Kako da pomognemo mladima da izgrade bolju budućnost

Brojna generacija mladih će uskoro naseliti svet, i dužnost svih nas je da im pružimo šansu da se bore za svoju budućnost, kaže izvršna direktorka UNICEF-a Henrijeta For. U ovom prosvetljujućem govoru, ona istražuje koje krize im prete i izlaže novu ambicioznu globalnu inicijativu, Generation Unlimited, čiji cilj je da svaka mlada osoba bude u školi, na obuci ili da ima posao do 2030. godine.

Danas na svetu ima 1,8 milijardu mladih

starosti između 10 i 24 godine.

To je najveća zajednica
u ljudskoj istoriji.

Ispunjavanje njihovih potreba
će biti veliki izazov.

Ali i velika prilika.

Oni drže u svojim rukama
našu zajedničku budućnost.

Svaki dan, čitamo o mladim ljudima
koji koriste svoje ideje i strasti

u borbi za promenama,

društvenim, političkim promenama
ili promenama u svojim zajednicama.

Zamislite šta će oni stvoriti:
otkrića, pronalaske.

Možda nove lekove, nove vidove prevoza,

nove načine za komunikaciju,

održivu ekonomiju,
a možda čak i mir u svetu.

Ali ova prilika, ova prednost omladine

nije data.

Jedan zarez osam milijardi
mladih žena i muškaraca

su na pragu sveta odraslih.

Da li su spremni?

Trenutno, malo njih jeste.

Omiljeni deo mog posla u UNICEF-u

je prilika da pričam, da se upoznam
i čujem priče mladih ljudi

širom sveta.

Oni mi govore o svojim nadama i snovima.

A imaju sjajne nade i snove

u vezi sa onim što žele
da postignu u životu.

Ali, isto tako mi govore
da imaju i strahove.

Oni osećaju da se suočavaju
sa nizom hitnih kriza.

Krizom demografije,

krizom obrazovanja,

krizom zaposlenja,

krizom nasilja

i krizom za devojčice.

Ako pogledate ove krize,
shvatićete da su hitne

i da se odmah moramo pozabaviti njima.

Zato što nam oni govore da su zabrinuti.

Zabrinuti su da možda neće dobiti
neophodno obrazovanje.

I znate šta?

U pravu su.

Dvesta miliona adolescenata
širom sveta ne pohađa školu,

što je otprilike populacija Brazila.

A i oni koji je pohađaju

misle da možda neće steći
neophodne veštine.

Globalno, šestoro od desetoro
dece i mladih ljudi

ne dostignu minimalni nivo znanja
u čitanju i matematici.

Nijedna zemlja ne može biti uspešna

ako skoro polovina njene omladine

ne ume da čita ili piše.

A šta je sa onim srećnicima
koji idu u srednju školu?

Mnogi odustaju jer su zabrinuti

da neće steći veštine
koje mogu koristiti da bi se izdržavali.

Ponekad, njihovi roditelji
ne mogu da priušte školarine.

Što je tragično.

Omladina mi takođe priča
da ih brine zaposlenje,

da neće moći da nađu posao.

Opet, u pravu su.

Svakog meseca, 10 miliona
mladih ljudi dostigne radno doba.

To je zapanjujući broj.

Neki će nastaviti obrazovanje,
ali će mnogi tražiti posao.

A naš svet ne stvara 10 miliona
novih radnih mesta svakog meseca.

Konkurencija je žestoka
za raspoloživa radna mesta.

Zamislite da ste mlada osoba danas,

kojoj treba posao,
koja traži sredstva za život,

koja je spremna da gradi budućnost,

a prilike je teško naći.

Mladi ljudi mi takođe pričaju

da su zabrinuti da neće steći
neophodne veštine.

I tu su u pravu.

Nalazimo se u vremenu u svetu

kada se on jako brzo menja u smislu posla.

Nalazimo se u četvrtoj
industrijskoj revoluciji.

Mladi ne žele da budu na farmama
i u ruralnim zajednicama.

Oni žele da idu u gradove.

Žele da steknu veštine budućnosti
za buduće poslove.

Žele da nauče o digitalnoj tehnologiji
i ekološkoj tehnologiji.

Žele da imaju šansu da nauče
o modernoj zemljoradnji.

Žele da nauče o biznisu i preduzetništvu,

kako bi stvorili sopstveni biznis.

Žele da budu medicinske sestre,
radiolozi, farmaceuti i doktori.

I žele da imaju veštine
neophodne za budućnost.

Takođe žele da nauče zanate,
kao što su gradnja i električarski zanat.

To su sve profesije
koje su potrebne jednoj zemlji,

kao i profesije koje još nisu izmišljene.

Mladi mi takođe pričaju
da su zabrinuti zbog nasilja.

Kod kuće, onlajn, u školi,
u svojim zajednicama.

I ovaj put su u pravu.

Jedna mlada osoba može imati
stotine prijatelja na društvenim mrežama,

ali kada im zatreba prijateljsko lice,

neko da im se nađe kao prijatelj,
da sa njim popričaju,

ne mogu ga naći.

Suočavaju se sa maltretiranjem,
uznemiravanjem i još mnogo toga.

A stotine miliona se součava
sa eksploatacijom,

zlostavljanjem i nasiljem.

Svakih sedam minuta,
dečak ili devojčica adolescentkinja

su ubijeni u činu nasilja negde u svetu.

Devojčice mi pričaju

da su posebno zabrinute
za svoju budućnost.

Nažalost, i one imaju pravo.

Devojčice se suočavaju
sa predrasudama i diskriminacijom.

Suočavaju se sa brakom u ranom detinjstvu

i sa ranom trudnoćom opasnom po život.

Zamislite populaciju Sjedinjenih Država.

E sad to udvostručite.

To je broj žena koje se udaju
pre svog 18. rođendana.

Šesto pedeset miliona.

Mnoge su postale majke
dok su i same bile deca.

Jedna od tri žene će se suočiti
sa fizičkim zlostavljanjem

ili seksualnim zlostavljanjem
tokom svog života.

Nije ni čudo što su devojčice
zabrinute za svoju budućnost.

Ove hitne krize možda nisu realnost
u vašem životu ili komšiluku.

Možda ste vi imali prilike
za dobro obrazovanje,

tražene veštine i zaposlenje.

Možda se nikada niste suočili sa nasiljem,
predrasudama ili diskriminacijom.

Ali, postoji desetine miliona mladih
koji nisu imali toliko sreće.

Oni daju signal za uzbunu
za svoju budućnost.

Zato UNICEF i mnogi naši državni
i privatni partneri

pokreću novu globalnu inicijativu.

Mladi su joj dali ime.

Zove se Generation Unlimited

ili Gen-U ili Gen you.

Dakle, oni nam govore
da je njihovo vreme, da je red na njih,

da je budućnost njihova.

Naš cilj je vrlo konkretan.

Mi želimo da svaka mlada osoba
ide u školu, da uči, da se obučava

ili da ima posao primeren
svojim godinama do 2030. godine.

Ovaj cilj je hitan,
neophodan i ambiciozan.

Ali mislimo i da je dostižan.

Zato tražimo najnovija rešenja

i ideje.

Ideje koje će pružiti mladima
šansu za budućnost.

Ne znamo sve odgovore,

pa se obraćamo kompanijama i vladama,
neprofitnim organizacijama,

akademskim ustanovama, zajednicama
i inovatorima za pomoć.

Gen-U će biti otvorena platforma

gde ljudi mogu da dođu
i podele svoje ideje i rešenja

o tome šta deluje, a šta ne,

i što je važnije, šta bi moglo da deluje.

Ako uzmemo te ideje
i dodamo malo početnog kapitala,

dodamo dobre partnere

i političku volju,

možemo se proširiti i dopreti
do hiljada i miliona ljudi

širom sveta.

Ovim projektom ćemo uraditi nešto novo.

Zajedno ćemo osmišljavati
i stvarati sa mladima.

Mladi iz Gen-U će biti na mestu vozača

i vodiće sve nas na tom putu.

U Argentini postoji program
gde spajamo učenike

koji su u ruralnim, udaljenim,
teško dostupnim planinskim zajednicama,

sa nečim što su retko viđali:

srednjoškolskim nastavnikom.

Ovi učenici dođu u učionicu,
zajedno sa nastavnikom iz zajednice

i spojeni su sa urbanim školama onlajn.

A tu su i srednjoškolski nastavnik,

koji im predaje o digitalnoj tehnologiji,

i dobro srednjoškolsko obrazovanje,

a da uopšte ne moraju
da napuštaju svoje zajednice.

A u Južnoj Africi postoji program
koji se zove Tehno devojke.

A to su devojčice iz ugroženih susedstava

koje uče oblasti iz NTIM programa:

nauku, tehnologiju,
inženjerstvo i matematiku.

I imaju šansu da uče posao od drugih.

Na ovaj način one mogu sebe da vide

na poslovima u inženjerstvu,

nauci, i možda svemirskom programu.

U Bangladešu,

imamo partnere koji obučavaju
desetine hiljada mladih ljudi

u oblasti trgovine

kako bi mogli da popravljaju motocikle,

ili da budu serviseri mobilnih telefona.

Ovo su šanse da obezbede
sredstva za život.

Ili možda da osnuju sopstveni biznis.

A u Vijetnamu

postoji program u kojem upoznajemo
mlade preduzetnike

sa potrebama njihove lokalne zajednice.

Ovaj program je okupio grupu ljudi

koji su odlučili da reše problem prevoza

za ljude sa invaliditetom
u njihovim zajednicama.

Uz mentora i malo kapitalnog ulaganja,

razvili su novu aplikaciju
kako bi pomogli celoj zajednici.

Videla sam kako ovi programi
mogu promeniti stvari.

Kada sam bila u Libanu,
posetila sam program Girls Got IT,

ili Girls Got It.

U ovom programu, devojke koje su izučavale

kompjuterske veštine i NTIM program

imaju priliku da rade
sa mladim profesionalcima,

kako bi naučile iz prve ruke

kako je to biti arhitekta,
dizajner ili naučnik.

I kada vidite te devojke,
osmehe na njihovim licima,

vatru u njihovim očima,

toliko su uzbuđene,
imaju nadu za budućnost.

Žele da promene svet.

A sada, sa ovim programom
i ovim mentorima,

mogu to i da urade.

Ali, ove ideje i programi su samo početak.

Oni će dopreti samo do dela mladih
do kojih treba da dopremo.

Mi želimo da nađemo način
da unapredimo ove ideje.

Da dopremo do više mladih ljudi
u više zajednica,

na više mesta širom sveta.

Želimo da sanjamo velike snove.

Da li bi svaka škola, bilo gde u svetu,

koliko god da je udaljena ili planinska,

ili čak u izbegličkom kampu,

mogla da ima vezu sa internetom?

Možemo li imati momentalni prevod za mlade

kako bi mogli da steknu dobro obrazovanje

na svom jeziku, bilo gde u svetu?

Da li bi bilo moguće

da spojimo obrazovanje u vašoj školi

sa veštinama koje će vam trebati
da dobijete posao u svojoj zajednici?

Kako biste nakon škole
mogli da imate posao.

I više.

Da li može svako od nas da pomogne?

U našem svakodnevnom životu
i na našim radnim mestima,

postoji li način da podržimo mlade?

Mladi nam traže praksu,

da im pokažemo posao, stažiranje.

Možemo li ovo?

Mladi nam takođe traže
programe rada i studiranja,

kroz koje mogu da uče i zarade.

Možemo li ovo uraditi i dopreti
do obližnje zajednice,

koja nije tako napredna,
kako bismo im pomogli?

Mladi takođe govore da žele
da pomognu drugim mladim ljudima.

Oni žele više prostora i pravo glasa

kako bi se okupili
i pomogli jedni drugima.

U centrima za HIV, izbegličkim kampovima,

ali i da bi zaustavili onlajn nasilje
i brak u ranom detinjstvu.

Trebaju nam ideje,
trebaju nam velike i male ideje,

lokalne i globalne.

To je, naposletku, naša odgovornost.

Brojna generacija mladih
će naslediti naš svet.

Naša dužnost je da im ostavimo
nasleđe nade i prilika

za njih i sa njima.

Mladi čine 25 procenata naše populacije.

Ali su 100 procenata naše budućnosti.

I oni traže šansu da se izbore

za izgradnju boljeg sveta.

Njihova potreba treba da je poziv za nas.

Poziv našeg vremena.

Sada je vreme, potreba je hitna.

I 1,8 milijarda mladih čeka.

Hvala vam.

(Aplauz)