Ovo je bop.

Bop je vrsta društvenog plesa.

Ples je jezik,

a društveni ples je izraz
koji se javlja iz zajednice.

Društvenom plesu koreografiju ne daje
bilo koja pojedinačna osoba.

Ne može se pronaći u nekom trenutku.

Svaki ples ima korake
oko kojih se svi mogu složiti,

ali se tiče pojedinca
i njegovog kreativnog identiteta.

Zbog toga,

društveni plesovi se pojavljuju,

menjaju se

i šire kao šumski požar.

Stari su kao naša istorija koju pamtimo.

Kod afroameričkih društvenih plesova

vidimo preko 200 godina toga

kako su afričke i afroameričke tradicije
uticale na našu istoriju.

Sadašnjost uvek sadrži prošlost.

A prošlost oblikuje to ko smo

i ko ćemo biti.

(Tapšanje)

Ples džuba je nastao
iz iskustva porobljenih Afrikanaca

na plantažama.

Prenesen je u Amerike

i ogoljen od zajedničkog govornog jezika,

ovaj ples je bio način da se
porobljeni Afrikanci sete svog porekla.

Možda je izgledao nalik na ovo.

Udaranje po butinama,

mrdanje stopalima

i tapšanje dlanovima,

ovako su zaobilazili zabranu robovlasnika
da sviraju bubnjeve.

Improvizovali su složene ritmove

baš kao i njihovi preci
sa bubnjevima na Haitima

ili u zajednicama Joruba
u Zapadnoj Africi.

To se ticalo održavanja
kulturnih tradicija u životu

i dobijanja osećaja unutrašnje slobode

u zatočeništvu.

Isti taj podrivački duh
stvorio je i ovaj ples:

"Kejkvok",

ples koji je ismevao ponašanje
visokog društva na Jugu -

način na koji su se porobljeni
podsmevali svojim gospodarima.

Kod ovog plesa je ludo to

što je kejkvok izvođen za gospodare

koji nikada nisu posumnjali
da ih neko ismeva.

Možda ćete prepoznati ovaj.

U 1920-ima -

čarlston.

Čarlston se ticao
improvizacije i muzikalnosti

i došao je do lindi hopa,

sving plesa

i čak i grupe Kid N Play,

a prvobitno se zvao fanki čarlston.

Nastao je u složnoj zajednici crnaca
blizu Čarlstona u Južnoj Karolini

i čarlston je bio popularan
u plesnim dvoranama

gde su mlade žene odjednom imale
slobodu da udaraju petama

i mrdaju nogama.

Društveni ples se tiče
zajednice i povezanosti,

ako ste znali korake,

znači da ste pripadali grupi.

Ali šta ako postane svetski trend?

Na primer tvist.

Ne čudi da se koreni tvista
mogu naći skroz u 19. veku

i da je u Ameriku donet iz Konga

tokom ropstva.

Ali krajem 1950-ih,

baš pre Pokreta za ljudska prava,

tvist je postao popularan zahvaljujući
Čabiju Čekeru i Diku Klarku.

Odjednom svi plešu tvist -

beli tinejdžeri,

klinci u Južnoj Americi,

dospeva u pesme i filmove.

Kroz društveni ples,

granice između grupa se brišu.

Priča se nastavlja u 1980-tim i 90-tim.

Sa pojavom hip-hopa,

afro-američki društveni ples
još više je dobio na vidljivosti,

pozajmljujući iz svoje duge prošlosti,

oblikujući kulturu
dok je njega oblikovala kultura.

Ovi plesovi danas nastavljaju
da se razvijaju, rastu i šire se.

Zašto plešemo?

Da se krećemo,

da se opustimo,

da se izrazimo?

Zašto plešemo zajedno?

Da se izlečimo,

da se prisetimo,

da kažemo: "Govorimo zajedničkim jezikom.

Mi postojimo

i slobodni smo.