Serbian subtítols

← Kako možemo rešiti krizu otpornosti na antibiotike - Geri Rajt (Gerry Wright)

Obtén el codi d'incrustació
32 llengües

Showing Revision 8 created 03/24/2020 by Ivana Korom.

  1. Antibiotici: iza kulisa, oni
    omogućavaju modernu medicinu.
  2. Koristimo ih za lečenje zaraznih bolesti,
  3. ali i za omogućavanje svega
    od hirurgije preko hemoterapije
  4. do transplantacije organa.
  5. Bez antibiotika,
  6. čak i rutinski medicinski postupci mogu
    prouzrokovati infekcije opasne po život.
  7. A postoji rizik da ih izgubimo.
  8. Antibiotici su hemikalije
    koje sprečavaju rast bakterija.

  9. Na žalost, neke bakterije
    su postale otporne
  10. na sve postojeće antibiotike.
  11. U isto vreme, prestali smo
    da otkrivamo nove.
  12. Ipak, postoji nada da možemo
    prevazići ovaj problem.
  13. Ali prvo, kako smo
    dospeli u ovu situaciju?

  14. Prvi široko korišćeni
    antibiotik bio je penicilin,
  15. koji je 1928. otkrio Aleksander Fleming.
  16. U svom govoru 1945, povodom
    dobijanja Nobelove nagrade,
  17. Fleming je upozorio da bakterijska
    otpornost ima potencijal da uništi
  18. čudo antibiotika.
  19. Bio je u pravu: '40-ih i '50-ih godina,
  20. rezistentne bakterije su
    već počele da se pojavljuju.
  21. Od tada do osamdesetih godina,

  22. farmaceutske kompanije su
    odgovorile na problem rezistentnosti
  23. time što su otkrile
    mnoge nove antibiotike.
  24. Isprva je to bio veoma uspešan -
    i profitabilan - poduhvat.
  25. Tokom vremena,
    par stvari se promenilo.

  26. Novootkriveni antibiotici
    često su delovali samo
  27. na uski spektar infekcija,
  28. dok su oni prvi bili široko primenljivi.
  29. To nije problem sam po sebi,
  30. ali to znači da manje doze ovih
    lekova mogu da se prodaju -
  31. čineći ih manje profitabilnim.
  32. U početku su lekari prekomerno
    prepisivali antibiotike,
  33. takođe i za virusne infekcije
    na koje nemaju efekta.
  34. Nadzor oko prepisivanja recepata
    se povećao, što je dobro
  35. ali se time smanjila prodaja.
  36. U isto vreme, kompanije su
    počele da pronalaze još lekova
  37. koje pacijent uzima tokom života,
  38. kao što su lekovi za
    krvni pritisak i holesterol
  39. i kasnije antidepresivi i anksiolitici.
  40. S obzirom da se koriste na neodređeno
    vreme, ovi lekovi su profitabilniji.
  41. Sredinom '80-ih, nisu bile otkrivene
    nove hemijske klase antibiotika.

  42. A bakterije su i dalje sticale
    rezistentnost i prenosile je dalje
  43. deleći genetske informacije
    između pojedinačnih bakterija
  44. i čak i sa drugim vrstama.
  45. Danas su bakterije otporne
    na više antibiotika uobičajene
  46. i sve je više vrsta bakterija
    koje su otporne na sve lekove.
  47. Šta možemo učiniti povodom toga?

  48. Potrebno je da kontrolišemo upotrebu
    postojećih antibiotika, napravimo nove,
  49. izborimo se protiv rezistentnosti
    na nove i postojeće lekove
  50. i pronađemo nove načine za
    borbu protiv bakterijskih infekcija.
  51. Najveći potrošač antibiotika
    je poljoprivreda,
  52. koja ih koristi ne samo
    za tretiranje infekcija
  53. već i za podsticaj rasta
    životinja za ishranu.
  54. Korišćenje velikih količina antibiotika
  55. pojačava izloženost
    bakterija antibioticima
  56. i samim tim njihove šanse
    da razviju otpornost.
  57. Mnoge uobičajene životinjske bakterije,
  58. kao što je salmonela,
    mogu zaraziti i ljude
  59. i verzije otporne na lekove mogu
    nam biti prenete kroz lanac ishrane
  60. i proširiti se putem međunarodne
    trgovine i putnih mreža.
  61. Što se tiče pronalaženja
    novih antibiotika,

  62. priroda nam nudi nova jedinjenja
    sa velikim potencijalom.
  63. Organizmi poput drugih mikroba
    i gljivica evoluirali su milionima godina
  64. kako bi preživeli
    u konkurentnim okruženjima -
  65. što znači da često sadrže
    antibiotska jedinjenja
  66. koja im daju prednost u preživljavanju
    nad određenim bakterijama.
  67. Takođe možemo da spakujemo antibiotike
    sa molekulima koji inhibiraju otpornost.

  68. Bakterija može razviti otpornost
    pomoću sopstvenih proteina
  69. koji oslabljuju lek.
  70. Pakovanjem antibiotika sa
    molekulima koji blokiraju oslabljivače,
  71. antibiotik može da obavi posao.
  72. Bakteriofagi, virusi koji napadaju
    bakterije ali ne utiču na ljude,

  73. predstavljaju potencijalni novi put
    za borbu protiv bakterijskih infekcija.
  74. Proizvodnja vakcina za uobičajene
    infekcije, u međuvremenu,
  75. može pomoći u sprečavanju zaraze.
  76. Najveći problem svih ovih
    pristupa je finansiranje,

  77. koje je jako neadekvatno
    svuda u svetu.
  78. Antibiotici su toliko neprofitabilni da
    mnoge velike farmaceutske kompanije
  79. više ne pokušavaju da ih naprave.
  80. U međuvremenu, manje kompanije
    koje uspešno izbace nove antibiotike
  81. na tržište često bankrotiraju,
    kao američki Achaogen.
  82. Nove terapeutske tehnike
    poput bakteriofaga i vakcina
  83. suočavaju se sa istim fundamentalnim
    problemima kao tradicionalni antibiotici:
  84. ako funkcionišu, iskoriste se samo jednom,
  85. što zaradu čini slabom.
  86. A da bismo se uspešno suprotstavili
    rezistentnosti na duži rok,
  87. nove antibiotike moramo
    koristiti umereno -
  88. što još više snižava zaradu
    njihovim tvorcima.
  89. Jedno moguće rešenje je odvojiti
    profit od količine prodatih antibiotika.

  90. Na primer, Velika Britanija
    testira model u kome
  91. pružaoci zdravstvene zaštite
    nabavljaju recepte za antibiotike.
  92. Mada vlade traže načine da
    stimulišu proizvodnju antibiotika,
  93. ti programi su još uvek u ranim fazama.
  94. Zemlje širom sveta će morati
    da urade mnogo više -
  95. ali sa dovoljnim investicijama
    u proizvodnju antibiotika
  96. i sa kontrolisanom upotrebom
    postojećih lekova,
  97. još uvek možemo pobediti rezistentnost.