Return to Video

Šta vaš dah može otkriti o vašem zdravlju

  • 0:01 - 0:03
    Ja imam običaj da pretpostavljam najgore,
  • 0:04 - 0:07
    i s vremena na vreme,
    ta navika se poigra sa mnom.
  • 0:07 - 0:10
    Na primer, ako osetim iznenadni bol u telu
  • 0:10 - 0:13
    koji pre toga nisam doživeo
    i koji ne mogu da identifikujem,
  • 0:13 - 0:18
    moj mozak ga tada iznenada
    može pretvoriti u srčano oboljenje,
  • 0:18 - 0:21
    a bol u mišićima u trombozu dubokih vena.
  • 0:22 - 0:25
    Do sada mi nije dijagnostikovana
    smrtonosna ili neizlečiva bolest.
  • 0:25 - 0:28
    Ponekad nešto jednostavno boli
    bez ikakvog jasnog razloga.
  • 0:29 - 0:31
    Ali nisu svi te sreće kao ja.
  • 0:32 - 0:35
    Svake godine, širom sveta
    umre 50 miliona ljudi.
  • 0:36 - 0:40
    Pogotovo u bogatim zemljama,
    kao što je naša,
  • 0:40 - 0:45
    veliki broj smrtnih slučajeva uzrokuju
    bolesti koje se sporo razvijaju:
  • 0:45 - 0:49
    srčana oboljenja, hronične bolesti pluća,
    rak, Alchajmerova bolest i dijabetes
  • 0:49 - 0:50
    su samo neke od njih.
  • 0:51 - 0:53
    Čovečanstvo je ostvarilo ogroman napredak
  • 0:53 - 0:56
    u otkrivanju i lečenju
    većine ovih bolesti.
  • 0:57 - 1:00
    Trenutno se nalazimo u fazi
    gde se budući napredak u zdravstvu
  • 1:00 - 1:03
    ne može postići
    samo razvojem novih lekova.
  • 1:03 - 1:06
    Ovo postaje očigledno
    ako posmatramo jedan aspekt
  • 1:06 - 1:08
    koji mnoge od ovih bolesti dele.
  • 1:09 - 1:12
    Verovatnoća uspešnog lečenja
  • 1:12 - 1:15
    veoma zavisi od momenta
    kada je lečenje započeto.
  • 1:15 - 1:19
    Ali bolest se obično uoči
    tek kada se pojave simptomi.
  • 1:20 - 1:24
    Problem je što, u stvari, mnoge bolesti
    ostaju bez simptoma,
  • 1:24 - 1:27
    a samim tim i neotkrivene jako dug period.
  • 1:28 - 1:32
    Upravo zbog ovoga, postoji
    stalna potreba za novim načinima
  • 1:32 - 1:34
    otkrivanja bolesti u ranoj fazi,
  • 1:34 - 1:36
    pre nego što se bilo koji simptom pojavi.
  • 1:37 - 1:39
    U zdravstvenoj zaštiti,
    ovo se zove skrining.
  • 1:39 - 1:43
    Kako je definisan od strane
    Svetske zdravstvene organizacije,
  • 1:43 - 1:48
    skrining je „pretpostavljena
    identifikacija neprepoznate bolesti
  • 1:48 - 1:51
    kod naizgled zdrave osobe,
  • 1:51 - 1:55
    kroz razne testove koji se mogu
    primeniti brzo i lako."
  • 1:55 - 1:58
    To je dugačka definicija,
    pa ću je ponoviti.
  • 1:58 - 2:02
    Identifikacija neprepoznatih bolesti
  • 2:02 - 2:04
    kod naizgled zdravih osoba
  • 2:04 - 2:08
    kroz razne testove
    koji se mogu primeniti brzo i lako.
  • 2:08 - 2:11
    Želim posebno da naglasim
    reči „brzo" i „lako"
  • 2:11 - 2:14
    zato su što mnoge
    od postojećih metoda skrininga
  • 2:14 - 2:16
    upravo suprotno.
  • 2:16 - 2:19
    A oni koji su bili podvrgnuti koloskopiji
  • 2:19 - 2:22
    kao delu skrininga za rak debelog creva
  • 2:22 - 2:23
    znaju o čemu govorim.
  • 2:25 - 2:28
    Očigledno, postoje brojni medicinski alati
  • 2:28 - 2:30
    da bi se izvršio test skrininga.
  • 2:30 - 2:34
    Od tehnika snimanja,
    kao što je npr. radiografija,
  • 2:34 - 2:36
    ili magnetna rezonanca,
  • 2:36 - 2:38
    do analiza krvi i tkiva.
  • 2:38 - 2:40
    Svi smo prošli takve testove.
  • 2:41 - 2:45
    Ali postoji jedan način
    koji je dugo vremena bio zapostavljen,
  • 2:46 - 2:48
    način koji je lako dostupan,
  • 2:48 - 2:50
    koji je u suštini neiscrpan,
  • 2:50 - 2:54
    i ima neverovatan potencijal
    za medicinske analize.
  • 2:55 - 2:57
    A to je naš dah.
  • 2:59 - 3:02
    Ljudski dah je u osnovi sačinjen
    od pet komponenti:
  • 3:03 - 3:09
    azot, kiseonik,
    ugljen-dioksid, voda i argon.
  • 3:09 - 3:13
    Pored ovih pet,
    postoje stotine drugih sastojaka
  • 3:13 - 3:15
    koji su prisutni u veoma malim količinama.
  • 3:15 - 3:18
    Oni se nazivaju isparljiva
    organska jedinjenja,
  • 3:18 - 3:20
    i mi ih ispuštamo na stotine,
    ako ne i hiljade
  • 3:20 - 3:22
    sa svakim izdahom.
  • 3:23 - 3:26
    Analiza ovih isparljivih
    organskih jedinjenja iz našeg daha
  • 3:27 - 3:28
    naziva se analiza daha.
  • 3:30 - 3:33
    U stvari, ja verujem da je dosta vas
    već imalo iskustva sa analizom daha.
  • 3:33 - 3:37
    Zamislite: vozite se kući kasno noću,
  • 3:37 - 3:40
    kad odjednom, prijatan policajac
  • 3:40 - 3:42
    vas ljubazno, ali odlučno,
  • 3:42 - 3:46
    zamoli da stanete i da duvate
    u napravu sličnu ovoj.
  • 3:47 - 3:51
    Ovo je alko-tester na dah,
  • 3:51 - 3:54
    koji se koristi kako bi se izmerio
    nivo etanola u vašem dahu
  • 3:54 - 3:58
    da bi se videlo da li je vožnja
    u vašem stanju pametna ideja.
  • 3:59 - 4:00
    Rekao bih da sam dobro vozio,
  • 4:00 - 4:02
    ali hajde da proverim.
  • 4:03 - 4:05
    (Bip)
  • 4:08 - 4:11
    Pokazuje 0,0 - znači, nema potrebe
    za brigom, sve je u redu.
  • 4:11 - 4:13
    (Smeh)
  • 4:14 - 4:17
    Sad zamislite napravu sličnu ovoj,
  • 4:17 - 4:20
    koja ne samo da meri
    nivo alkohola u vašem dahu,
  • 4:20 - 4:24
    nego detektuje bolesti,
    kao one što sam vam pokazivao
  • 4:24 - 4:26
    i možda još mnogo više.
  • 4:27 - 4:31
    Koncept povezivanja mirisa iz nečijeg daha
  • 4:31 - 4:33
    sa određenim medicinskim problemima
  • 4:33 - 4:35
    u stvari datira iz drevne Grčke.
  • 4:36 - 4:41
    Međutim, tek je nedavno napor istraživača
    vezan za analizu daha urodio plodom,
  • 4:41 - 4:44
    te ono što je nekada bilo san
    sada postaje stvarnost.
  • 4:45 - 4:48
    Dozvolite mi da vratim listu
    koju sam vam pokazao ranije.
  • 4:49 - 4:52
    Za većinu ovde nabrojanih bolesti,
  • 4:52 - 4:55
    postoje značajni naučni dokazi
  • 4:55 - 4:58
    koji upućuju na to da se bolest
    može otkriti analizom daha.
  • 5:00 - 5:02
    Kako to tačno funkcioniše?
  • 5:02 - 5:05
    Osnovni deo je senzor naprave
  • 5:05 - 5:08
    koji detektuje isparljiva
    organska jedinjenja u našem dahu.
  • 5:09 - 5:12
    Jednostavno rečeno,
    kada se izloži uzorku daha,
  • 5:12 - 5:15
    senzor izbacuje složen šablon
  • 5:15 - 5:19
    koji je rezultat mešavine isparljivih
    organskih jedinjenja koje smo izdahnuli.
  • 5:20 - 5:24
    Ovaj šablon je otisak našeg metabolizma,
  • 5:24 - 5:26
    vašeg mikrobioma
  • 5:26 - 5:29
    i biohemijskih procesa
    koji se javljaju u vašem telu.
  • 5:30 - 5:32
    Ako imate neku bolest,
  • 5:32 - 5:34
    vaš organizam će se promeniti,
  • 5:34 - 5:37
    a isto tako i struktura vašeg izdaha.
  • 5:37 - 5:43
    Sve što tada ostaje da se uradi
    je da se poveže određeni šablon
  • 5:43 - 5:46
    sa prisustvom ili odsustvom
    određenog medicinskog stanja.
  • 5:48 - 5:51
    Ova tehnologija nudi
    nekoliko nepobitnih koristi.
  • 5:52 - 5:55
    Prvo, senzor može biti minijaturan
  • 5:55 - 5:58
    i stavljen u ručne naprave
  • 5:58 - 6:00
    kao što je ovaj alko-test na dah.
  • 6:00 - 6:03
    To bi omogućilo da se ovaj test
    koristi u različitim okruženjima,
  • 6:03 - 6:05
    čak i kod kuće,
  • 6:05 - 6:07
    što znači da posete doktoru
  • 6:07 - 6:10
    nisu potrebne svaki put
    kad se ovaj test radi.
  • 6:11 - 6:14
    Drugo, analiza daha je neinvazivna
  • 6:14 - 6:18
    i može biti jednostavna
    kao duvanje u alko-tester.
  • 6:19 - 6:24
    Ovakva jednostavnost i lako korišćenje
    bi smanjilo teret pacijenta
  • 6:24 - 6:27
    i podstaklo širu upotrebu ove tehnologije.
  • 6:28 - 6:32
    Treće, ova tehnologija je tako fleksibilna
  • 6:32 - 6:34
    da se jedna naprava može koristiti
  • 6:34 - 6:38
    za otkrivanje širokog spektra
    medicinskih stanja.
  • 6:38 - 6:43
    Analiza daha može se koristiti
    za skrining više bolesti u isto vreme.
  • 6:44 - 6:48
    U današnje vreme, svaka bolest
    obično zahteva drugačiji medicinski alat
  • 6:48 - 6:49
    da bi se izvršio test skrininga.
  • 6:50 - 6:53
    Što znači da možete naći
    samo ono za čim tragate.
  • 6:55 - 6:58
    Uz sve ove karakteristike,
    analiza daha je predodređena
  • 6:59 - 7:02
    da pruži ono što mnogim tradicionalnim
    testovima skrininga manjka.
  • 7:03 - 7:04
    A ono što je najvažnije,
  • 7:04 - 7:08
    sve ove karakteristike
    bi jednom trebalo da nam obezbede
  • 7:08 - 7:10
    platformu za medicinsku analizu
  • 7:10 - 7:14
    koja može da funkcioniše
    sa veoma niskom cenom po testu.
  • 7:16 - 7:19
    Suprotno tome, postojeći medicinski alati
  • 7:19 - 7:21
    obično vode ka skupoj ceni po testu.
  • 7:22 - 7:24
    Onda, da bi se snizili troškovi,
  • 7:24 - 7:27
    broj testova mora biti ograničen,
  • 7:28 - 7:31
    što znači, pod a,
    da se testovi mogu sprovesti
  • 7:31 - 7:36
    samo na malom delu populacije,
    npr. u visokorizičnim grupama;
  • 7:36 - 7:41
    i pod b, da broj testova po osobi
    treba držati na minimumu.
  • 7:41 - 7:43
    Zar ne bi bilo korisno
  • 7:43 - 7:46
    da se test izvodi na većoj grupi ljudi,
  • 7:46 - 7:51
    češće i u dužem periodu
    za svakog ponaosob?
  • 7:52 - 7:56
    Ovo drugo bi dalo pristup
    nečem veoma vrednom,
  • 7:56 - 7:58
    a to su longitudinalni podaci.
  • 7:59 - 8:03
    Longitudinalni podaci su skup podataka
    koji se odnose na jednog pacijenta,
  • 8:03 - 8:06
    prikupljenih tokom mnogo
    meseci ili godina.
  • 8:07 - 8:12
    Medicinske odluke danas su često zasnovane
    na ograničenom skupu podataka,
  • 8:12 - 8:16
    pri čemu je samo delić
    pacijentove medicinske istorije
  • 8:16 - 8:18
    dostupan za donošenje odluke.
  • 8:18 - 8:21
    U ovakvim slučajevima,
  • 8:21 - 8:23
    anomalije se obično otkrivaju
  • 8:23 - 8:26
    poređenjem zdravstvenog profila pacijenta
  • 8:26 - 8:29
    sa prosečnim zdravstvenim profilom
    referentne populacije.
  • 8:30 - 8:34
    Longitudalni podaci bi otvorili
    sasvim novu dimenziju
  • 8:34 - 8:37
    i dozvolili anomalijama da budu otkrivene
  • 8:37 - 8:40
    na osnovu medicinske istorije pacijenta.
  • 8:41 - 8:44
    Ovo će trasirati put
    ka personalizovanom lečenju.
  • 8:45 - 8:46
    Zvuči odlično, zar ne?
  • 8:47 - 8:50
    Sada ćete verovatno pitati sledeće:
  • 8:50 - 8:55
    „Ako je ta tehnologija tako dobra
    kao što tvrdi, zašto je ne koristimo?”
  • 8:55 - 8:57
    Jedini odgovor koji vam mogu dati je:
  • 8:58 - 9:00
    nije sve tako jednostavno kao što zvuči.
  • 9:01 - 9:03
    Postoje tehnički izazovi.
  • 9:03 - 9:08
    Na primer, potrebni su
    veoma pouzdani senzori
  • 9:08 - 9:11
    koji mogu otkriti mešavine
    isparljivih organskih jedinjenja
  • 9:11 - 9:13
    sa dovoljnom mogućnošću
    ponavljanja rezultata.
  • 9:14 - 9:16
    A tu je još jedan tehnički izazov:
  • 9:16 - 9:21
    kako uzimati uzorak daha
    na veoma određen način
  • 9:21 - 9:23
    da sam proces uzimanja uzorka
  • 9:23 - 9:26
    ne menja rezultate analize?
  • 9:27 - 9:29
    Takođe postoji i potreba za podacima.
  • 9:30 - 9:34
    Analiza daha treba da bude
    potvrđena kliničkim ispitivanjima
  • 9:34 - 9:36
    i potrebno je prikupiti dovoljno podataka
  • 9:36 - 9:40
    kako bi se pojedinačna stanja
    mogla uporediti sa osnovnim parametrom.
  • 9:41 - 9:44
    Analiza daha može biti uspešna
  • 9:44 - 9:46
    samo ako može da se prikupi
    dovoljno velika baza podataka
  • 9:46 - 9:49
    koja će biti dostupna za širu upotrebu.
  • 9:51 - 9:54
    Ako analiza daha ispuni očekivanja,
  • 9:55 - 9:57
    onda je ovo tehnologija
    koja nam stvarno može pomoći
  • 9:57 - 10:00
    da transformišemo naš zdravstveni sistem -
  • 10:00 - 10:04
    transformišemo ga iz reaktivnog sistema,
  • 10:04 - 10:07
    gde je lečenje inicirano
    simptomima bolesti,
  • 10:07 - 10:09
    u proaktivni sistem,
  • 10:09 - 10:12
    gde se bolest otkriva,
    dijagnostikuje i leči
  • 10:12 - 10:14
    u ranoj fazi,
  • 10:14 - 10:16
    mnogo pre nego što se simptomi pojave.
  • 10:18 - 10:21
    Što me dovodi do poslednje tačke,
    koja je najznačajnija.
  • 10:22 - 10:24
    Šta je u stvari bolest?
  • 10:25 - 10:29
    Zamislite da se analiza daha
    komercijalizuje, kao što sam opisao,
  • 10:29 - 10:31
    i rano otkrivanje bolesti postane rutina.
  • 10:32 - 10:35
    Problem koji ostaje
  • 10:35 - 10:38
    je onaj sa kojim se suočava svaki skrining
  • 10:38 - 10:40
    zato što je, za mnoge bolesti,
  • 10:40 - 10:43
    često nemoguće predvideti sa sigurnošću
  • 10:43 - 10:46
    da li će bolest
    uopšte izazvati neke simptome
  • 10:46 - 10:48
    ili dovesti osobu u životnu opasnost.
  • 10:49 - 10:52
    Ovo se zove hiperdijagnostika,
  • 10:52 - 10:53
    koja stvara dilemu.
  • 10:54 - 10:56
    Ako je bolest identifikovana,
  • 10:56 - 10:58
    možete odlučiti da je ne lečite
  • 10:58 - 11:02
    zato što postoji verovatnoća
    da nikada nećete oboleti od nje.
  • 11:03 - 11:04
    Ali koliko biste patili
  • 11:04 - 11:08
    od samog saznanja da imate
    potencijalno smrtonosnu bolest?
  • 11:08 - 11:12
    Zar ne biste zažalili
    što vam je bolest uopšte i otkrivena?
  • 11:13 - 11:17
    Vaša druga opcija
    je da prihvatite rano lečenje
  • 11:17 - 11:19
    sa nadom da ćete je izlečiti.
  • 11:19 - 11:22
    Ali često, ovo ne bi išlo
    bez nekih nuspojava.
  • 11:26 - 11:28
    Tačnije:
  • 11:28 - 11:30
    veći problem od hiperdijagnostike
  • 11:30 - 11:32
    je preterano lečenje,
  • 11:32 - 11:35
    zato što ne zahteva svaka bolest
    trenutno lečenje
  • 11:35 - 11:37
    samo zato što je lek dostupan.
  • 11:39 - 11:42
    Usvajanje rutinskog skrininga
  • 11:42 - 11:44
    je otvorilo pitanje:
  • 11:45 - 11:49
    kako nazivamo bolest
    koja može opravdati lečenje,
  • 11:49 - 11:54
    a šta je samo anomalija
    koja ne treba da nas brine?
  • 11:55 - 12:00
    Ja se nadam da će rutinski skrining
    koji koristi analizu daha
  • 12:00 - 12:03
    moći da obezbedi dovoljno podataka i uvida
  • 12:03 - 12:08
    da ćemo u određenom momentu
    moći da rešimo ovu dilemu
  • 12:08 - 12:10
    i sa dovoljnom preciznošću predvidimo
  • 12:10 - 12:13
    da li i kada lečiti u ranoj fazi.
  • 12:15 - 12:20
    Naš dah i mešavina isparljivih
    organskih jedinjenja koje izdahnemo
  • 12:20 - 12:24
    sadrže neverovatnu količinu informacija
    o našem fiziološkom stanju.
  • 12:25 - 12:29
    Sa onim što znamo danas,
    samo smo zagrebali površinu.
  • 12:30 - 12:34
    Skupljajući sve više podataka
    i profila analize daha širom populacije,
  • 12:34 - 12:39
    uključujući različite polove,
    godine, poreklo i stil života,
  • 12:39 - 12:41
    moć analize daha bi trebalo da se poveća.
  • 12:42 - 12:48
    U jednom momentu, analiza daha
    bi trebalo da nam obezbedi moćan alat
  • 12:48 - 12:52
    ne samo da proaktivno
    otkrijemo određene bolesti,
  • 12:52 - 12:56
    nego i da ih predvidimo
    i na kraju sprečimo.
  • 12:57 - 13:00
    Ovo bi trebalo da bude dovoljna motivacija
  • 13:00 - 13:04
    da se prihvate šanse i izazovi
  • 13:04 - 13:06
    koje analiza daha može da pruži,
  • 13:06 - 13:10
    čak i kod ljudi koji nisu
    povremeni hipohondri, kao ja.
  • 13:11 - 13:12
    Hvala vam.
  • 13:12 - 13:16
    (Aplauz)
Títol:
Šta vaš dah može otkriti o vašem zdravlju
Speaker:
Džulijan Burška (Julian Burschka)
Descripció:

Nema boljeg načina da se bolest zaustavi nego da se rano uoči i leči, pre nego što se simptomi pojave. To je cela poenta medicinske tehnike skrininga, kao što su radiografija, magnetna rezonanca i testovi krvi. Ali postoji jedno sredstvo sa previđenim potencijalom za medicinsku analizu: vaš dah. Tehnolog Džulijan Burška deli naučne novosti o analizi daha, skriningu isparljivih organskih jedinjenja u vašem izdahu, i kako se to može koristiti kao moćna alatka za otkrivanje, predviđanje i, na kraju, sprečavanje bolesti.

more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Projecte:
TEDTalks
Duration:
13:29

Serbian subtitles

Revisions