Serbian subtítols

← Šta me je sporo čitanje naučilo o pisanju

Obtén el codi d'incrustació
34 llengües

Showing Revision 9 created 03/09/2020 by Ivana Korom.

  1. Bio jednom jedan džin,
  2. sebični džin, čiji je zadivljujući vrt
    bio najlepši u celoj zemlji.
  3. Jedne noći, ovaj džin je došao kući,
  4. zatekao gomilu dece
    kako se igraju u njegovom vrtu
  5. i pobesneo.
  6. "Moj vrt je samo moj i ničiji više!"
  7. reče džin.
  8. Potom je sagradio
    jedan visoki zid oko njega.
  9. Pisac Oskar Vajld napisao je priču
    "Sebični džin" 1888. godine.

  10. Skoro sto godina kasnije, taj džin
    je došao u moje detinjstvo u Bruklinu
  11. i nikada nije otišao.
  12. Odrasla sam u religioznoj porodici,
  13. čitajući i Bibliju i Kuran.
  14. Mnogo više sam čitala religiozne knjige,
    ali sam i čitala iz zabave,
  15. nego što sam gledala televiziju.
  16. Svakog dana mogli ste pronaći
    moju braću, sestre i mene
  17. sklupčane u nekom delu stana kako čitamo.
  18. Nekada nam se to ne bi svidelo
  19. zato što bi letnjih dana
    u Njujorku hidrant pukao
  20. i bili bismo izuzetno ljubomorni
    kada bismo čuli svoje prijatelje
  21. kako se igraju dole u mlazovima vode.
  22. Njihova neopisiva sreća bi pronašla
    svoj put do naših otvorenih prozora.
  23. Međutim, shvatila sam da što bih se više
    udubljivala u svoje knjige,
  24. što bih sporije čitala svaku rečenicu,
  25. manje bih čula buku spoljašnjeg sveta.
  26. Za razliku od svoje braće i sestara
    koji su pretrčavali kroz knjige,
  27. ja sam čitala polako -
  28. veoma, veoma polako.
  29. Ja sam bila to dete koje je prelazilo
    prstom ispod reči,

  30. dok nisam bila odučena od toga
  31. jer mi je rečeno
    da velika deca ne koriste prste.
  32. U trećem razredu morali smo da sedimo
    sa rukama sklopljenim na stolu,
  33. odvajajući ih samo da okrenemo stranu
    i odmah bi ih vraćali u prvobitni položaj.
  34. Učiteljica nije bila stroga.
  35. Bile su to sedamdesete
  36. i njen cilj je bio da nas nauči da čitamo,
    ne samo na nivou našeg uzrasta
  37. već na mnogo višem.
  38. Uvek su nas terali da čitamo brže,
  39. ali u tišini svog stana,
    daleko od pogleda svoje učiteljice,
  40. ja sam prevlačila prstom ispod reči.
  41. Taj sebični džin mi je ponovo
    ispričao svoj priču,
  42. kako se osećao prevarenim
    kada su se deca ušunjala u njegov vrt,
  43. kako je sagradio taj visoki zid
  44. koji deca nisu mogla da pređu,
  45. ali je zima došla u njegov vrt
  46. i nikada više nije otišla.
  47. Svakim novim čitanjem
    saznala sam nešto novo
  48. o tvrdom kamenju sa puteva na kojima
    su deca bila primorana da se igraju
  49. kada su bila izbačena iz vrta,
  50. o nežnosti malog dečaka
    koji se pojavio jednog dana,
  51. pa čak i o samom džinu.
  52. Možda on ipak nije bio besan.
  53. Možda je samo želeo da saoseća sa nekim,
  54. da ga neko razume.
  55. "Moj vrt je samo moj i ničiji više."
  56. Mnogo godina kasnije saznala sam
    za pisca Džona Gardnera

  57. koji je to nazivao "fantastičnim snom"
  58. ili "snom o fantastici",
  59. i shvatila da sam ja bila u toj knjizi,
  60. provodeći vreme sa likovima
    u svetu koji je pisac stvorio
  61. i u koji me je pozvao.
  62. Kao dete sam znala
    da u pričama treba uživati,
  63. da priče žele da se polako čitaju
  64. i da je neki pisac proveo mesece,
    možda i godine pišući ih,
  65. a moj posao čitaoca,
  66. posebno čitaoca koji je želeo
    da jednog dana postane pisac,
  67. je da poštujem tu priču.
  68. Mnogo pre nego što je postojala kablovska,
    internet, pa čak i telefoni,

  69. postojali su ljudi koji su delili ideje,
    informacije i sećanja kroz priču.
  70. To je jedan od najranijih oblika
    tehnologije koja nas povezuje.
  71. Priča da ima nečeg boljeg
    niz Nil bila je ta
  72. koja je poslala Egipćane nizvodno,
  73. priča da postoji bolji način
    da se očuvaju tela mrtvih
  74. razlog je zbog kojeg su Tutankamonovi
    ostaci preživeli do 21. veka.
  75. Pre više od dva miliona godina,
  76. kada su prvi ljudi počeli
    da prave oruđe od kamena,
  77. neko mora da je pitao: "Šta ako?"
  78. i neko drugi se setio te priče.
  79. Bez obzira na to da li su je prenosili
    putem reči, pokreta, ili crteža,
  80. priča se prenosila, pamtila se:
  81. udari čekićem i saslušaj njegovu priču.
  82. Svet postaje bučniji.

  83. Sa kasetofona smo prešli
  84. na vokmene, pa na prenosive CD plejere,
  85. na ajpode
  86. i došli do toga da možemo slušati
    bilo koju pesmu kad god to želimo.
  87. Od četiri televizijska kanala
    u mom detinjstvu,
  88. došli smo do, čini se, beskonačnog broja
    kanala na kablovskoj i na internetu.
  89. Kako nas tehnologija sve brže i brže
    vodi kroz vreme i prostor,
  90. čini se da se priča gubi iz vida.
  91. Mislim, bukvalno da se zanemaruje.
  92. Čak i kada se naš stav
    prema pričama menja,
  93. ili se njena forma menja od knjige
    u audio formate, Instagram ili Snepčet
  94. moramo se setiti da prevlačimo
    prstom ispod reči.
  95. Pamćenje tih priča,
    bez obzira na to u kom su obliku
  96. nas je uvek vodilo na mesta
    na koja smo mislili da nikada nećemo ići,
  97. upoznalo nas sa ljudima koje nikada
    nismo mislili da ćemo upoznati
  98. i pokazalo nam svetove
    koje smo možda propustili.
  99. S obzirom na to da tehnologija
    napreduje sve brže i brže,
  100. meni prija nešto sporije.
  101. Prevlačenje prstom ispod reči
    dovelo me je do života pisanja knjiga
  102. za ljude svih uzrasta,
  103. knjige pisane da bi se čitale polako,
  104. da se u njima uživa.
  105. Moja ljubav prema dubljem
    i bližem posmatranju sveta,

  106. prema potpunom prepuštanju
    sebe njemu omogućila mi je
  107. da uvidim raznorazne
    pripovedne mogućnosti
  108. i pokazala se kao dar,
  109. zato što me je sporo čitanje
  110. naučilo svemu što je trebalo
    da znam o pisanju.
  111. Pisanje me je naučilo svemu što je trebalo
    da znam o stvaranju svetova
  112. gde bi ljudi mogli da budu
    viđeni i saslušani,
  113. gde bi njihova iskustva
    mogla da se pretvore u stvarnost
  114. i gde bi moja priča,
    koju bi neko pročitao ili čuo,
  115. probudila nešto u njima
    što bi nas povezalo,
  116. postalo razgovor.
  117. Nije li u tome poenta -
  118. da nađemo način da se na kraju dana
    ne osećamo kao da smo sami na ovom svetu,
  119. da se osećamo kao da smo ga promenili
    pre nego što sa njega odemo?
  120. Kamen u čekić, čovek u mumiju,
  121. ideja u priču i sve je to zapamćeno.
  122. Nekada čitamo da bismo razumeli budućnost.

  123. Nekada čitamo da bismo razumeli prošlost.
  124. Čitamo da bismo se izgubili, da zaboravimo
    na teška vremena u kojima živimo
  125. i čitamo da bismo se setili onih
    koji su bili tu pre nas,
  126. koji su preživeli nešto gore.
  127. Ja pišem iz tih istih razloga.
  128. Pre nego što smo došli u Bruklin,

  129. moja porodica je živela
    u Grinvilu, Južnoj Karolini,
  130. u rasno podeljenom kraju
    koji se zvao Nikoltaun.
  131. Svi u tom naselju bili smo potomci ljudi
  132. kojima nije bilo dozvoljeno
    da uče da čitaju i pišu.
  133. Zamislite to:
  134. opasnost razumevanja
    kako slova prave reči,
  135. opasnost od samih reči,
  136. opasnost od pismenih ljudi
    i njihovih priča.
  137. Uprkos tome što su nam pretili smrću,
  138. ako bismo se držali jedne priče,
  139. naše priče nisu umrle,
  140. zato što je postojala
    još jedna priča ispod te.
  141. Tako su stvari uvek funkcionisale.
  142. Od kada komuniciramo,
  143. postojali su slojevi u pričama,
  144. priče ispod priča i još priča ispod tih.
  145. Ovako je priča preživljavala
    i ovako će nastaviti da preživljava.
  146. Kada sam počela da povezujem tačkice

  147. koje povezuju način
    na koji sam naučila da pišem
  148. sa načinom na koji sam naučila da čitam
  149. sa gotovo ućutkanim ljudima,
  150. shvatila sam da je moja priča
    veća, starija i dublja
  151. nego što ću ja ikada biti
  152. i zbog toga će se ona nastaviti.
  153. Među tim skoro ućutkanim ljudima

  154. bilo je onih koji nikada
    nisu naučili da čitaju.
  155. Njihovi potomci,
    generacije oslobođene ropstva,
  156. ako su bili dovoljno imućni,
  157. išli su na fakultete,
    specijalizacije i dalje od toga.
  158. Neki su se, poput moje bake
    i moje braće i sestara,
  159. čini se rodili sa knjigom u rukama,
  160. kao da istorija za njih nije ni postojala.
  161. Neki su, poput moje majke,
    skočili na karavan Velike migracije -
  162. ne mislim na pravi karavan -
  163. i pozdravili se sa Jugom.
  164. Međutim, evo priče ispod te priče:

  165. oni koji su otišli i oni koji su ostali
  166. nosili su sa sobom istoriju priče,
  167. znajući duboko u sebi da napisati priču
  168. nije bio jedini način
    na koji je mogu sačuvati,
  169. znajući da su mogli
    da sednu na svoje terase
  170. ili stepenice nakon dugog dana
  171. i počnu laganu priču svojoj deci.
  172. Znali su da mogu da pevaju svoje priče
    na vrućini dok beru pamuk,
  173. ili sakupljaju duvan.
  174. Znali su da mogu da propovedaju
    svoje priče i ušiju ih u tkanine,
  175. pretvore najbolnije priče u nešto smešno
  176. i da kroz taj smeh izbace istoriju zemlje
  177. koja je iznova i iznova pokušavala
  178. da ukrade njihova tela,
  179. njihov duh
  180. i njihovu priču.
  181. Tako sam kao dete naučila
    da zamišljam nevidljivi prst

  182. koji me je vodio od reči do reči.
  183. od rečenice do rečenice,
  184. od neznanja do shvatanja.
  185. Kako tehnologija nastavlja
    da se razvija brzo,

  186. ja nastavljam da čitam polako,
  187. znajući da poštujem rad pisca
  188. i trajnu moć priče.
  189. Čitam polako kako bih smanjila buku
  190. i setila se onih koji su bili tu pre mene,
  191. verovatno prve ljude koji su konačno
    naučili da upravljaju vatrom
  192. i zagospodarili svojom novom moći
  193. nad plamenom, svetlošću i vrelinom.
  194. Čitam polako da bih se setila
    sebičnog džina,
  195. kako je najzad srušio taj zid
  196. i pustio decu da se slobodno
    igraju u njegovom vrtu.
  197. Čitam polako da bih odala
    počast svojim precima,
  198. kojima uopšte nije bilo
    dozvoljeno da čitaju.
  199. I oni mora da su gospodarili vatrama,
  200. bojažljivo pričajući o svojim snovima,
  201. svojim nadama, svojim budućnostima.
  202. Svaki put kada čitamo,
    pišemo ili pričamo priču,
  203. mi ulazimo u njihov krug
  204. i on ostaje neprekinut,
  205. a moć priče živi dalje.
  206. Hvala.

  207. (Aplauz)