimo?

Poznato je da to vodi zavisnosti.

Može dovesti do samopovređivanja,

čak i do samoubistva.

Ne znam za vas, ali ja sam izgubila
previše prijatelja.

Bila sam na previše sahrana.

Gledala ljude kako se bore
sa zavisnostima.

Bojim se da imamo kulturu besa i očaja

jer dozvoljavamo da kultura
besa i očaja postoji.

Ipak, nismo nemoćni.

Možemo tragati za vestima
i iznositi one koje ne podstiču bes.

Možemo odbiti da napadnemo
kada se osetimo napadnuto.

Možemo se usprotiviti kada vidimo
pokušaje da se ljudi naljute i razjedine.

Možemo postavljati pitanja
i nuditi rešenja.

Jer taj ciklus napada i osvete

može sam po sebi biti zavisnost

i može nas učiniti praznim, a ne srećnim.

Istraživanja o sreći, jedno za drugim,

pokazuju da sreću zapravo hrani oproštaj.

I saosećanje.

[Ljudi koji objavljuju zlobne meme
zaslužuju da umru u mukama]

Zatim, tu je svet društvenih mreža.

Težak je. Zaista težak.

Ali čak i taj mem koji uvredi nas
ili one koji volimo može se promeniti,

može se preraditi i ponovo poslati
u svet kako bi on bio bolji.

Jer možemo i treba da tražimo
da svet bude bolji.

Zato ćemo sada prepraviti jedan mem.

Okej, na meku ili pi-siju,

možete kliknuti na sliku
na pregledu vesti,

i to će otvoriti prozor kao što je ovaj.

Ako skrolujete gore,

dobijete opciju da ga skinete -

ovako -

i na pi-siju obično morate
da odaberete tu opciju.

Možete odabrati da ga otvorite
u programu Windows Photo Viewer

ili u Paint-u, ako uspete.

Možda ćete morati da sačekate
da stignete do ovog ekrana

i odaberete „pogledati“ gore,

evo ovde,

i odaberete „pogledati u Paint-u“,
ovde, ili „otvoriti u Paint-u“.

Odaberete „otvoriti“,
i onda kliknete „Paint“

i daće vam gomilu opcija.

Na meku možete samo da prevučete
tu sliku na radnu površinu.

Kad to uradite, možete da kliknete
dva puta i otvorite ga.

Evo ga.

Videćete gore malu opciju, „uređivanje“,

u većini programa za slike
na većini mek kompjutera.

Zatim ćete odabrati okvir

koji vam pomaže da blokirate tekst
koji je bolan za vas.

Okej? Dakle, blokiramo tekst
i možemo da odaberemo „ABC“ ovde.

Videćete mali prostor za tekst
koji možete da unesete.

Samo kliknete negde i tekst se pojavi.

Moći ćemo da to pomerimo,
pa unesemo naš tekst.

Ovo je naše praktično rešenje.

Ne znam za vas,

ali radeći u politici
i kao državni senator

uvek pokušavam da posredujem
u razgovorima koji postanu žustri,

ponekad i u pravcu osvete.

Suština je pokušati
da se ove stvari pretvore

u nešto što nije odmazda ili osveta.

[treba da objavljuju pozitivne stvari]

Ako upotrebite znak plus na pi-siju,

tako treba da pomerate tekst okolo.

A na kvadratu treba da odaberete „ispuni“.

Ovo biste zatvorili -

možemo da dodamo još teksta, videćete.

Možemo promeniti boju i veličinu.

Ovo je sada na meku.

Označimo ovo klikom na početak,
povlačeći do kraja,

pustimo klik i onda odaberemo veličinu.

Da ga poboljšamo i uvećamo.
[Hajde da budemo bolji.]

U redu, i ako kliknemo sa strane
i zatim kliknemo na tekst,

možemo da ga pomerimo.

Eto.

To je naš nov i poboljšan mem.

Nadam se da ćete ovo primeniti.

(Aplauz)

Nekada nas društvene mreže
čine zaista nemoćnim.

Ali to je svet društvenih mreža.

A zatim, tu je i svet napolju.

Svet sačinjen od reči koje izgovaramo
i akcija koje preduzimamo.

Ponekad su u tom svetu problemi preveliki
da bi se rešavali rečima.

Nakon napada na Pariz, otkrili smo heroje.

Ljude koji su tog dana
radili divne stvari.

Konobaricu, radnika obezbeđenja,
ljude koji su štitili druge od metaka.

Bruno, Didi, Samir.

Ali trebalo je previše vremena

da vidimo tu lepotu
i tu svetlost u izviranju nasilja

jer su nas vesti prikovale
za to čega se treba bojati i koga mrzeti.

Hajde da budemo bolji.

Ali čak i ako smo rešeni da budemo hrabri

i da promenimo svet nabolje,

ponekada su problemi duboki i složeni.

I samo simboličan čin može imati šansu
da ljudima pruži nadu.

To nije trivijalno,

jer simbolični činovi,
ako se zabeleže i objave,

mogu pobediti očajanje kod drugih.

I mogu pomoći da se podstakne
saosećanje i promena.

Mislim na zaposlene Kongresa u Vašingtonu

koji su izašli iz Kongresa 2015. godine
sa rukama podignutim uvis,

u znak solidarnosti
sa ljudima širom zemlje

koji su se čitavog života suočavali

sa rasnim profilisanjem
i brutalnošću policije.

Mislim na 44 nas koji smo ušetali
u našu prestonicu 2014. godine

i stajali tiho, mirno i sa poštovanjem

dok nas nisu uhapsili.

Jer smo u tom državnom senatu

proveli deset godina
čekajući čak i na javnu raspravu

u vezi sa predlogom zakona
da se gej i transrodni ljudi obuhvate

u zakone protiv diskriminacije
u našoj državi.

To su zakoni koji se još nisu promenili.

Mislim na Ejmi Pens Braun,

koja samu sebe naziva
„debelom aktivistkinjom“,

koja je jednog dana na našoj tržnici
stajala sama i sa povezom na očima,

držeći znak,

pozivajući ljude da pišu po njenom telu

dok je nosila samo crni bikini.

Pozivala ih je da nacrtaju srce

ako su se i oni ikada mučili
sa samopoštovanjem.

Ovi činovi mirnog otpora
i slike ovih činova

dali su nadu milionima ljudi.

Ovi činovi su inspirisali nemoćne

da se osećaju malo manje nemoćno,

manje izolovano i samo.

Kroz istoriju su činovi poput ovih
inspirisali mirne revolucije.

Naposletku, jedini način
za borbu protiv straha i besa

u svetu koji stalno nastoji

da potisne naše emocije
i okrene ih protiv nas

jeste naša odlučnost
da odbacimo stazu besa,

a da umesto toga odaberemo
saosećanje i oproštaj

i svaku sekundu da budemo bolji.

Jer nemamo izbora
nego da živimo u ovom svetu zajedno.

A ako odbacimo bes,
bićemo manje usamljeni.

Hvala.

(Aplauz)