Return to Video

Da li marihuana škodi vašem mozgu?

  • 0:06 - 0:13
    Godine 1970, marihuana je klasifikovana
    kao droga prve kategorije u SAD-u,
  • 0:13 - 0:16
    a to je najstroža moguća oznaka
  • 0:16 - 0:21
    i znači da je droga u potpunosti ilegalna
    i nema prepoznatljivu medicinsku korist.
  • 0:21 - 0:24
    Ovo stanovište je decenijama opstajalo
  • 0:24 - 0:29
    i odlagalo je istraživanja
    o mehanizmu i efektima ove droge.
  • 0:29 - 0:33
    Danas su naširoko priznata
    terapeutska svojstva marihuane,
  • 0:33 - 0:39
    a neke države su u procesu ili su već
    legalizovale njenu upotrebu u medicini.
  • 0:39 - 0:44
    Međutim, rastuće prihvatanje marihuane
    u medicini ne odgovara na pitanje:
  • 0:44 - 0:49
    da li rekreaciona upotreba
    marihuane škodi mozgu?
  • 0:49 - 0:53
    Marihuana deluje
    na kanabinoidni sistem u telu,
  • 0:53 - 0:56
    koji ima receptore
    po čitavom mozgu i telu.
  • 0:56 - 1:01
    Izvorni molekuli u našem telu,
    koji se nazivaju endokanabinoidi,
  • 1:01 - 1:04
    takođe utiču na ove receptore.
  • 1:04 - 1:08
    Ne razumemo u potpunosti
    kanabinoidni sistem,
  • 1:08 - 1:12
    ali on ima jednu osobinu koja pruža
    značajan uvid u njegovu funkciju.
  • 1:12 - 1:16
    Većina neurotransmitera
    putuje od neurona do neurona
  • 1:16 - 1:20
    kroz sinapse kako bi preneli poruku.
  • 1:20 - 1:23
    Međutim, endokanabinoidi
    putuju u suprotnom smeru.
  • 1:23 - 1:27
    Kada poruka pređe
    sa jednog neurona na drugi,
  • 1:27 - 1:31
    neuron primalac oslobađa endokanabinoide.
  • 1:31 - 1:36
    Ovi endokanabinoidi putuju unazad
    kako bi uticali na neurona pošiljaoca -
  • 1:36 - 1:41
    u suštini pružajući mu povratnu
    informaciju od neurona primaoca.
  • 1:41 - 1:45
    Ovo navodi naučnike da veruju
    da endokanabinoidni sistem
  • 1:45 - 1:48
    pre svega služi radi moduliranja
    drugih vidova signala -
  • 1:48 - 1:52
    neke naglašava, a neke umanjuje.
  • 1:52 - 1:57
    Povratna informacija od endokanabinoida
    usporava brzinu nervne signalizacije.
  • 1:57 - 2:02
    To, pak, nužno ne znači
    da usporava ponašanje ili percepciju.
  • 2:02 - 2:06
    Na primer, zbog usporavanja signala
    koji inhibira miris,
  • 2:06 - 2:09
    mirisi bi mogli da postanu jači.
  • 2:10 - 2:13
    Marihuana sadrži
    dve glavne aktivne supstance:
  • 2:13 - 2:21
    tetrahidrokanabinol ili THC
    i kanabidiol ili CBD.
  • 2:22 - 2:28
    THC se smatra najzaslužnijim
    za psihoaktivne efekte marihuane
  • 2:28 - 2:31
    na ponašanje, spoznaju i opažanje,
  • 2:31 - 2:35
    dok je CBD odgovoran
    za nepsihoaktivne efekte.
  • 2:36 - 2:38
    Poput endokanabinoida,
  • 2:38 - 2:43
    THC usporava telesne signale
    vezujući se za kanabinoidne receptore.
  • 2:43 - 2:49
    Međutim, vezuje se istovremeno
    širom ovog prostranog, difuznog sistema,
  • 2:49 - 2:52
    dok se endokanabinoidi
    oslobađaju na određenom mestu
  • 2:52 - 2:55
    kao odgovor na određeni stimulans.
  • 2:55 - 3:00
    Ova raširena aktivnost, zajedno
    sa činjenicom da kanabinoidni sistem
  • 3:00 - 3:03
    indirektno utiče na razne druge sisteme,
  • 3:03 - 3:07
    znači da kod svake osobe njena naročita
    hemijska struktura mozga, genetika
  • 3:07 - 3:12
    i prethodna životna iskustva
    uveliko određuju iskustvo sa drogom.
  • 3:12 - 3:16
    Ovo mnogo više važi za marihuanu
    nego za druge droge
  • 3:16 - 3:21
    koje proizvode efekte putem jedne
    ili više specifičnih nervnih veza.
  • 3:21 - 3:26
    Stoga štetni uticaji, ako postoje,
    značajno variraju od osobe do osobe.
  • 3:26 - 3:29
    Iako ne znamo tačno kako marihuana
  • 3:29 - 3:31
    proizvodi naročita štetna dejstva,
  • 3:31 - 3:35
    postoje jasni faktori rizika
    koji mogu da povećaju šanse kod ljudi
  • 3:35 - 3:37
    da ih iskuse.
  • 3:37 - 3:40
    Najjasniji faktor rizika su godine.
  • 3:40 - 3:45
    Kod ljudi mlađih od 25 godina,
    kanabinoidni receptori su zgusnutiji
  • 3:45 - 3:49
    u beloj moždanoj masi
    nego kod ljudi starijih od 25 godina.
  • 3:49 - 3:52
    Bela masa je zadužena za komunikaciju,
  • 3:52 - 3:55
    učenje, pamćenje i osećanja.
  • 3:55 - 3:59
    Česta upotreba marihuane može
    da poremeti razvoj trakta bele mase
  • 3:59 - 4:04
    i takođe može da utiče na sposobnost
    mozga da razvija nove veze.
  • 4:04 - 4:08
    Ovo može dugoročno da ošteti
    sposobnost učenja i rešavanja problema.
  • 4:08 - 4:13
    Zasad nije jasno koliko su ozbiljni
    ovi efekti i mogu li da se izleče.
  • 4:13 - 4:18
    A čak i među mlađim ljudima,
    rizik je sve veći što je osoba mlađa -
  • 4:18 - 4:23
    mnogo je veći kod 15-godišnjaka
    nego kod 22-godišnjaka, na primer.
  • 4:23 - 4:27
    Marihuana može i da izazove
    halucinacije i paranoidne obmane.
  • 4:27 - 4:30
    Poznati kao psihoza uzrokovana marihuanom,
  • 4:30 - 4:34
    ovi simptomi se obično povuku
    kada osoba prestane da koristi marihuanu.
  • 4:34 - 4:37
    Međutim, u retkim slučajevima,
    psihoza se ne povlači,
  • 4:37 - 4:42
    već razotkriva trajni
    psihotični poremećaj.
  • 4:42 - 4:46
    Porodična istorija psihotičnih poremećaja
    poput šizofrenije je najjasniji,
  • 4:46 - 4:50
    iako ne i jedini
    faktor rizika za ove efekte.
  • 4:50 - 4:54
    Psihoza uzrokovana marihuanom
    je takođe prisutnija kod mladih ljudi,
  • 4:54 - 4:56
    iako je važno istaći
    da se psihotični poremećaji
  • 4:56 - 4:59
    obično svakako ispoljavaju u ovom uzrastu.
  • 4:59 - 5:03
    U ovim slučajevima nije jasno
    da li bi se psihotični poremećaji
  • 5:03 - 5:05
    pojavili i bez upotrebe marihuane -
  • 5:05 - 5:08
    da li upotreba marihuane
    ubrzava njihovo ispoljavanje,
  • 5:08 - 5:12
    da li je katalizator za prelomnu tačku
    do koje inače ne bi došlo
  • 5:12 - 5:16
    ili je reakcija na marihuanu
    tek nagoveštaj
  • 5:16 - 5:18
    postojećeg poremećaja.
  • 5:18 - 5:23
    Sve su šanse da uloga marihuane
    varira od osobe do osobe.
  • 5:23 - 5:26
    U bilo kom uzrastu,
    kao i kod mnogih droga,
  • 5:26 - 5:31
    mozak i telo postaju manje osetljivi
    na ponovnu upotrebu marihuane,
  • 5:31 - 5:35
    što znači da je potrebno uzeti više
    kako bi se postigli isti efekti.
  • 5:35 - 5:38
    Srećom, nasuprot raznim drugim drogama,
  • 5:38 - 5:41
    ne postoji rizik od predoziranja
    na smrt od marihuane,
  • 5:41 - 5:44
    a čak ni česta upotreba
    ne vodi do iscrpljujućih
  • 5:44 - 5:48
    ili simptoma odvikavanja opasnih po život.
  • 5:48 - 5:52
    Postoje, pak, suptilniji simptomi
    odvikavanja od marihuane,
  • 5:52 - 5:57
    uključujući poremećaj sna,
    razdražljivost i depresiju,
  • 5:57 - 6:01
    koji prolaze u roku od nekoliko nedelja
    od prestanka upotrebe.
  • 6:01 - 6:03
    Dakle, da li marihuana škodi vašem mozgu?
  • 6:03 - 6:05
    Zavisi od vas.
  • 6:05 - 6:11
    Međutim, iako je neke faktore rizika lako
    prepoznati, drugi nisu dobro izučeni -
  • 6:11 - 6:16
    a to znači da i dalje postoji šansa
    da ćete imati negativne efekte,
  • 6:16 - 6:20
    čak iako nemate
    nijedan poznati faktor rizika.
Title:
Da li marihuana škodi vašem mozgu?
Speaker:
Anis Bahdži (Anees Bahji)
Description:

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/is-marijuana-bad-for-your-brain-anees-bahji

Godine 1970, marihuana je klasifikovana kao droga prve kategorije u Sjedinjenim Državama. Radi se o najstrožoj mogućoj oznaci, koja podrazumeva to da je droga u potpunosti ilegalna i da nema poznata medicinska svojstva. Danas su terapeutska svojstva marihuane naširoko poznata, ali rastuće prihvatanje njenih medicinskih vrednosti ne daje odgovor na pitanje da li rekreaciona upotreba marihuane škodi vašem mozgu. Anis Bahdži istražuje.

Lekcija: Anis Bahdži; režija: Anton Bogati.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
06:21

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.