Koji sistem glasanja je najbolji? - Aleks Džendler

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/which-voting-system-is-the-best-alex-gendler

Zamislite da hoćemo da izgradimo novo svemirsko pristanište u jednoj od četiri nedavno naseljene baze na Marsu, i sprovodimo glasanje da bismo mu odredili lokaciju. Od stotinu kolonista Marsa, njih 42 živi u Zapadnoj bazi, 26 u Severnoj bazi, 15 u Južnoj bazi i 17 u Istočnoj bazi. Ako pretpostavimo da svi žele da pristanište bude što je moguće bliže njihovoj bazi, koji je najpravedniji način sprovođenja tog glasanja? Aleks Džendler zaranja u sisteme glasanja.

Lekciju priredio Aleks Džendler, režirala Biljana Labović.

Zamislite da hoćemo da izgradimo
novo svemirsko pristanište

u jednoj od četiri
nedavno naseljene baze na Marsu,

i sprovodimo glasanje
da bismo mu odredili lokaciju.

Od stotinu kolonista Marsa, njih 42 živi
u Zapadnoj bazi, 26 u Severnoj bazi,

15 u Južnoj bazi i 17 u Istočnoj bazi.

Za potrebe ove situacije, pretpostavimo
da svima odgovara da pristanište

bude što je moguće bliže njihovoj bazi
i da će glasati shodno tome.

Koji je najpravedniji način
za sprovođenje tog glasanja?

Najjednostavnije rešenje
bi bilo dozvoliti svakom pojedincu

da da jedan glas, i odabrati lokaciju
koja ima najviše glasova.

To je poznato kao većinsko
ili pluralno glasanje.

U ovom slučaju,
Zapadna baza lako pobeđuje,

jer ima više stanovnika od ostalih.

A ipak, većina naseljenika
bi to smatrala najgorim rezultatom,

s obzirom na njenu udaljenost
od svih ostalih.

Dakle, da li je većinsko glasanje
zaista najpravedniji metod?

Šta ako bismo probali sistem
poput rangiranog glasanja

koje uzima u obzir pun spektar
preferencija ljudi,

umesto samo njihove glavne izbore?

Evo kako bi to izgledalo.

Najpre, glasači rangiraju
sve opcije od prve do četvrte,

i uporedimo njihove glavne odabire.

Jug dobija najmanje glasova
za prvo mesto, pa biva eliminisan.

Njegovih 15 glasova se dodeljuje
drugom izboru tih glasača -

Istočnoj bazi - koja time dobija 32 glasa.

Zatim uporedimo glavne preferencije

i ponovo odbacimo opciju
na poslednjem mestu.

Ovoga puta je Severna baza eliminisana.

Drugi izbor njenih glasača
bila bi Južna baza,

ali pošto je ona uklonjena,
glasovi idu trećoj opciji.

Time Istok dobija 58 glasova,
naspram 42 glasa Zapada,

i postaje pobednik.

Ali ni to ne deluje fer.

Ne samo da je Istok počeo
na pretposlednjem mestu,

već ga je većina rangirala
među dve najmanje poželjne opcije.

Umesto rangiranja, mogli bismo pokušati
sa glasanjem u više krugova,

pri čemu će dva glavna pobednika
preći u zaseban krug.

To bi trebalo da znači da će Zapad i Sever
pobediti u prvom krugu,

i da će Sever pobediti u drugom.

Ali stanovnici Istočne baze shvataju da,

iako nemaju dovoljno glasova
da bi pobedili,

i dalje mogu da okrenu
rezultate u svoju korist.

U prvom krugu glasaju
za Južnu bazu umesto za svoju,

čime uspešno sprečavaju
da Sever prednjači.

Zahvaljujući ovom „taktičnom glasanju”
stanovnika Istočne baze,

Jug lako pobeđuje u drugom krugu,
uprkos njegovoj najmanjoj naseljenosti.

Da li se sistem može nazvati pravednim
i dobrim ako podstiče laganje

u vezi sa preferencijama?

Možda bi trebalo da dozvolimo glasačima
da se izjasne šta bi više želeli

u svakom mogućem suprotstavljenom paru.

To je poznato kao Kondorseov metod.

Uzmimo jedan par: Zapad naspram Severa.

Svih 100 kolonista glasa
između njih dvoje.

U tom slučaju bi za Zapad glasalo 42,
dok bi 58 glasova dali Sever, Jug i Istok,

a koji su za Sever.

Sada uradimo isto za ostalih pet parova.

Pobednik će biti onaj čija baza
pobedi najveći broj puta.

Tako Sever pobeđuje tri puta,
a Jug pobeđuje dva puta.

To zaista jesu dve najznačajnije lokacije,

i Sever ima tu prednost
da nije ničiji najmanje omiljeni izbor.

Da li to znači da je Kondorseov metod,
opšte uzev, idealan sistem glasanja?

Ne nužno.

Uzmimo glasanje između tri kandidata.

Ako su glasači više za A nego za B, i više
za B nego za C, ali više za C nego za A,

ovaj metod neuspešno bira pobednika.

Kroz decenije, istraživači
i statističari su smišljali

desetine složenih načina
sprovođenja glasanja i brojanja glasova,

od kojih su neki bili
i primenjeni u praksi.

Ali koji god da odaberete,

moguća je pretpostavka
da će dati nepravedan rezultat.

Ispostavlja se da naš
intuitivni koncept pravičnosti

u stvari obuhvata više pretpostavki
koje mogu biti oprečne.

Ne čini se pravednim da neki glasači
imaju veći uticaj od drugih.

Ali ne deluje fer ni da se preferencije
manjina prosto ignorišu,

niti da se ljudi podstiču
da nameštaju sistem.

Zapravo, matematički dokazi
su pokazali da je u slučaju svakog izbora

koji ima više od dve opcije

nemoguće osmisliti
sistem glasanja koji ne narušava

bar neke teoretski poželjne kriterijume.

Iako često smatramo da je demokratija
prosto stvar prebrojavanja glasova,

vredi uzeti u obzir i ko ima koristi
od raznih načina na koji se oni broje.