Return to Video

Nezgoda koja je promenila svet

  • 0:07 - 0:13
    London, 1928. godine, spore buđi
    vetrom su dospele do laboratorije.
  • 0:13 - 0:16
    Nanele su se na petrijevu posudu,
    a kada su se spustile,
  • 0:16 - 0:19
    proklijala je medicinska revolucija.
  • 0:19 - 0:22
    Ova laboratorija je pripadala
    Aleksandru Flemingu, škotskom naučniku
  • 0:22 - 0:26
    koji je istraživao svojstva
    zaraznih bakterija.
  • 0:26 - 0:29
    U to vreme, Fleming je bio na putu.
  • 0:29 - 0:33
    Kada se vratio, našao je koloniju buđi
    koja se razmnožava u petrijevoj posudi,
  • 0:33 - 0:35
    a koju je zaboravio da stavi u inkubator.
  • 0:35 - 0:38
    Oko ove kolonije buđi je bila zona
  • 0:38 - 0:42
    koja je potpuno i neočekivano
    bila bez bakterija.
  • 0:42 - 0:44
    Istražujući ovu misterioznu pojavu,
  • 0:44 - 0:49
    Fleming je došao do saznanja
    da buđ luči neko jedinjenje
  • 0:49 - 0:51
    koje ubija bakterije.
  • 0:51 - 0:55
    Buđ je vrsta u rodu peniciliuma,
  • 0:55 - 0:59
    tako da je Fleming nazvao
    antibakterijsko jedinjenje penicilin.
  • 0:59 - 1:03
    Fleming je naišao na
    mikrobski odbrambeni mehanizam.
  • 1:03 - 1:07
    Buđ peniciliuma
    neprestano proizvodi penicilin
  • 1:07 - 1:10
    da bi se odbranila od pretnji,
  • 1:10 - 1:14
    kao što su obližnje kolonije bakterija
    koje mogu da potroše njene resurse.
  • 1:14 - 1:17
    Penicilin uništava mnogo tipova bakterija
  • 1:17 - 1:20
    tako što ometa sintezu
    njihovog zida ćelija.
  • 1:20 - 1:24
    Ovi zidovi dobijaju snagu
    od debele, zaštitne mreže šećera
  • 1:24 - 1:25
    i aminokiselina,
  • 1:25 - 1:28
    koje se neprestano rastavljaju
    i ponovo sastavljaju.
  • 1:28 - 1:33
    Penicilin se vezuje za jedno od jedinjenja
    koja tkaju ovu mrežu zajedno
  • 1:33 - 1:38
    i sprečava da se zid
    ponovo izgradi u kritičnoj fazi.
  • 1:38 - 1:43
    U međuvremenu, penicilin stimuliše
    otpuštanje veoma reaktivnih molekula
  • 1:43 - 1:45
    koji uzrokuju dodatna oštećenja.
  • 1:45 - 1:48
    Na kraju, struktura ćelije
    se potpuno raspada.
  • 1:48 - 1:52
    Ovaj dvokraki napad je smrtonosan
    za širok opseg bakterija,
  • 1:52 - 1:56
    bilo da su u petrijevoj posudi,
    našim telima ili bilo gde drugde.
  • 1:56 - 1:59
    Nije, međutim, štetan za naše ćelije,
  • 1:59 - 2:02
    jer one nemaju zidove ćelija.
  • 2:02 - 2:05
    Oko jedne decenije
    nakon Flemingovog otkrića,
  • 2:05 - 2:08
    penicilin je ostao
    laboratorijska znatiželja.
  • 2:08 - 2:10
    Ali tokom Drugog svetskog rata,
  • 2:10 - 2:13
    naučnici su shvatili
    kako da izoluju aktivno jedinjenje
  • 2:13 - 2:17
    i razmnožavaju buđ u velikim količinama.
  • 2:17 - 2:20
    Oni su osvojili
    Nobelovu nagradu za svoj rad.
  • 2:20 - 2:25
    Timovi na Oksfordu i nekoliko američkih
    kompanija za lekove su nastavili razvoj,
  • 2:25 - 2:28
    i u roku od par godina
    bio je u slobodnoj prodaji.
  • 2:28 - 2:33
    Penicilin i slična jedinjenja su
    brzo promenili lečenje infekcija.
  • 2:33 - 2:35
    Za sada,
  • 2:35 - 2:40
    oni su i dalje najvažniji antibiotici
    korišćeni u medicini.
  • 2:41 - 2:47
    Međutim, što više koristimo antibiotike,
    to bakterije postaju rezistentnije.
  • 2:47 - 2:49
    U slučaju penicilina,
  • 2:49 - 2:53
    neke bakterije proizvode jedinjenja
    koja mogu da razbiju ključnu strukturu
  • 2:53 - 2:56
    koja sprečava sintezu zida ćelije.
  • 2:56 - 2:58
    Kako se korišćenje antibiorika povećalo,
  • 2:58 - 3:02
    sve više i više bakterija
    je postalo rezistentno
  • 3:02 - 3:04
    čineći ove antibiotike nedelotvornim
  • 3:04 - 3:08
    protiv rastućeg broja
    bakterijskih infekcija.
  • 3:08 - 3:12
    Ovo znači da je važno da doktori
    ne prepisuju previše lekova.
  • 3:12 - 3:17
    Pet do 15 procenata pacijenata
    u razvijenim zemljama
  • 3:17 - 3:20
    sami sebi daju dijagnozu
    da imaju alergiju na penicilin,
  • 3:20 - 3:23
    čineći je najčešćom alergijom na lekove.
  • 3:23 - 3:28
    Međutim, većina ljudi, preko 90 procenata,
  • 3:28 - 3:31
    koji misle da su alergični na penicilin
    zapravno nisu.
  • 3:31 - 3:33
    Čemu pogrešna percepcija?
  • 3:33 - 3:36
    Mnogi pacijenti steknu alergije kao deca,
  • 3:36 - 3:40
    kada se pojavi osip
    nakon terapije penicilina
  • 3:40 - 3:42
    ili lekova iz iste familije.
  • 3:42 - 3:45
    Često se krivi penicilin za osip,
  • 3:45 - 3:48
    dok je verovatniji krivac
    prvobitna infekcija
  • 3:48 - 3:52
    ili reakcija između
    infekcije i antibiotika.
  • 3:52 - 3:55
    Stvarna alergija na penicilin,
  • 3:55 - 3:58
    to je kada naš imuni sistem pomeša
    penicilin i napadača,
  • 3:58 - 4:01
    se retko dešava i može da bude opasna.
  • 4:01 - 4:04
    Dakle ako mislite da ste alergični
    ali ne znate zasigurno,
  • 4:04 - 4:07
    najbolje je da posetite alergologa.
  • 4:07 - 4:09
    Oni će izvršiti evaluaciju
    koja će potvrditi
  • 4:09 - 4:11
    da li imate alergiju ili ne.
  • 4:11 - 4:13
    Čak i ako imate alergiju na penicilin,
  • 4:13 - 4:19
    vaš imune ćelije koje reaguju na lek
    mogu izgubiti sposobnost da ga prepoznaju.
  • 4:19 - 4:23
    U stvari, oko 80 procenata ljudi
    koji su alergični na penicilin
  • 4:23 - 4:26
    prerastu svoje alergije
    u roku od 10 godina.
  • 4:26 - 4:29
    Ovo je velika vest za ljude
    koji trenutno misle
  • 4:29 - 4:31
    da imaju alergiju na penicilin.
  • 4:31 - 4:36
    Ovaj lek im jednog dana možda spasi živote
    kao što je to učinio za mnoge druge.
Title:
Nezgoda koja je promenila svet
Speaker:
Alison Remzi i Meri Staiku
Description:

Pogledajte celu lekciju na: https://ed.ted.com/lessons/the-accident-that-changed-the-world-allison-ramsey-and-mary-staicu

Godine 1928. naučnik Aleksandar Fleming se vratio u svoju laboratoriju i zatekao nešto neočekivano: koloniju buđi kako se razmnožava u petrijevoj posudi koju je zaboravio da stavi u inkubator. Oko ove kolonije buđi je bila zona koja je potpuno i iznenađujuće bila bez bakterija. Koja je to misteriozna pojava? Alison Remzi i Meri Staiku detaljno opisuju otkriće penicilina i kako je promenio medicinu.

Lekciju pripremili Alison Remzi i Meri Staiku, režirao studio WOW-HOW.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
04:36

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.