WEBVTT

00:00:10.200 --> 00:00:12.053
Ja se bavim čudnim poslom.

00:00:12.800 --> 00:00:15.800
Znam to zato što mi ljudi,
kolege na primer, prilaze

00:00:15.800 --> 00:00:17.800
i kažu: "Krise, baviš se čudnim poslom."

00:00:17.800 --> 00:00:19.800
(Smeh)

00:00:19.800 --> 00:00:21.722
Razumem šta hoće da kažu,

00:00:21.747 --> 00:00:24.047
jer sam počeo karijeru

00:00:24.072 --> 00:00:26.307
kao teoretičar nuklearne fizike.

00:00:26.332 --> 00:00:29.275
Razmišljao sam o kvarkovima i gluonima

00:00:29.300 --> 00:00:31.300
i sudarima teških jona,

00:00:31.300 --> 00:00:32.912
a imao sam samo 14 godina.

00:00:33.000 --> 00:00:36.000
Ne, nisam imao 14 godina.

00:00:36.663 --> 00:00:38.663
Ali posle toga

00:00:39.200 --> 00:00:41.200
sam zapravo imao svoju laboratoriju

00:00:41.200 --> 00:00:43.200
na departmanu za računarske neuronauke

00:00:43.200 --> 00:00:45.017
a uopšte se nisam bavio neuronaukama.

00:00:45.064 --> 00:00:48.000
Kasnije sam se bavio
evolucionom genetikom,

00:00:48.000 --> 00:00:50.000
a potom biologijom sistema.

00:00:50.000 --> 00:00:52.466
Ali danas ću vam govoriti o nečemu drugom.

00:00:52.600 --> 00:00:54.600
Govoriću vam

00:00:54.600 --> 00:00:56.937
o tome kako sam naučio nešto o životu.

00:00:57.000 --> 00:01:00.310
A bio sam raketni naučnik.

00:01:01.000 --> 00:01:03.000
Nisam baš bio raketni naučnik,

00:01:03.000 --> 00:01:04.483
ali sam radio

00:01:04.599 --> 00:01:07.104
u Laboratoriji za razvijanje
mlaznog pogona

00:01:07.800 --> 00:01:10.800
u sunčanoj Kaliforniji, gde je toplo;

00:01:10.800 --> 00:01:12.800
dok sada radim na srednjem Zapadu,

00:01:12.800 --> 00:01:14.199
i hladno mi je.

00:01:14.300 --> 00:01:17.300
Ali bilo je to jedno uzbudljivo iskustvo.

00:01:17.300 --> 00:01:20.475
Jednog dana službenik NASA-e
je ušao u moju kancelariju,

00:01:20.500 --> 00:01:23.729
seo i rekao --

00:01:23.754 --> 00:01:25.538
to je moja kancelarija,

00:01:25.563 --> 00:01:29.150
imao sam lepu, osunčanu kancelariju...
u svakom slučaju --

00:01:29.174 --> 00:01:30.324
(Smeh)

00:01:30.357 --> 00:01:32.150
Pitao je:

00:01:32.175 --> 00:01:34.175
"Kris, možete li, molim vas, da nam kažete

00:01:34.200 --> 00:01:36.200
kako da tražimo život van Zemlje?"

00:01:36.900 --> 00:01:39.475
To me je iznenadilo

00:01:39.500 --> 00:01:41.154
jer sam bio zaposlen tamo

00:01:41.179 --> 00:01:43.179
kako bih radio na kvantnom računarstvu.

00:01:43.704 --> 00:01:46.275
Ipak, imao sam veoma dobar
odgovor na njegovo pitanje.

00:01:46.300 --> 00:01:47.814
Rekao sam: "Nemam pojma."

00:01:48.139 --> 00:01:50.788
On mi je rekao: "Znakovi života,

00:01:50.800 --> 00:01:53.775
treba da tragamo za znakovima života."

00:01:53.800 --> 00:01:55.266
Ja sam pitao: "Šta je to?"

00:01:55.291 --> 00:01:57.648
A on je rekao: "To su merljive pojave

00:01:57.673 --> 00:02:00.477
koje nam ukazuju na prisustvo života."

00:02:01.000 --> 00:02:02.489
Zapitao sam: "Stvarno?

00:02:02.700 --> 00:02:04.700
Jer, znate, nije li to lako?

00:02:04.700 --> 00:02:06.700
Mislim, mi imamo život.

00:02:07.000 --> 00:02:10.175
Zar ne možete da primenite definiciju,

00:02:10.199 --> 00:02:14.460
definiciju kakvu bi dao
Vrhovni Sud, na primer?"

00:02:15.100 --> 00:02:17.100
Razmišljao sam malo o tome i rekao:

00:02:17.500 --> 00:02:19.500
"Da li je zaista toliko lako?

00:02:19.500 --> 00:02:21.386
Jer, da, kada vidite ovako nešto,

00:02:21.411 --> 00:02:23.694
onda je u redu, to jeste život,

00:02:23.719 --> 00:02:25.252
nema sumnje u to.

00:02:25.400 --> 00:02:27.400
Ali evo nečega."

00:02:27.400 --> 00:02:30.400
On će na to: "Da, u redu,
i to je život, znam to."

00:02:30.400 --> 00:02:33.475
Ali, ako mislite da se život definiše

00:02:33.500 --> 00:02:35.500
kao nešto što na kraju umire

00:02:35.500 --> 00:02:37.500
onda s ovim nećete imati sreće,

00:02:37.500 --> 00:02:39.500
jer je ovo jedan vrlo čudan organizam.

00:02:39.500 --> 00:02:40.998
On postaje odrasla jedinka,

00:02:41.023 --> 00:02:44.023
a onda prolazi kroz fazu "Bendžamin Baton"

00:02:44.048 --> 00:02:46.157
zapravo, vraća se unazad

00:02:46.182 --> 00:02:48.253
dok ponovo ne postane mali embrion,

00:02:48.278 --> 00:02:51.675
a onda poraste ponovo, pa se vrati
unazad, pa ponovo raste - kao jo-jo,

00:02:51.700 --> 00:02:52.866
i nikad ne umire.

00:02:53.291 --> 00:02:56.179
Tako da, to jeste život,

00:02:56.204 --> 00:02:57.980
ali nije baš

00:02:58.005 --> 00:03:00.429
onakav kakvim ga zamišljamo.

00:03:00.799 --> 00:03:02.799
A onda vidite nešto kao što je ovo.

00:03:02.824 --> 00:03:05.505
On je upitao: "Bože, kakav je
pa ovo oblik života?"

00:03:05.530 --> 00:03:06.786
Zna li neko?

00:03:07.069 --> 00:03:10.069
Ovo zapravo nije živo, to je kristal.

00:03:11.100 --> 00:03:13.475
Dakle, jednom kada počnete
da gledate i gledate

00:03:13.500 --> 00:03:14.918
u sve manje i manje stvari...

00:03:14.943 --> 00:03:16.392
Tako je ova osoba

00:03:16.417 --> 00:03:19.717
napisala čitav članak, rekavši:
"Hej, ovo su bakterije."

00:03:19.742 --> 00:03:22.242
Ali, kada pogledate malo bolje,

00:03:22.267 --> 00:03:25.975
videćete, u stvari, da je ovo
suviše malo da bi bilo tako nešto.

00:03:26.000 --> 00:03:27.287
Dakle, on je bio uveren,

00:03:27.312 --> 00:03:29.312
ali, zapravo, većina ljudi nije bila.

00:03:30.000 --> 00:03:31.348
A onda, naravno

00:03:31.388 --> 00:03:33.627
NASA je objavila,

00:03:33.652 --> 00:03:36.275
i predsednik Klinton je imao
konferenciju za štampu

00:03:36.300 --> 00:03:38.300
vezanu za ovo neverovatno otkriće

00:03:38.325 --> 00:03:41.862
života na marsovskom meteoritu.

00:03:43.138 --> 00:03:46.375
Ipak, danas, ovo otkriće
je predmet rasprave.

00:03:46.600 --> 00:03:49.567
Ako izvučete pouku iz svih ovih slika,

00:03:49.592 --> 00:03:52.175
shvatićete da ovo zapravo
možda i nije tako lako.

00:03:52.200 --> 00:03:53.853
Možda nam i treba

00:03:53.878 --> 00:03:55.878
neka definicija života

00:03:55.903 --> 00:03:57.903
kako bismo napravili razliku.

00:03:59.000 --> 00:04:01.244
Pa može li život da se definiše?

00:04:02.300 --> 00:04:03.666
Kako biste vi to uradili?

00:04:03.691 --> 00:04:04.893
Naravno,

00:04:04.918 --> 00:04:07.780
uzeli biste Enciklopediju Britaniku
i otvorili na slovo L.

00:04:07.800 --> 00:04:10.800
Ne, naravno, ne biste uradili to,
već biste izguglali.

00:04:10.800 --> 00:04:12.863
Tada biste možda dobili nešto.

00:04:13.300 --> 00:04:15.300
A ako od toga što dobijete,

00:04:15.300 --> 00:04:18.575
sve što govori o stvarima
na koje smo navikli

00:04:18.600 --> 00:04:19.861
odbacite,

00:04:19.899 --> 00:04:21.571
dobićete nešto ovako.

00:04:21.596 --> 00:04:24.024
Ovo vam govori nešto komplikovano

00:04:26.700 --> 00:04:28.431
i sadrži puno različitih koncepata.

00:04:29.787 --> 00:04:31.936
Ko bi na ovom svetu napisao nešto

00:04:31.961 --> 00:04:33.801
ovako nategnuto i kompleksno

00:04:33.826 --> 00:04:35.759
i blesavo?

00:04:37.100 --> 00:04:41.475
No, to je zapravo veoma,
veoma važan skup koncepata.

00:04:41.500 --> 00:04:44.220
Istaći ću samo nekoliko reči,

00:04:44.300 --> 00:04:46.300
a davanje takvih definicija

00:04:46.300 --> 00:04:48.875
oslanja se na stvari koje nisu zasnovane

00:04:48.900 --> 00:04:51.444
na aminokiselinama ili listovima

00:04:51.500 --> 00:04:53.875
ili na bilo šta na šta smo navikli,

00:04:53.900 --> 00:04:55.520
nego isključivo na procese.

00:04:55.900 --> 00:04:57.442
Ako bacite pogled na to

00:04:57.467 --> 00:05:00.806
videćete da je to iz moje knjige
koja se bavi veštačkim životom.

00:05:00.831 --> 00:05:05.076
To objašnjava šta je taj službenik NASA-e
uopšte radio u mojoj kancelariji.

00:05:05.100 --> 00:05:08.275
Zamisao je bila da sa takvim konceptima

00:05:08.300 --> 00:05:10.675
možda i možemo da napravimo

00:05:10.700 --> 00:05:12.163
oblik života.

00:05:12.600 --> 00:05:15.090
A ako se pitate:

00:05:15.115 --> 00:05:17.115
"Šta je, zaboga, veštački život?

00:05:17.140 --> 00:05:19.140
pustite me da vam na brzinu pokažem

00:05:19.165 --> 00:05:20.762
kako je do svega ovoga došlo.

00:05:20.800 --> 00:05:24.875
Počelo je prilično davno

00:05:24.900 --> 00:05:26.900
kada je neko napisao

00:05:26.900 --> 00:05:29.575
jedan od prvih uspešnih
komjuterskih virusa.

00:05:29.600 --> 00:05:31.968
Za one koji nisu dovoljno stari,

00:05:31.993 --> 00:05:34.359
nemate pojma kako je
ova infekcija funkcionisala,

00:05:34.384 --> 00:05:36.384
naime, preko disketa.

00:05:37.100 --> 00:05:40.675
Ono što je zanimljivo kod ovih
kompjuterskih virusnih infekcija

00:05:40.700 --> 00:05:44.636
je to da, ako pogledate
nivoe aktivnosti ovih infekcija,

00:05:44.661 --> 00:05:46.623
dobićete ovaj talasasti prikaz

00:05:46.648 --> 00:05:48.881
kakav smo navikli
da vidimo kod virusa gripa.

00:05:49.381 --> 00:05:51.560
Ovo je rezultat "nadmetanja u naoružanju"

00:05:51.585 --> 00:05:54.585
između hakera i dizajnera
operativnih sistema,

00:05:54.610 --> 00:05:56.225
zato sve ide ovako napred-nazad.

00:05:56.250 --> 00:05:59.475
Rezultat je neka vrsta porodičnog stabla

00:05:59.500 --> 00:06:00.831
ovih virusa

00:06:00.856 --> 00:06:04.251
prikaz razvoja koji prilično
podseća na prikaze

00:06:04.276 --> 00:06:07.275
razvoja živog sveta na koje smo navikli,
barem na nivou virusa.

00:06:07.300 --> 00:06:10.114
Je li to, dakle, život?
Ne, ako mene pitate.

00:06:10.139 --> 00:06:12.960
Zašto? Zato što ove stvari
ne evoluiraju same od sebe.

00:06:12.985 --> 00:06:14.662
Postoje hakeri koji ih pišu.

00:06:14.969 --> 00:06:18.955
Ipak, ideja je vrlo brzo uznapredovala

00:06:18.980 --> 00:06:22.596
kada je jedan naučnik koji je radio
u Naučnom institutu rekao:

00:06:22.639 --> 00:06:26.329
"Zašto ne probamo
da spakujemo ove male viruse

00:06:26.354 --> 00:06:28.675
u veštačke svetove unutar kompjutera

00:06:28.700 --> 00:06:30.129
i pustimo ih da evoluiraju?"

00:06:30.154 --> 00:06:31.907
Taj čovek je bio Stin Rasmusen.

00:06:31.932 --> 00:06:34.581
On je dizajnirao ovaj sistem,
ali on zapravo nije radio,

00:06:34.606 --> 00:06:37.133
jer su njegovi virusi stalno
uništavali jedni druge.

00:06:37.200 --> 00:06:41.575
Sve ovo je posmatrao
drugi naučnik, ekolog.

00:06:41.600 --> 00:06:44.600
Otišavši kući jednog dana, rekao je:
"Znam kako da rešim ovo."

00:06:44.600 --> 00:06:46.600
Rezultat je bio "Tierra" sistem,

00:06:46.600 --> 00:06:49.600
i u svojoj knjizi sam rekao
da je to jedan od prvih

00:06:49.600 --> 00:06:51.600
zaista veštačkih "živih" sistema -

00:06:51.600 --> 00:06:54.151
samo što ti programi
nisu zaista postajali složeniji.

00:06:54.772 --> 00:06:57.772
Videvši ovaj rad i poradivši malo na tome,

00:06:57.797 --> 00:06:59.423
uključio sam se u celu stvar.

00:06:59.448 --> 00:07:01.448
Rešio sam da napravim sistem

00:07:01.500 --> 00:07:03.500
koji sadrži sve potrebne osobine

00:07:03.500 --> 00:07:06.975
koje dovode do evolucije složenosti,

00:07:07.000 --> 00:07:10.000
sve složenije i složenije probleme
koji konstantno evoluiraju.

00:07:10.300 --> 00:07:13.475
Naravno, pošto ja zaista ne umem
da sastavim kod, imao sam pomoć.

00:07:13.500 --> 00:07:15.026
Imao sam dvojicu studenata

00:07:15.051 --> 00:07:18.160
sa Kalifornijskog Instituta
za Tehnologiju koji su radili za mene.

00:07:18.185 --> 00:07:22.375
Sa leve strane je Čarls Ofria,
sa desne Tajtus Braun.

00:07:22.400 --> 00:07:25.375
Oni su danas ugledni profesori

00:07:25.400 --> 00:07:27.400
na Državnom univerzitetu u Mičigenu,

00:07:27.400 --> 00:07:30.075
ali, uverevam vas, u to vreme,

00:07:30.100 --> 00:07:32.100
mi nismo bili ugledan tim.

00:07:32.100 --> 00:07:34.100
Drago mi je što nijedna fotografija

00:07:34.100 --> 00:07:36.597
nas trojice zajedno nije sačuvana.

00:07:36.981 --> 00:07:38.981
Ali kakav je ovaj sistem?

00:07:39.006 --> 00:07:41.041
Ne mogu baš da detaljišem,

00:07:41.066 --> 00:07:43.819
ali ovde možete da vidite
neke od elemenata.

00:07:43.844 --> 00:07:45.638
Ono na šta sam hteo da se fokusiram

00:07:45.663 --> 00:07:48.075
je šema strukture populacije.

00:07:48.100 --> 00:07:50.657
Ovde se nalazi oko 10.000 programa.

00:07:50.682 --> 00:07:53.297
Različite vrste su obojene
različitim bojama.

00:07:53.322 --> 00:07:56.899
Kao što vidite, grupe njih rastu
jedna preko druge,

00:07:56.924 --> 00:07:58.300
šire se.

00:07:58.325 --> 00:08:00.325
Kad god se pojavi program

00:08:00.350 --> 00:08:02.375
koji bolje preživljava u ovom svetu,

00:08:02.400 --> 00:08:04.400
koja god mutacija
da se pojavila kod njega,

00:08:04.425 --> 00:08:07.291
raširiće se preko ostalih
i dovesti ih do istrebljenja.

00:08:07.400 --> 00:08:10.775
Pokazaću vam film u kome
se vidi ta vrsta dinamike.

00:08:10.800 --> 00:08:13.800
Ovakvi eksperimenti su počeli

00:08:13.800 --> 00:08:16.075
sa programima koje smo mi sami napisali.

00:08:16.100 --> 00:08:18.275
Pisali smo sopstvene programe,
umnožavali ih,

00:08:18.300 --> 00:08:20.049
i veoma smo ponosni na sebe.

00:08:20.074 --> 00:08:22.299
Stavili smo ih unutra i,
kao što se odmah vidi,

00:08:22.324 --> 00:08:25.548
javljaju se talasi i talasi inovacije.

00:08:25.573 --> 00:08:27.377
Usput, ovo je vrlo ubrzano,

00:08:27.402 --> 00:08:29.402
nekih hiljadu generacija u sekundi.

00:08:29.696 --> 00:08:31.775
Ali vrlo brzo, sistem kaže:

00:08:31.800 --> 00:08:34.174
"Kakva je sad ovo glupost od koda?

00:08:34.200 --> 00:08:36.975
Ovo se može unaprediti na toliko načina

00:08:37.000 --> 00:08:38.193
i to veoma brzo."

00:08:38.217 --> 00:08:40.135
Tako da vidite talase novih tipova

00:08:40.160 --> 00:08:42.066
kako preovladavaju nad drugim tipovima.

00:08:42.100 --> 00:08:45.100
Ovakva aktivnost traje prilično dugo,

00:08:45.100 --> 00:08:49.575
sve dok svi programi ne razviju
one glavne lake funkcije.

00:08:49.600 --> 00:08:53.749
Onda vidite nešto kao stagnaciju

00:08:53.774 --> 00:08:56.311
u toku koje sistem čeka

00:08:56.336 --> 00:08:59.438
neku novu inovaciju, kao što je ova,

00:08:59.463 --> 00:09:00.918
koja će se proširiti

00:09:00.943 --> 00:09:03.675
i nadvladati druge inovacije
koje su tu bile ranije,

00:09:03.700 --> 00:09:06.700
obrisati gene koji su bili tu ranije

00:09:06.700 --> 00:09:11.075
sve dok se novi, složeniji, tip ne pojavi.

00:09:11.100 --> 00:09:14.100
Ovaj proces traje i traje i traje.

00:09:14.500 --> 00:09:15.833
Dakle, ono što vidimo ovde

00:09:15.858 --> 00:09:17.618
jeste sistem koji funkcioniše

00:09:17.643 --> 00:09:20.744
na prilično sličan način na koji
smo navikli da život funkcioniše.

00:09:20.769 --> 00:09:25.175
Ipak, ono što su me ljudi
iz NASA-e zapravo pitali

00:09:25.200 --> 00:09:26.751
bilo je: "Da li ova "stvorenja"

00:09:26.776 --> 00:09:28.328
daju znake života?

00:09:28.600 --> 00:09:30.600
Možemo li da "izmerimo" ovaj oblik života?

00:09:30.600 --> 00:09:31.807
Jer, ako možemo,

00:09:31.832 --> 00:09:35.462
možda imamo šansu da zapravo
otkrijemo život negde drugde

00:09:35.500 --> 00:09:37.077
i da pritom ne budemo ograničeni

00:09:37.102 --> 00:09:39.102
stvarima kakve su aminokiseline."

00:09:39.216 --> 00:09:43.057
Ja sam razmislio i rekao:
"Pa, ako uradimo ovo,

00:09:43.082 --> 00:09:46.621
možda bi trebaloi da konstruišemo
prikaz znakova života

00:09:46.646 --> 00:09:51.569
zasnovan na životu
kao univerzalnom procesu.

00:09:52.300 --> 00:09:56.975
Zapravo, taj prikaz može da koristi
koncepte koje sam razvio

00:09:57.000 --> 00:09:59.000
samo kako bih zabeležio

00:09:59.000 --> 00:10:01.506
šta bi jednostavan živi sistem
mogao da predstavlja."

00:10:01.531 --> 00:10:03.500
Ono što mi je palo na pamet,

00:10:03.500 --> 00:10:06.978
da napravim uvod u ideju,

00:10:07.003 --> 00:10:10.761
bi zapravo bio neki detektor značenja,

00:10:10.786 --> 00:10:12.393
pre nego detektor života.

00:10:13.200 --> 00:10:15.006
Način na koji bismo to postigli --

00:10:15.031 --> 00:10:17.275
recimo, želim da saznam kako da razlikujem

00:10:17.300 --> 00:10:19.300
tekst koji je napisalo milion majmuna,

00:10:19.700 --> 00:10:22.434
od teksta koji je u knjigama.

00:10:23.337 --> 00:10:25.359
I želeo bih to da uradim na takav način

00:10:25.384 --> 00:10:27.840
da uopšte i ne moram da znam
da čitam na tom jeziku,

00:10:27.865 --> 00:10:29.507
pošto sam siguran da neću znati.

00:10:29.741 --> 00:10:31.741
Uvek mora da postoji neka vrsta alfabeta.

00:10:31.766 --> 00:10:35.366
Dakle ovo je nivo učestalosti,

00:10:35.391 --> 00:10:37.018
tj. koliko često se javlja

00:10:37.043 --> 00:10:38.811
svako od 26 slova alfabeta

00:10:38.844 --> 00:10:41.275
u tekstu koji su napisali neki majmuni.

00:10:43.100 --> 00:10:45.100
Očigledno, svako od ovih slova

00:10:45.100 --> 00:10:47.518
javlja se otprilike podjednako često.

00:10:47.900 --> 00:10:52.150
Ali ako pogledate distribuciju slova
u tekstovima na engleskom,

00:10:52.175 --> 00:10:53.915
nivo učestalosti je ovakav.

00:10:54.001 --> 00:10:57.575
Kažem vam, ovaj nivo učestalosti
u tekstovima na engleskom je vrlo stalan.

00:10:57.600 --> 00:11:00.675
Ako bi pogledali tekstove na francuskom,
bilo bi malo drugačije,

00:11:00.700 --> 00:11:03.045
kao i u tekstovima
na italijanskom ili nemačkom.

00:11:03.070 --> 00:11:05.202
U svakom su slova drugačije distribuirana,

00:11:05.227 --> 00:11:06.730
ali nivo učestalosti je stalan.

00:11:06.755 --> 00:11:09.266
Nije bitno da li tekst govori
o politici ili o nauci,

00:11:09.300 --> 00:11:12.359
da li je u pitanju poezija

00:11:12.600 --> 00:11:15.600
ili tekst o matematici,

00:11:15.697 --> 00:11:19.002
ova slika je vrlo robusna i stabilna.

00:11:19.027 --> 00:11:21.475
Dok god pišemo knjige na engleskom,

00:11:21.500 --> 00:11:24.396
a ljudi ih stalno iznova
pišu i umnožavaju,

00:11:24.421 --> 00:11:25.847
takva slika će biti prisutna.

00:11:25.872 --> 00:11:28.475
To me je inspirisalo
da razmislim o sledećem -

00:11:28.500 --> 00:11:31.875
dakle, šta ako pokušam
da primenim ovu ideju,

00:11:31.900 --> 00:11:34.375
ne da bih razlučio nasumične tekstove

00:11:34.400 --> 00:11:35.854
od onih koji imaju značenje,

00:11:35.879 --> 00:11:39.339
već da bih otkrio da li postoji značenje

00:11:39.364 --> 00:11:41.585
u biomolekulima koji sačinjavaju život.

00:11:41.644 --> 00:11:43.196
Prvo moram da se zapitam:

00:11:43.221 --> 00:11:47.675
šta su uopšte ove kockice, ovaj alfabet,
ovi elementi koje sam vam pokazao?

00:11:47.700 --> 00:11:51.158
Ispostavilo se da ima
više različitih zamena

00:11:51.183 --> 00:11:53.375
za ovaj set kockica.

00:11:53.400 --> 00:11:54.995
To mogu biti aminokiseline,

00:11:55.020 --> 00:11:58.020
nukleinske kiseline, karboksilne
kiseline, masne kiseline.

00:11:58.045 --> 00:12:01.475
Zapravo, hemija je izuzetno bogata,
i naše telo koristi mnogo hemikalija.

00:12:01.500 --> 00:12:04.500
Dakle, kako bismo testirali ovu ideju

00:12:04.500 --> 00:12:08.075
morali smo prvo da ispitamo aminokiseline
i neke druge karboksilne kiseline.

00:12:08.100 --> 00:12:09.640
I evo rezultata.

00:12:10.365 --> 00:12:13.475
Evo, ovo se dobija

00:12:13.500 --> 00:12:16.500
kada, na primer, ispitate
distribuciju aminokiselina

00:12:16.500 --> 00:12:19.500
na nekoj kometi ili
u međuzvezdanom prostoru

00:12:19.500 --> 00:12:21.500
ili u laboratoriji

00:12:21.500 --> 00:12:22.715
za koju ste sigurni

00:12:22.740 --> 00:12:26.675
da u njoj nema ničeg živog.

00:12:26.716 --> 00:12:32.807
Ono što ćete naći su
uglavnom glicin i alanin

00:12:32.832 --> 00:12:34.862
a ostalih kiselina ima u tragovima.

00:12:35.137 --> 00:12:37.637
Ova slika je takođe vrlo konstantna -

00:12:37.662 --> 00:12:41.512
ovo je ono što bismo našli
u sistemima nalik Zemlji

00:12:41.537 --> 00:12:43.166
u kojima ima aminokiselina,

00:12:43.191 --> 00:12:44.742
ali nema života.

00:12:44.767 --> 00:12:48.335
Ali šta ako bismo uzeli malo zemlje

00:12:48.360 --> 00:12:50.360
i kopali malo po njoj

00:12:50.400 --> 00:12:52.655
i onda je stavili u ovaj spektrometar?

00:12:52.680 --> 00:12:54.416
Pošto ima bakterija na sve strane.

00:12:54.441 --> 00:12:57.199
Isti rezultat bi bio i sa vodom
uzetom bilo gde na Zemlji,

00:12:57.224 --> 00:12:59.224
kada bi se sprovela ista analiza,

00:12:59.249 --> 00:13:00.674
jer je i ona prepuna života;

00:13:00.699 --> 00:13:02.675
spektar bi izgledao potpuno drugačije.

00:13:02.700 --> 00:13:06.080
Naravno, glicin i alanin
bi još uvek bili tu,

00:13:06.105 --> 00:13:09.375
ali bilo bi i teških elemenata,
teških aminokiselina,

00:13:09.400 --> 00:13:10.687
koje se proizvode

00:13:10.712 --> 00:13:13.031
zato što su od značaja za život organizma.

00:13:13.900 --> 00:13:15.470
Neke druge

00:13:15.500 --> 00:13:18.175
koje ne spadaju u dvadeset esencijalnih,

00:13:18.200 --> 00:13:21.515
se uopšte ne bi pojavile
ni u kojoj koncentraciji.

00:13:21.540 --> 00:13:24.275
Dakle, i ova slika je konstantna.

00:13:24.300 --> 00:13:27.300
Nije bitno koji sediment je u pitanju,

00:13:27.300 --> 00:13:30.300
da li su u pitanju bakterije
ili neke biljke ili životinje.

00:13:30.800 --> 00:13:32.158
Gde god ima života

00:13:32.183 --> 00:13:34.200
imaćete ovakvu distribuciju,

00:13:34.200 --> 00:13:35.962
a ne ovakvu.

00:13:35.987 --> 00:13:39.671
Ove razlike možemo očitati ne samo
kada su aminokiseline u pitanju.

00:13:40.006 --> 00:13:41.872
Sada se možda pitate:

00:13:41.897 --> 00:13:44.475
dakle šta sa ovim "Avidijancima"?

00:13:44.507 --> 00:13:47.864
"Avidijanci" su stanovnici
kompjuterskog sveta

00:13:47.900 --> 00:13:51.175
u kome su savršeno srećni
što se umnožavaju i postaju sve složeniji.

00:13:51.200 --> 00:13:54.419
Dakle, ovo je prikaz distribucije
koji dobijamo

00:13:54.444 --> 00:13:56.006
u slučaju da života nema.

00:13:56.031 --> 00:13:59.000
Oni imaju 28 ovakvih instrukcija,

00:13:59.000 --> 00:14:02.000
i ukoliko imamo sistem u kome
se one javljaju jedna za drugom,

00:14:02.000 --> 00:14:04.575
sistem nema značenja -
kao majmuni sa kucaćim mašinama.

00:14:04.600 --> 00:14:06.388
Svaka od instrukcija se pojavljuje

00:14:06.413 --> 00:14:08.884
otprilike podjednako često.

00:14:09.500 --> 00:14:14.375
Ali ako uzmemo skup ovih
stvorenja koja se množe

00:14:14.400 --> 00:14:16.400
kao na snimku koji ste videli,

00:14:16.400 --> 00:14:18.400
prikaz distribucije izgleda ovako.

00:14:18.600 --> 00:14:20.600
Dakle, postoje neke instrukcije

00:14:20.600 --> 00:14:22.600
koje su izuzetno važne za ove "organizme",

00:14:22.600 --> 00:14:24.500
i one će se javljati učestalije.

00:14:24.537 --> 00:14:26.474
A ima i onih instrukcija

00:14:26.499 --> 00:14:28.575
koje se koriste samo jednom, ili nikad.

00:14:28.600 --> 00:14:33.075
One su, dakle, ili otrovne,
ili ih treba koristiti ređe

00:14:33.100 --> 00:14:35.689
nego što bi se pojavljivale
kada bi sve bilo nasumično.

00:14:35.714 --> 00:14:37.749
Nivo učestalosti ovih instrukcija je niži.

00:14:38.300 --> 00:14:41.300
Sada možemo da vidimo
da li zaista postoji neka šema.

00:14:41.300 --> 00:14:42.599
Mogu vam reći da postoji,

00:14:42.624 --> 00:14:45.624
jer smo ovakav spektar videli
na primeru sa knjigama,

00:14:45.649 --> 00:14:47.765
kao i na primeru sa aminokiselinama,

00:14:47.790 --> 00:14:51.675
i ne menja se kada promenite okruženje,
veoma je postojan;

00:14:51.700 --> 00:14:53.378
i oslikava okruženje.

00:14:53.403 --> 00:14:55.975
Pokazaću vam jedan mali
eksperiment koji smo napravili.

00:14:56.000 --> 00:14:57.192
Moram da objasnim -

00:14:57.217 --> 00:14:58.690
na vrhu ovog grafikona

00:14:58.715 --> 00:15:01.813
prikazana je učestalost distribucije
elemenata o kojoj sam pričao.

00:15:02.463 --> 00:15:07.369
Ovde imamo okolinu bez života

00:15:07.394 --> 00:15:09.300
gde se svaka od instrukcija ponavlja

00:15:09.300 --> 00:15:10.937
podjednako često.

00:15:11.700 --> 00:15:14.313
A ispod je prikazan

00:15:14.338 --> 00:15:16.716
nivo promene učestalosti
instrukcija u okolini.

00:15:16.931 --> 00:15:20.145
Počeću eksperiment sa nivoom
promene dovoljno visokim

00:15:20.170 --> 00:15:21.667
da, čak i ako bismo ubacili

00:15:21.692 --> 00:15:24.004
program koji se umnožava

00:15:24.029 --> 00:15:26.375
i koji bi inače rado porastao

00:15:26.400 --> 00:15:28.151
i ispunio čitav svet,

00:15:28.176 --> 00:15:30.788
on bi u ovom slučaju "umro" na licu mesta.

00:15:31.439 --> 00:15:33.605
Dakle, život je nemoguć

00:15:33.630 --> 00:15:36.630
kada je nivo mutacije ovakav.

00:15:36.655 --> 00:15:40.638
Ali ako polako smanjim temperaturu,
da tako kažem,

00:15:40.663 --> 00:15:42.663
dolazim do praga održivosti u životu

00:15:42.700 --> 00:15:44.531
na kome bi bilo moguće

00:15:44.556 --> 00:15:46.556
da program koji se umnožava preživi.

00:15:47.000 --> 00:15:49.420
Dakle, ubacivaćemo ova stvorenja

00:15:49.445 --> 00:15:51.834
u ovu čorbu sve vreme.

00:15:52.500 --> 00:15:54.191
Pogledajmo kako to sve izgleda.

00:15:54.216 --> 00:15:57.216
U početku: ništa, ništa, ništa.

00:15:57.241 --> 00:15:58.829
Vrelo, vrelo.

00:15:59.100 --> 00:16:01.422
Sada je prag održivosti dostignut,

00:16:01.447 --> 00:16:04.150
a učestalost distribucije

00:16:04.175 --> 00:16:07.775
značajno izmenjena, tj. stabilizovana.

00:16:07.800 --> 00:16:09.800
A sada šta sam uradio?

00:16:09.800 --> 00:16:12.800
Pa, bio sam nevaljao,
povećao sam temperaturu ponovo.

00:16:12.800 --> 00:16:15.800
I naravno, dostigli smo prag održivosti.

00:16:15.800 --> 00:16:17.973
Pokazujem vam ovo ponovo
jer je mnogo lepo.

00:16:17.998 --> 00:16:19.450
Dostigli smo prag održivosti.

00:16:19.475 --> 00:16:21.975
Prikaz distribucije instrukcija
se promeni u: "Živo!"

00:16:22.400 --> 00:16:25.575
A onda, ako ponovo dođemo do tačke

00:16:25.600 --> 00:16:27.600
na kojoj je nivo mutacije toliko visok

00:16:27.600 --> 00:16:29.600
da se programi ne mogu samoumnožiti,

00:16:29.600 --> 00:16:33.275
informacije se ne mogu preneti

00:16:33.300 --> 00:16:35.875
na potomstvo

00:16:35.900 --> 00:16:37.579
bez pravljenja toliko grešaka

00:16:37.600 --> 00:16:40.600
da sama sposobnost umnožavanja nestaje.

00:16:40.600 --> 00:16:42.898
Taj znak života je time izgubljen.

00:16:44.200 --> 00:16:45.798
Šta možemo zaključiti iz toga?

00:16:46.221 --> 00:16:49.547
Pa, mnogo toga.

00:16:50.000 --> 00:16:51.400
Između ostalog, zaključićemo

00:16:51.425 --> 00:16:54.762
da, ako smo u stanju da zamislimo život

00:16:54.787 --> 00:16:56.721
u apstraktnom smislu,

00:16:56.746 --> 00:16:59.375
ne kao biljke,

00:16:59.400 --> 00:17:01.400
aminokiseline

00:17:01.400 --> 00:17:02.892
ili bakterije,

00:17:02.917 --> 00:17:05.279
već kao skup procesa,

00:17:05.304 --> 00:17:07.416
možemo početi da gledamo na život

00:17:07.442 --> 00:17:10.271
ne kao na nešto isključivo
svojstveno Zemlji,

00:17:10.297 --> 00:17:12.672
već kao nešto što bi moglo
postojati bilo gde.

00:17:12.696 --> 00:17:14.971
Zato što život ima veze,

00:17:14.996 --> 00:17:17.272
pre svega, sa konceptima
vezanim za informacije,

00:17:17.298 --> 00:17:19.298
za skladištenje informacija

00:17:19.323 --> 00:17:21.875
u okviru fizičkog konteksta -

00:17:21.900 --> 00:17:23.900
bitova, nukleinskih kiselina

00:17:23.900 --> 00:17:25.900
bilo šta što predstavlja sistem znakova -

00:17:25.925 --> 00:17:27.925
obavezno je i postojanje nekog procesa

00:17:27.950 --> 00:17:30.175
koji omogućava da informacije
budu skladištene

00:17:30.200 --> 00:17:32.200
mnogo duže nego što biste očekivali

00:17:32.200 --> 00:17:34.377
da mogu odoleti vremenu.

00:17:35.700 --> 00:17:37.700
Ako omogućimo tako nešto,

00:17:37.700 --> 00:17:38.894
dobili smo život.

00:17:38.919 --> 00:17:41.175
Dakle, prvo što smo zaključili

00:17:41.200 --> 00:17:44.475
jeste da je život moguće definisati

00:17:44.500 --> 00:17:46.786
i samo kao skup procesa,

00:17:46.811 --> 00:17:48.537
bez ikakvog oslanjanja

00:17:48.562 --> 00:17:51.575
na stvari na koje smo naviknuti

00:17:51.600 --> 00:17:54.043
kada je u pitanju zemaljski život.

00:17:54.068 --> 00:17:56.682
To nas na neki način udaljava,

00:17:56.707 --> 00:17:59.541
kao i sva naša velika naučna otkrića
ili bar većina njih -

00:17:59.566 --> 00:18:02.018
postepeno nas skida sa trona

00:18:02.042 --> 00:18:05.000
naših ubeđenja kako smo
posebni jer smo živi.

00:18:05.200 --> 00:18:08.275
Dakle, možemo da napravimo život.
Barem na kompjuteru.

00:18:08.300 --> 00:18:10.300
Naravno, to je ograničen život,

00:18:10.300 --> 00:18:13.463
ali smo tako naučili šta nam sve treba

00:18:13.488 --> 00:18:15.488
da bismo ga konstruisali.

00:18:16.000 --> 00:18:18.475
Jednom kad to budemo savladali

00:18:18.500 --> 00:18:21.775
više neće biti tako teško zamisliti

00:18:21.800 --> 00:18:25.337
da, pošto razumemo fundamentalne procese

00:18:25.362 --> 00:18:28.675
koji se ne odnose ni na jedan
određeni kontekst,

00:18:28.700 --> 00:18:30.700
možemo otići odavde

00:18:30.700 --> 00:18:32.560
i ispitati druge svetove,

00:18:32.585 --> 00:18:37.042
otkriti kakvi bi hemijski alfabeti
tamo mogli da postoje,

00:18:37.067 --> 00:18:39.875
saznati nešto o njihovom
hemijskom sastavu,

00:18:39.900 --> 00:18:41.814
odnosno geohemiji te planete,

00:18:41.839 --> 00:18:44.531
kako bismo znali kako
nivoi distribucije izgledaju

00:18:44.556 --> 00:18:45.979
u odsustvu života,

00:18:46.004 --> 00:18:49.275
tada bismo mogli tragati
za odstupanjima od toga -

00:18:49.300 --> 00:18:51.577
ukoliko naiđemo na nešto
što se izdvaja, recimo:

00:18:51.602 --> 00:18:53.602
"Ovoj hemikaliji ovde nije mesto."

00:18:53.700 --> 00:18:55.700
Nećemo tada biti sigurni da tu ima života,

00:18:55.700 --> 00:18:56.910
ali moći ćemo da kažemo:

00:18:56.935 --> 00:19:00.578
"Ispitaću ovu hemikaliju vrlo pažljivo

00:19:00.603 --> 00:19:02.603
da vidim odakle potiče."

00:19:02.800 --> 00:19:06.513
To može biti naša šansa da otkrijemo život

00:19:06.538 --> 00:19:08.671
i kada život ne bude bio očigledan,

00:19:08.696 --> 00:19:10.759
kao što sam vam pokazao.

00:19:11.900 --> 00:19:15.065
Dakle, to je jedina poruka koju želim

00:19:15.090 --> 00:19:16.411
da ponesete odavde.

00:19:16.436 --> 00:19:19.275
Život postaje manje misteriozan

00:19:19.300 --> 00:19:20.666
nego što nam se čini

00:19:20.691 --> 00:19:24.038
kada pokušamo da ga zamislimo
na drugim planetama.

00:19:25.400 --> 00:19:27.977
Ako uklonimo veo misterije
sa naše predstave o životu,

00:19:28.002 --> 00:19:30.661
postaće nam lakše

00:19:30.686 --> 00:19:32.776
da razmišljamo o tome kako mi živimo,

00:19:32.801 --> 00:19:36.107
i shvatićemo da možda nismo toliko
posebni kao što smo oduvek mislili.

00:19:36.132 --> 00:19:38.164
Mislite o tome.

00:19:38.189 --> 00:19:39.573
I hvala vam puno.

00:19:39.598 --> 00:19:41.475
(Aplauz)