"Sideliners" | Goran Ferenc | TEDxNoviSad

Goran Ferenc, programer i naučnik, govori o svojoj strasti prema muzici i laserskoj harfi koju je napravio, po uzoru na Žana Mišel Žara. Pogledajte kako izvodi numeru "Sideliners" sa albuma prvenca svog benda, "Dual Flux".

This talk was given at a TEDx event using the TED conference format but independently organized by a local community. Learn more at https://www.ted.com/tedx

(Muzika)

(Muzika se završava)

(Aplauz)

Upravo ste videli
kako se svira laserska harfa.

Zašto laserska, je jasno.

A zašto harfa?

Pa zato što ovi vertikalni snopovi
koje ste malopre videli

podsećaju donekle na žice na pravoj harfi.

Na pravoj harfi bismo okidali žice,

a ovde prekidamo laserske snopove.

Laserska harfa je povezana sa računarom.

Na računaru biramo
koji će se instrument čuti,

tako da preko laserske harfe
možemo da sviramo kontrabas,

saksofon, violinu, bubanj,

bilo koji drugi instrument.

Može to da bude i neki
sintetički generisani zvuk, sempl, itd.

Harfa je samo "okidač" nota.

Centralni deo harfe je jedan mali računar
koji se naziva mikrokontroler,

i može se reći, to je njegov mozak.

Taj mikrokontroler komunicira sa računarom

i šalje otprilike poruke u ovom formatu,
sada ću malo da karikiram:

"Hej, ćao, ja sam laserska harfa.

Javljam se sa kanala broj jedan.

I, pošto je onaj ko svira
prekinuo laserski snop broj jedan,

ti mi uključi notu C2 i pojačaj je
do 80 posto maksimalne jačine."

Za neki drugi snop,
taj protokol bi glasio slično,

s tim što bismo imali situaciju
da se recimo uključi nota E4

i do 60 posto maksimalne
jačine da se čuje.

Na računaru je potrebno imati instaliran
DAW - digital audio workstation.

To je neki od programa
za snimanje i obradu zvuka,

kao što su Ableton, Q-BASE i slično.

I on treba da je u stanju, a jeste,

da interpretira te poruke
koje je poslala laserska harfa.

U biblioteci zvukova u tom programu

se biraju tzv. virtuelni
muzički instrumenti,

i to mogu biti neki od onih
koje sam malopre naveo.

U ovom mom današnjem setapu,
ja imam ovde jednu nožnu pedalu.

Videćete posle u nastupu,

kada je pritisnem,
harfa će se brzo zaklopiti

i ponovo otvoriti,

i na taj način mogu da promenim
broj snopova koji harfa ima,

kao i notnu banku, odnosno raspored nota.

Taj protokol kojim harfa
komunicira sa računarom

naziva se MIDI, to je skraćenica
od Musical Instrument Digital Interface,

i kao što samo ime kaže,

on služi za povezivanje
muzičkih instrumenata, opreme, računara,

u jedan sistem, pri čemu svaki
od elemenata tog sistema

je potrebno da podržava
MIDI specifikaciju.

Taj MIDI protokol je moguće
progurati kroz USB kabl,

tako da sam ja USB konekciju
koristio za spoj harfe i računara.

E sad, kako laserska harfa
može da se realizuje?

Neka osnovna podela je na dva tipa.

Prvi je "framed", drugi je "frameless".

"Framed" ili pristup sa ramom

bi bio takav da bismo imali
jedan mehanički ram,

pri čemu bi na gornjem delu tog rama
postojao niz senzora,

za svaki od snopova po jedan senzor.

U ovom drugom, "frameless"
iliti pristupu bez rama,

koji je malo više "fancy",
koji sam ja koristio,

imamo samo jedan senzor
koji se nalazi ovde na podu,

i samo jedan laser.

E sad, kako je dovoljan samo jedan senzor
i zašto je dovoljan samo jedan laser?

Pa zato što taj laserski modul
se ispaljuje vodoravno

i nailazi na jedno ogledalo od koga
se odbija, i tako dobijamo prvi snop.

To ogledalo se nalazi
na osovini malog motora

koji se naziva galvanometar,

i galvanometar je u stanju da veoma
brzo i precizno pomera to ogledalo

i zaustavlja u definisanom broju pozicija.

Tako da, praktično,
pošto se to relativno brzo radi,

taj mikrokontroler,
koji sam isprogramirao unapred,

u svakom momentu zna
u kojoj poziciji je to ogledalo.

I zna, ako je nastala refleksija
od ruku onog ko svira,

tačno od kog snopa
je moglo u tom trenutku da nastane.

Zato je dovoljan jedan senzor na podu.

To je takozvano
multipleksiranje u vremenu.

Od ostalih hardverskih komponenti,
tu postoje sva potrebna napajanja,

drajverske pločice
za laser i galvanometar,

i imamo tri potenciometra
koja su zanimljiva.

Jedan služi da bi se razmak
između snopova međusobno kontrolisao,

drugi da se ukupan set lasera
pomera levo-desno,

i treći služi za podešavanje
osetljivosti harfe,

jer nije isto da li svirate
u potpunom mraku

ili nekom ambijentu
gde ima manje ili više svetla.

E sad, otkud ja u svetu muzike

i šta me je to inspirisalo
da napravim lasersku harfu?

Odrastao sam u muzičkoj porodici,
uvek sam bio okružen gomilom instrumenata.

Neke prve akorde na gitari
sam odsvirao sa pet-šest godina.

Posle sam se interesovao za neke
druge muzičke instrumente,

kao što su bas, bubanj, klavijature.

Tu je uvek bilo nekih vinil ploča,
rokenrol, bluz, fank,

na tome sam odrastao.

Kako sam postajao zreliji,

zainteresovao sam se za neke
druge muzičke žanrove,

kao što su džez, soul,

ali sa druge strane i za neke
modernijeg tipa,

kao što su na primer drum 'n' bass,
house, techno, dubstep.

I u stvari u mom nekom stvaralaštvu danas

pokušavam da napravim fuziju
svih tih muzičkih žanrova

i da koristim, kao što vidite,
što više instrumenata u svemu tome.

Sa druge strane, oduvek
sam se interesovao za nauku i tehnologiju.

Na ETF-u u Beogradu sam se zainteresovao
za programiranje i elektroniku.

I nekako...

pokušavao sam ta dva sveta da spojim
uz neki treći svet,

a to je da me interesuje kako to
stvari rade ispod haube.

I onda kada sam video koncert
Žana Mišel Žara,

jedan od koncerata
gde on svira lasersku harfu,

tu mi je kliknulo da bih mogao i sebi
da probam da napravim jednu verziju harfe.

I onda sam na master studijama na ETF-u
napravio koncept realizacije,

a na jednom od ispita
na doktorskim studijama

sam taj projekat završio do samog kraja.

Ono čime se trenutno bavim,

jeste da sam programer
u jednoj softverskoj kompaniji,

a muzika je oduvek bila
moja velika ljubav i hobi,

međutim, takav pogled na stvari

i dan danas, uzimam
sa velikom rezervom, fusnotom,

voleo bih da se te stvari možda
u nekom momentu i promene.

Tako da, svaki dan pokušavam
da na polju muzike se pomerim

makar korak unapred,

i tako odigram još jedan loto tiket,

sa nadom da će me muzički bubanj
u nekom momentu obradovati sedmicom.

Mislim da u poslednje vreme
imam sve više pogodaka.

Ono gde sada trenutno nastupam

jesu neka mesta gde su
agende prilično dosadne,

neke govorancije i slično,

gde je potrebno nekim tzv. "wow" efektom
malo razmrdati publiku.

I tu se mogu čuti npr. Faithless, Prodigy,
ali i neka dela klasičnih kompozicija.

Zainteresovao sam se
i za "looping" tehniku.

U tom smislu sam nabavio "looper",

uređaj koji je u stanju da odsvirane
sekvence ponavlja iznova i iznova.

Tako da možete da odsvirate
nešto na basu, gitari, klavijaturama,

i da u roku od 30 sekundi do minut
imate celu kompoziciju.

I na poslednjem, ali nikako
najmanje važnom mestu,

mislim da me je ovaj muzički bubanj
konačno obradovao,

zato što smo, moj prijatelj,
Janko Dragović i ja,

koji je inače sjajan producent,
DJ i kreativni muzičar,

oformili bend pod nazivom "Dual Flux",
ili na srpskom "dual fluks" -

(Smeh)

koji je juče izbacio svoj prvi album, EP.

I u suštini, mi pokušavamo
da napravimo neki "live act"

koji će izgledati slično
kao što ćete uskoro da vidite.

Ne opterećujemo se muzičkim žanrovima,

i on je isto naslušan svakakve muzike

i pokušavamo da napravimo
tu neku "world fusion"

fuziju svega što nas zanima i interesuje.

Tako da, sada će imati premijeru
jedne od tih numera sa tog albuma,

pod nazivom "Sideliners".

(Aplauz)

(Muzika)

(Muzika se završava)

(Aplauz)