Prošlost, sadašnjost i budućnost zavisnosti od nikotina

Upotreba duvana je i dalje vodeći uzrok sprečivih bolesti i smrtnih slučajeva, i ubija više ljudi svake godine od alkohola, side, saobraćajnih nesreća, ilegalnih droga, ubistava i samoubistava zajedno. Krenite sa stručnjakom za zdravstvenu politiku, Mičom Zelerom, u mutne dubine duvanske industrije dok detaljno opisuje jezivu istoriju zavisnosti od nikotina i poziva nas da zamislimo svet u kome promena zakona sprečava da ljudi postanu zavisni.

Ispričaću vam priču.

Ispričaću vam priču

o tome kako je nastao najsmrtonosniji
proizvod koji se može zamisliti.

U pitanju su cigarete.

Cigareta je jedini tržišni proizvod koji,

kada se koristi kako je predviđeno,

prevremeno ubije polovinu
dugoročnih korisnika, kasnije u životu.

Ali ovo je takođe priča

o tome šta mi preduzimamo
u Upravi za hranu i lekove,

i konkretno o tome šta radimo

da bismo stvorili cigaretu budućnosti

koja više neće moći da stvori
i održava zavisnost.

Mnogi misle da je problem
sa duvanom ili sa pušenjem

rešen u Sjedinjenim Državama

zbog velikog napretka koji je ostvaren

tokom proteklih 40-50 godina,

što se tiče korišćenja
i rasprostranjenosti.

To jeste istina;

stopa pušenja
nikada nije bila niža u istoriji.

To važi i za odrasle i za decu.

Takođe je tačno
da oni koji nastave sa pušenjem

puše znatno manje cigareta dnevno

nego ikada pre u istoriji.

Ali šta ako bih vam rekao
da upotreba duvana,

pre svega zbog direktne
i pasivne izloženosti

dimu cigarete,

ostaje vodeći uzrok
potpuno sprečivih bolesti i smrti

u ovoj zemlji?

Pa, to je istina.

I šta ako bih vam rekao
da zapravo ubija više ljudi

nego što smo ikada ranije mislili?

To je takođe istinito.

Pušenje svake godine ubije više ljudi
od alkohola, side, saobraćajnih nesreća,

ilegalnih droga, ubistava
i samoubistava zajedno.

Iz godine u godinu.

Godine 2014,

prethodnik dr Adamsa objavio je
izveštaj autoriteta za javno zdravlje,

povodom 50. godišnjice,
u vezi sa pušenjem i zdravljem.

A taj izveštaj je izneo veći broj
smrtnih slučajeva od pušenja godišnje,

jer se povećao spisak bolesti
koje su povezane sa pušenjem.

Tako da se sada sa oprezom procenjuje

da pušenje svake godine ubije
480 000 Amerikanaca.

To su potpuno sprečivi smrtni slučajevi.

Kako da shvatimo
ovakve statističke podatke?

Dobar deo onoga što smo čuli
na ovoj konferenciji

tiče se pojedinačnih i ličnih iskustava.

Kako da se pozabavimo ovim
na nivou stanovništva,

kada postoji 480 000 majki,

očeva, sestara, braće, tetki i teča

koji svake godine umiru
od duvana nepotrebnom smrću?

A šta se dešava kada razmislite
o ovoj tendenciji

u budućnosti?

Samo primenite prostu matematiku:

od 50. godišnjice izveštaja
o javnom zdravlju pre pet godina,

kada su objavljeni
ti užasni statistički podaci,

tek sredinom veka -

to je više od 17 miliona
sprečivih smrtnih slučajeva u SAD-u

usled korišćenja duvana,

prvenstveno zbog cigareta.

Portparol za javno zdravlje je zaključio

da će 5,6 miliona dece
koja žive u SAD-u 2014. godine

kasnije u životu umreti
prevremeno zbog cigareta.

Pet zarez šest miliona dece.

Dakle, ovo je ogroman problem
javnog zdravlja za sve nas,

ali naročito za nas regulatore

u Upravi za hranu i lekove
i Centru za duvanske proizvode.

Šta možemo da uradimo povodom toga?

Šta možemo učiniti da preokrenemo
ovu putanju bolesti i smrti?

Pa, imamo zanimljiv vodič

za pomoć u rešavanju problema kao što su:

kako su nastale cigarete
kakvim ih znamo?

Koja je prava priroda poslovanja
sa duvanom i cigaretama?

Kako se ova industrija ponašala
na ranije neregulisanom tržištu?

Naš vodič

predstavljaju prvobitno tajna unutrašnja
dokumenta iz duvanske industrije.

Pođite sa mnom

u vremensku mašinu
dokumenata duvanske industrije.

Godina 1963.

bila je 25 godina pre
nego što je portparol za javno zdravlje

konačno zaključio da nikotin
i cigarete stvaraju zavisnost.

To se nije dogodilo
do izveštaja iz 1998. godine.

Godina 1963.

bila je godina pre prvog izveštaja
portparola za javno zdravlje iz 1964. god.

Sećam se 1964. godine.

Ne sećam se izveštaja o javnom zdravlju,
ali sećam se 1964. godine.

Bio sam dečak koji je odrastao
u Bruklinu u Njujorku.

To je bilo u vreme

kada je skoro jedna od dve odrasle osobe
u Sjedinjenim Državama pušila.

Oba moja roditelja bili su
strastveni pušači u to vreme.

Upotreba duvana je bila
tako neverovatno normalizovana

da smo - a ovo nije bila Severna Karolina,
Virdžinija ili Kentaki,

ovo je bio Bruklin -

pravili pepeljare za roditelje
na časovima likovnog.

(Smeh)

Pepeljare koje sam pravio
su bile grozne, ali bile su pepeljare.

(Smeh)

Toliko je to bilo normalno
da se sećam da sam viđao

činije sa otpakovanim cigaretama
u hodniku naše kuće i drugih kuća

kao gest dobrodošlice
kada bi prijatelji došli u posetu.

U redu, vraćamo se u 1963. godinu.

Glavni advokat koji je radio
za Braun i Vilijamson,

tada treću najveću kompaniju cigareta
u Sjedinjenim Državama,

napisao je sledeće:

„Nikotin stvara zavisnost.

Mi smo, prema tome, u poslu prodaje
nikotina - droge koja izaziva zavisnost.“

To je izuzetna izjava,

zbog onoga što ne kaže,
kao i zbog onoga što kaže.

Nije rekao da se bave
poslom sa cigaretama.

Nije rekao da se bave poslom sa duvanom.

Rekao je da su u poslu prodaje nikotina.

Filip Moris 1972. godine:

„Cigareta nije proizvod,

to je pakovanje.

Proizvod je nikotin.

Pakla je kutija za skladištenje
dnevne doze nikotina.

Cigareta je sredstvo
za dostavljanje doze nikotina.“

Vratićemo se tom pojmu doze kasnije.

R. Dž. Rejnolds 1972. godine:

„Na neki način, duvanska industrija
se može smatrati specijalizovanim,

vrlo ritualizovanim i stilizovanim
segmentom farmaceutske industrije.

Duvanski proizvodi na jedinstven način
sadrže i oslobađaju nikotin,

snažnu drogu sa raznim
fiziološkim efektima.“

U to vreme i decenijama pre
je, u javnosti,

industrija u potpunosti negirala zavisnost

i sasvim poricala uzročnost.

Ali znali su pravu prirodu svog posla.

S vremena na vreme,

u javnosti bi se javila zabrinutost
u vezi sa uticajem cigareta na zdravlje,

mnogo decenija unazad.

Kako je industrija reagovala?

I kako su reagovali

na ovom prethodno neregulisanom tržištu?

Ako se vratimo u 1930-e,

odgovor su bile reklame
sa vrlo istaknutim slikama doktora

i drugih zdravstvenih radnika

koje su slale poruke razuveravanja.

Ovo je reklama za Laki strajk,

popularne cigarete
u to vreme, '30-ih godina.

[20 679 lekara kaže
da „Laki manje iritira“.

Zaštita grla od iritacije, protiv kašlja.]

(Smeh)

Smejemo se,

ali to je bilo reklamiranje

radi slanja poruke razuveravanja
o posledicama po zdravlje.

Premotajmo film na
1950-e, '60-e i '70-e.

I ovde, opet, u nedostatku propisa,

videćemo izmene proizvoda

i dizajna proizvoda

da bi odgovorio na tadašnje brige
u vezi sa zdravljem.

Ovo je filter Kent majkronajt.

A ovde je inovacija, može se reći,
bila cigareta sa filterom.

[Potpuno pušačko zadovoljstvo...

plus dokazano najbolja zaštita
za zdravlje do sada.]

Ono što pušač ovog proizvoda nije znao,

ono što njegov doktor nije znao,

ono što vlada nije znala

je da je ovaj filter
bio obložen azbestom -

(Uzdah)

tako da kada su pušači
pušili tu cigaretu sa filterom

i i dalje udisali hemikalije i dim

za koje znamo da su povezani
sa rakom, bolestima pluća

i srčanim oboljenjima,

takođe su usisavali vlakna azbesta.

(Uzdah)

Tokom 1960-ih i 1970-ih,

takozvana inovacija
bila je „lajt“ cigareta.

Ovo je tipičan tadašnji brend zvani True.

Ovo je nakon što su počeli da izlaze
zvanični izveštaji o javnom zdravlju.

Vidite njen zabrinuti izraz lica.

[S obzirom na sve što sam čula,

rešila sam da ili prestanem
da pušim, ili da pušim True.

Pušim True.]

(Smeh)

[Cigarete sa malom količinom
katrana i nikotina.]

A onda kaže: „Razmislite o tome.“

Onda ispod toga sitnim slovima

stoje brojke vezane za količinu
katrana i nikotina.

Šta su bile lajt cigarete?

Kako je to funkcionisalo?

Ovo je ilustracija izmene proizvoda

poznata kao „ventilacija filtera“.

Ovo nije uvećana slika pravog filtera.

To je samo slika

da možete da vidite linije
laserski izbušenih otvora za ventilaciju

koji su stavljani na filter.

Kada pogledate pravu cigaretu,

to je teže videti.

Svaki patent za ovaj proizvod pokazuje

da ventilacioni otvori
treba da budu 12 milimetara

od kraja filtera koji ide na usnu.

Kako je to funkcionisalo?

Cigaretu bi zaboli u mašinu.

Mašina bi počela
da povlači dim iz cigarete

i da beleži nivo katrana i nikotina.

Dok bi mašina pušila,

spoljni vazduh bi prolazio
kroz te ventilacione otvore

i razblaživao količinu dima
koji je prolazio kroz cigaretu.

Tako da, dok je mašina pušila,

zaista je oslobađano
manje katrana i nikotina

u poređenju sa običnom cigaretom.

Duvanska industrija je ipak znala

da ljudska bića ne puše kao mašine.

Kako ljudi to rade?

Gde idu prsti?

(Mrmljanje)

Gde idu usne?

Rekao sam vam da patent nalaže

da otvori budu 12 milimetara
od kraja za usnu.

Pušači nisu ni znali da su tu,

ali između prstiju i usana,
otvori se blokiraju.

A kada se otvori blokiraju,
to više nije lajt cigareta.

Ispostavilo se da zapravo postoji

praktično ista količina nikotina
u lajt cigaretama

kao i u običnim.

Razlika je bila
samo u onome što je spolja.

Ali kada blokirate to što je spolja,

to je obična cigareta.

Ovog juna će biti 10 godina
otkad je Kongres

Upravi za hranu i lekove poverio
regulisanje duvanskih proizvoda.

Čuli ste na početku statističke podatke

o neverovatnom doprinosu cigareta
bolestima i smrtnom ishodu.

Takođe smo dosta pažnje posvećivali

tome kako cigarete funkcionišu
kao sredstvo snabdevanja drogom

i izuzetnoj efikasnosti
u dostavljanju nikotina.

Pogledajmo kako to izgleda.

Kada pušač povuče dim cigarete,

nikotin iz tog dima stiže do mozga

za manje od 10 sekundi.

Manje od 10 sekundi.

Gore u mozgu

postoji nešto što se zove
„nikotinski receptori“.

Oni tamo...

čekaju.

Čekaju, prema rečima
iz tog dokumenta Filipa Morisa,

sledeću „dozu nikotina“.

Pušač kojeg viđate napolju,

na gomili sa drugim pušačima,

na hladnoći,

na vetru,

na kiši,

doživljava snažnu želju za pušenjem

i može prolaziti
kroz apstinencijalne simptome.

Ti apstinencijalni simptomi
su hemijska poruka

koju ti receptori šalju telu,

poručujući: „Nahrani me!“

Za proizvod koji može da dostavi drogu
za manje od 10 sekundi

ispostavilo se da je neverovatno efikasan
i da neverovatno stvara zavisnost.

Razgovarali smo sa toliko stručnjaka
za lečenje bolesti zavisnosti

proteklih godina.

Priča koju slušam
je uvek ista, iznova i iznova:

„Mnogo nakon što uspem
da nekog skinem sa heroina,

kokaina ili kreka,

i dalje ne mogu da postignem
da prestanu da puše cigarete.“

Veliki deo objašnjenja za to
jeste ono što sam govorio o 10 sekundi.

Uprava za hranu i lekove
u cilju regulacije ima na raspolaganju

sredstva za regulisanje proizvoda

da bi postigla da cigarete kakve znamo

ne stvaraju ili minimalno
stvaraju zavisnost.

Radimo na tome.

To bi moglo da ima
ogroman uticaj na nivou populacije,

samo jedan takav propis.

Pre godinu dana smo sproveli
dinamično modeliranje na nivou populacije,

i objavili smo rezultate
u „Časopisu Nove Engleske“.

Zbog generacijskog dejstva ove strategije,

što ću objasniti za minut,

evo šta predviđamo do kraja veka:

više od 33 miliona ljudi

koji bi inače bili svakodnevni
pušači to neće postati,

jer cigarete sa kojima će eksperimentisati

neće stvarati i održavati zavisnost.

To bi smanjilo stopu pušenja kod odraslih
na manje od jednog i po procenta.

Te dve svari zajedno

bi kao rezultat imale sprečavanje

više od osam miliona smrti
povezanih sa pušenjem

koje bi se inače dogodile

usled generacijskog uticaja ovoga.

Zašto kažem „generacijskog“?

Radi se o deci.

Devedeset posto odraslih pušača
počelo je da puši kada su bili deca.

Polovina njih postanu stalni pušači

pre nego što dostignu starost
da zakonski mogu da kupe paklu cigareta.

Polovina njih postanu pušači
pre nego što napune 18 godina.

Eksperimentisanje.

Svakodnevno pušenje.

Zavisnost.

Decenije pušenja.

I zatim sledi bolest,

i zato govorimo o proizvodu

koji će kasnije u životu prevremeno ubiti
polovinu dugoročnih korisnika.

Generacijski uticaj
ove strategije smanjenja nikotina

je ogroman.

U tim starim dokumentima industrije
postojao je termin za mlade.

Opisivani su kao „zamenski pušači“.

Zamenski pušači
za odrasle pušače zavisnike

koji su umrli ili prestali da puše.

Buduće generacije dece,
a naročito tinejdžeri,

ulaziće u rizične aktivnosti.

To ne možemo da zaustavimo.

Ali šta bi bilo kada jedine cigarete
kojih bi mogli da se domognu

ne bi više mogle da stvore
i održavaju zavisnost?

To je povraćaj ulaganja javnog zdravlja

koji se vremenom ostvaruje
na nivou stanovništva.

Ništa nisam rekao
o elektronskim cigaretama.

Ali moram da kažem nešto
o elektronskim cigaretama.

(Smeh)

Suočavamo se sa epidemijom
upotrebe elektronskih cigareta kod dece.

Ono što nas najviše od svega muči,

u kombinaciji sa povećanjem brojeva
kada se radi o rasprostranjenost,

je učestalost.

Ne samo da sve više dece
koristi elektronske cigarete,

već više dece koristi elektronske cigarete
20 ili više dana u mesecu

otkad su se elektronske cigarete
pojavile na tržištu.

U Upravi za hranu i lekove
činimo sve što možemo

koristeći program i zakone,

najpre da bismo doprli do dece

sa porukom da to nije bezopasan proizvod,

i da bismo se postarali da deca
ne započinju eksperimentisanje

sa duvanskim proizvodima,
bilo da je sagorevanje tu prisutno ili ne.

Ali razmislite o elektronskim cigaretama
na pravilno regulisanom tržištu

kao o nečemu što bi moglo koristiti

odraslim pušačima zavisnim od cigareta

koji pokušavaju da tako ostvare prelaz.

Zaključiću ovom vizijom:

zamislite svet

u kome jedine cigarete
sa kojima bi buduće generacije dece

mogle da eksperimentišu

ne bi više mogle da stvaraju
niti održavaju zavisnot

zbog jednog jedinog propisa.

Zamislite svet

u kome bi pušači zabrinuti za zdravlje,

naročito ako stupi na snagu propis
koji smanjuje nikotina na nivo

koji ne stvara ili minimalno
stvara zavisnost,

mogli da pređu na alternativne
i manje štetne oblike

snabdevanja nikotinom,

počevši od nikotinskih lekova
odobrenih od strane Uprave,

kao što su žvake, flasteri i pastile.

I najzad,

zamislite u svetu
valjano regulisano tržište gde,

bilo da se radi o elektronskim cigaretama
ili koja god da je to nova tehnologija,

nisu pronalazači proizvoda i prodavci

ti koji odlučuju koji proizvodi stupaju
na tržište i šta se tvrdi o njima,

već su to naučnici Uprave
zaduženi za kontrolu,

koji pregledaju prijave i odlučuju,

koristeći pri tome standarde
koja nam je Kongres poverio

da ih sprovodimo i primenjujemo,

o tome da li određeni proizvod
treba da se pojavi na tržištu,

da bi marketing tog proizvoda
i slova naših zakona

bili prikladni za zaštitu javnog zdravlja.

To su moćna regulatorna sredstva

koja su nam unutar dometa

za borbu sa onim
što je još uvek vodeći uzrok

sasvim sprečivih bolesti
i smrtnih slučajeva u zemlji.

Ako ovo uradimo ako treba,

ona putanja, onih 5,6 miliona dece,

može se narušiti.

Hvala.

(Aplauz)