Univerzalni jezik ljudskih bića

Pričate mnogo više jezika nego što mislite, kaže Poet Ali. U dubokom govoru, on otkriva kako ideja "jezika" seže daleko dalje od spiska reči, i koja može da prenese univerzalna iskustva kao što je ljubav, smeh i usamljenost - i da posluži kao portal u kulture, osećanja i misli koji nas sve ujedinjuju.

Poet Ali: Ćao.
Publika: Ćao.

PA: Hteo bih da vas pitam nešto.
Koliko jezika govorite?

Ovo nije retoričko pitanje.

Zapravo hoću da dođete do broja.

Za neke od vas to je prilično lako.

U glavi ste u fazonu: "Jedan.
Pričaš ga, druže. To je to."

Ostali među vama se možda pitaju

da li se jezik koji ste naučili
od bivšeg partnera,

na kome ste naučili sve psovke,

da li se računa - slobodno ga računajte.

Kada sam pitao sebe to isto,
došao sam do broja četiri,

verovatno pet, ako sam pio.

(Smeh)

(Na italijanskom: Uz malo vina
mogu da pričam na italijanskom.)

(Aplauz)

Hvala!

Međutim, posle detaljnijeg ispitivanja
došao sam do 83 - 83 jezika,

onda sam se umorio i prestao da računam.

Ovo me je nateralo da preispitam
tu definiciju jezika koju imamo.

Prva odrednica je glasila,

''Način ljudske komunikacije,
na kome se govori ili piše,

koji se sastoji od upotrebe reči
na strukturiran i konvencionalan način.''

Definicija na dnu se odnosi
na specifične oblasti,

kao što su medicina, nauka, tehnologija.

Znamo da one imaju svoj govorni jezik,

svoj žargon.

Međutim, ono što me najviše zaintrigiralo
jeste srednja definicija:

"sistem komunikacije koji se koristi
u određenoj zajednici ili državi."

Ja nisam zainteresovan
za menjanje ove definicije.

Ja sam zainteresovan
za njenu primenu na sve što radimo,

zato što ja verujem da mi pričamo
mnogo više jezika nego što mislimo.

Tako da ću za preostalo vreme
koje danas imamo,

pokušati da pričam na jednom jeziku

koji je maternji svakom ljudskom biću
u ovoj prostoriji.

Međutim, to malo menja stvari,

zato što ovo više nije prezentacija.

Ovo postaje razgovor,

a u svakom razgovoru,

mora postojati neka vrsta interakcije.

Da bi se ostvarila bilo kakva interakcija,

mora da postoji određeni stepen volje
i kod jednog i kod drugog sagovornika.

Ja mislim da, ako smo samo voljni,
videćemo magiju koja se može dogoditi

uz samo malo volje.

Tako da sam izabrao zajedničkog imenioca
koji nosi relativno malu količinu rizika,

koji može ovo nekako da proceni,
ako smo svi voljni.

Kad si srećan i kad to znaš
lupi dlanom ti o dlan.

(Tapšanje)

Tako vas volim!

(Na španskom: Za sve ljude
koji pričaju španski,

molim vas, ustanite.

Pogledajte osobu koja sedi do vas

i počnite da se smejete.)

(Smeh)

Hvala vam puno. Molim vas sedite.

Sad, ako je ovo bilo malo neprijatno,

obećavam da nije u pitanju
šala na vaš račun.

Jednostavno sam zamolio ljude u publici
koji pričaju španski da ustanu,

pogledaju osobu koja sedi do njih
i da počnu da se smeju.

Znam da to nije bilo lepo,
i izvinjavam se.

Međutim, u tom momentu,

neki od nas su osetili nešto.

Vidite, mi smo često svesni
onoga što jezik radi

kada pričamo na nečijem jeziku,

šta radi da nas spoji,
šta radi da nas poveže.

Međutim, često zaboravljamo
šta radi kada ne možete da ga razumete,

šta radi da nas izoluje,
šta radi da nas isključi.

Tako da želim da pričekamo dok obavljamo

našu malu šetnju kroz jezike ovde.

(Na Farsiju: Voleo bih
da prevedem "taroof" ideju.)

Rekao sam na Farsiju:
"Voleo bih da prevedem

ovu ideju persijske kulture "taroof",

koja zapravo nema ekvivalent
u engleskom rečniku.

Najbolja definicija bi bila
nešto poput ekstremne milosti

ili ekstremne smernosti.

Ali ovo ne obavlja posao u potpunosti.

Tako da ću vam dati primer.

Ako dva gospodina
hodaju jedan pored drugog,

bilo bi veoma uobičajeno za prvog da kaže,

(Na Farsiju: Dugujem ti),

što znači: "Dugujem ti."

Drugi gospodin bi odgovorio,

(Na Farsiju: Otvaram košulju za tebe),

što znači: "Otvaram košulju za tebe."

Prvi lik bi odgovorio,

(Na Farsiju: Tvoj sam sluga)

što znači, "Tvoj sam sluga."

A onda bi drugi lik odgovorio,

(Na Farsiju: Ja sam prašina
pod tvojim nogama)

što bukvalno znači,
"Ja sam prašina pod tvojim nogama."

(Smeh)

Evo vam eksponat, u slučaju
da niste stekli predstavu.

(Smeh)

Delim ovo sa vama, zbog toga što

sa novim jezicima dolaze novi koncepti
koji nisu postojali ranije.

Druga stvar,

ponekad mislimo da je smisao jezika
razumevanje značenja reči,

ali ja verujem da je poenta jezika
da učinimo reč značajnom za sebe.

Da sam hteo da prikažem
ovu seriju reči na ekranu,

neki od vas bi momentalno znali šta je.

Drugi među vama bi se malo pomučili.

Verovatno bih mogao da povučem
prilično jasnu liniju

tačno oko dobi od 35 godina
i više, i od 35 i manje.

A za one od nas koji razumemo,

znamo da je ovo
tekstualni govor ili SMS jezik.

To je serija karaktera koja ima za cilj
da prenese što više značenja

sa što manje karaktera,

što zvuči prilično slično
našoj definiciji jezika:

"sistem komunikacije
korišćen od strane zajednice."

Sad, bilo ko ko se ikad
posvađao preko poruka

može lako da dokaže kako
to možda nije najbolji metod komunikacije,

ali šta ako vam kažem
da je ono što ste videli

zapravo moderno ljubavno pismo?

Ako obratite pažnju:

"Trenutno te mnogo volim,

zato što pozitivno
izvlačiš najbolje iz mene,

i smejem se naglas, drugim rečima,
javi mi šta ima novo.

Pošto si sladak/slatka po mom mišljenju,
i koliko znam, sastanak,

ako se ne viđaš ni sa kim,
bi me mnogo usrećio.

Za tvoju informaciju, biću ovde zauvek.

Kako god, ostanimo u kontaktu,
odgovor nije neophodan,

sve najbolje, ne znam,
ne zanima me ako iko ovo vidi.

Nećemo o tome, vidimo se,
zbogom zasad, zagrljaj i poljlubac,

samo jednom se živi."

(Aplauz)

Nešto poput modernog Romea, ili Julije.

U tom momentu, ako ste se nasmejali,

pričali ste drugim jezikom
za koji ne treba objašnjenje: smehom.

Smeh je jedan od najuobičajenijih
jezika na svetu.

Ne moramo da ga objašnjavamo
jedni drugima, svi ga osećamo,

i zato su stvari kao što je smeh,
i kao što je muzika, toliko pretežni,

zato što izgleda da nekako
prevazilaze objašnjenje,

i prenose dubok stepen značenja.

Svaki jezik koji učimo je portal,

preko koga možemo
da pristupimo drugom jeziku.

Što više znaš, to više možeš da govoriš.

A to je nešto što je
zajedničko svima nama.

Primimo bilo koji novi koncept,
i pustimo ga kroz filter

već postojećeg pristupa
realnosti unutar nas samih.

Zbog toga su jezici toliko važni,

zato što nam daju pristup novim svetovima,

ne samo ljudima.

Ne radi se samo o gledanju i slušanju,
radi se o osećanju, iskustvu, deljenju.

I, uprkos ovim jezicima koje smo pokrili,

stvarno mislim da nismo pokrili

jedan od najdubljih jezika,

a to je jezik iskustva.

On je razlog zbog kog,
kada pričate s nekim,

ako su iskusili nešto što i vi,
ne morate mnogo da objašnjavate.

Ili, to je razlog što,
kada pričate priču i završite je,

i ljudi kojima je pričate
je baš i ne razumeju,

prva stvar koju svi mi kažemo je

"Trebalo je da budeš tamo."

Pretpostavljam da je trebalo da budete
ovde, sada, da biste znali o čemu se radi.

Pomalo je teško objasniti, zar ne?

U svrhe našeg istraživanja,
zatvoriću sa molbom

da još jednom učestvujete
u ovom jeziku iskustva.

Proći ću kroz neke jezike,

i, ako pričam vaš jezik,

zamoliću vas da ustanete
i ostanete da stojite.

Ne treba da tražite dozvolu,

samo mi pokažite da me vidite,

i ja takođe mogu vas da vidim

ako pričate ovaj jezik iskustva.

Da li pričate ovaj jezik?

Dok sam odrastao, u osnovnoj školi

na kraju godine smo imali žurke,

i glasali bismo za proslavu
u zabavnom parku

ili u akva parku.

A ja sam se stvarno nadao
da neće biti u akva parku,

pošto bih onda morao da nosim kupaći.

Ne znam za vas, ali ponekad
kada se približim svlačionici,

moje znojne žlezde
se aktiviraju same od sebe,

zato što znam da taj komad odeće
na meni neće izgledati

kao na lutki iz butika.

Ili šta kažete na ovo?

Kad god bih išao na porodične proslave
ili na porodične skupove,

svaki put kad bih želeo drugi tanjir -

a obično bih -

(Smeh)

Pokrenula bi se cela praksa
analize cena - korist,

moji rođaci bi me gledali u stilu,

"Ne znam. Da li ti to stvarno treba?
Deluje kao da ti je dosta, druže."

Da li su moji obrazi imali veliki znak
"Uštini me" koji ja nisam video?

Ako se meškoljite,
ili se smejete, ili ste ustali,

ili počinjete da ustajete,

govorite jezik koji ja iz milošte zovem

"jezik odrastanja debelog deteta".

A svaki problem sa predstavom o telu
jeste dijalekat tog jezika.

Hoću da nastavite da stojite.

Opet, ako pričam vaš jezik,
molim vas izvolite ustati.

Zamislite dva računa u mojoj ruci.

Jedan je račun za telefon,

a drugi je račun za struju.

Eci peci pec, jedan je mali zec,
a drugi je prepelica, eci peci pec,

što znači, "Možda neću imati dovoljno
da platim oba sada."

Morate da budete snalažljivi.
Morate da kalkulišete.

Ako stojite, poznajete jezik
teškog sastavljanja kraja s krajem,

jezik finansijske borbe.

Ako ste bili dovoljno srećni
da pričate tim jezikom,

razumete da ne postoji motivacija
toliko jaka kao što je nedostatak.

Nemanje resursa, nemanje
lepog izgleda, nemanje novca,

mogu često biti plodno zemljište

iz kog se mukotrpno
ore i žanje najplodnije seme.

Pitaću vas da li pričate ovaj jezik.

U trenutku kada ga prepoznate,
slobodno ustanite.

Kada smo čuli dijagnozu,

mislio sam, "Ne ta reč.

Bilo šta, samo ne ta reč.

Mrzim tu reč."

A onda pitaš gomilu pitanja:

"Da li ste sigurni?"

"Da li se proširilo?"

"Koliko dugo?"

"Doktore, koliko dugo?"

A onda serija odgovora
odredi ljudski život.

Kada je moj tata bio gladan,
svi bismo pohrlili za sto da jedemo,

zato što smo to radili ranije.

Jeli smo zajedno, tako da smo hteli
da nastavimo sa tim.

A ja nisam razumeo
zašto smo gubili tu bitku,

zato što su me učili da,
ako se boriš i imaš odgovarajući duh,

treba da pobediš.

A mi nismo pobeđivali.

Za sve vas koji stojite,

znate vrlo dobro da pričam jezik

gledanja voljene osobe
kako se bori sa rakom.

(Aplauz)

Bilo koja bolest sa smrtnim ishodom
je derivat tog jezika.

Pričaću poslednji jezik.

Oh - ne, ne, slušam.

Da, da, da, ne, ne, ne,
ti i ja, baš tu, da.

(Smeh)

Ne, tu sam. Tu sam!

(Smeh)

Ili, zamislite da je ugašeno svetlo
i plavo svetlo se presijava na vašem licu

dok ležite na krevetu.

Znam da su neki od vas, kao ja,

ispustili taj telefon pravo na lice.

(Smeh)

Ili ovaj?

Suvozač paniči, u fazonu,
"Možeš li da gledaš kuda voziš?"

Za svakog ko je ustao,

pričate jezik koji ja volim da zovem
"jezik nepovezanosti".

Zovu ga "jezik povezanosti",

ali ja volim da ga zovem
"jezik nepovezanosti".

Ne mislim nepovezanosti,
mislim nepovezanosti,

ljudske nepovezanosti,

nepovezanosti jednih sa drugima,

sa mestom gde smo, sa sopstevnim mislima,

da bismo mogli da zauzmemo drugi prostor.

Ako ne stojite,

verovatno znate kako je
osećati se izostavljenim.

(Smeh)

(Aplauz)

Vi verovatno - vi znate kako je
kad su svi deo nečega,

a vi niste.

Znate kako je biti u manjini.

I sada kada pričam vaš jezik,

zamoliću vas da ustanete,

pošto pričamo isti jezik.

Zato što mislim da je jezik
bivanja u manjini

jedan od najvažnijih jezika
koje možete pričati u životu,

zato što vaše osećanje
u toj poziciji kompromisa

direktno će odrediti
vaše ponašanje u poziciji moći.

Hvala vam što ste učestvovali.

Ako biste seli,
hoću da pričam poslednji jezik.

(Aplauz)

Za ovaj ne morate da ustajete.

Samo hoću da vidim da li ga prepoznajete.

Većina devojaka se žali na njega.

Većina pesama je napisana o njemu.

Većina muzike na radiju peva o njemu,

ili repuje o njemu.

Većina stihova pljuje o njemu,

u većini pesama ljudi pričaju o njemu.

Većina slomljenih srca koja poznajem
šetaju bez njega,

počinju da sumnjaju u njega,

ili su izgubljeni bez njega.

Većina senki u mraku
zaboravila je na njega.

Svi na svetu bi se spoticali bez njega.

Svaki dečak i svaka devojčica
bili bi mrtvi bez njega,

mučili se bez njega, ništa bez njega.

Većina punih stranica pune su njega.

Prolivene suze prolivene su zbog njega.

Ljudi koji su ga osetili svesni su.

Život bez njega, bili biste izgubljeni.

Kad sam u njemu i osećam to, urlam o tome.

Svi na svetu znaju za njega.

Povređen sam i slomljen
i lelujam u vezi s njim,

ponašajući se pogrešno,
jer sam ga sprečio.

Može li rana zarasti bez njega?

Može li način na koji se osećate
da ga sakrije?

Svako ima sopstveni ideal o tome,

sanja o tome,

žali se na to.

Dakle, u čemu je stvar sa njim?

Da li hoćete da znate da je život san

i nestvaran bez njega?

Ali ja sam samo pisac.

Šta ja mogu da otkrijem o tome?

Zašto je jezik o kome se najviše priča

onaj koji se najteže govori ili izražava?

Bez obzira na to koliko knjiga, seminara,

koliko lajf koučing sesija posetimo,

nikad nam nije dovoljno.

I pitam vas sada:

onaj broj koji ste imali na početku,
da li se promenio?

I izazivam vas, kada vidite nekog,

da se zapitate:

koje jezike imamo zajedničke?

I ako ne dođete ni do jednog,

zapitajte se: koje jezike
bismo mogli da delimo?

I ako opet ne dođete ni do čega,

zapitajte se: koje jezike mogu da naučim?

I bez obzira na to koliko nedosledan

ili beznačajan taj razgovor
delovao u tom trenutku,

obećavam vam
da će vam koristiti u budućnosti.

Moje ime je Poet Ali. Hvala.

(Aplauz)